Piše: Biljana Nenković
Od davnina ljudi su sadili stabla jorgovana, kako bi opojnim mirisom i nežnim cvetovima oplemenili svoje okućnice. Uz ovu ukrasnu biljku povezuju se brojne legende. Prema jednoj od njih, jorgovan je nastao kada je proleće oteralo sneg s oranica i podiglo sunce na nebo. Priroda je tada, slaveći pobedu, bacala po biljkama boje i na zeleni grm dodala je ljubičastu i belu. Tako je procvetao jorgovan.
Hiljade sorti jorgovana razlikuju se po vremenu cvetanja, veličini, boji, mirisu i bujnosti. Popularnost duguje jednostavnom uzgoju i jedinstvenim mirisnim notama. Brzo raste, a visina zavisi od sorte i kreće se od dva do deset metara. Skromnih je zahteva i veoma je otporan na štetočine i bolesti.
Neponovljiv ukras miliona vrtova
Ovaj predivni grm raskošne cvasti u aprilu i maju, poreklom je sa Balkana i iz Male Azije. U našem narodu je postao naročito omiljen od kada je u 13. veku kralj Uroš Prvi, u čast dolaska svoje buduće supruge, princeze Jelene Anžujske, duž doline Ibra posadio na stotine sadnica, kao znak dobrodošlice.
Četiri veka kasnije jorgovan je počeo da osvaja svet, ali na svoj veliki pohod, uprkos dirljivoj ljubavnoj kraljevskoj legendi, nije krenuo iz Srbije, već iz Osmanlijskog carstva. S prostora današnje Turske se proširio po Evropi, a onda i širom planete. Tako je postao ukras u milionima bašta.
Danas postoji oko 25 vrsta jorgovana, od kojih je nastalo preko hiljadu hibrida sa cvetovima u svim nijansama ljubičaste, plave, ružičaste, bele, crvene i žute boje, jednostrukim i duplim, koji ne cvetaju samo u aprilu i maju. Kod nekih sorti cvetanje traje tokom čitavog leta. Jorgovan – Syringa vulgaris – cveta na grančicama starim između dve i pet godina. Rezidbu treba obavljati svake druge godine, kako bi se osiguralo obilno cvetanje. Ovaj višegodišnji grm sadi se u jesen ili u proleće, na osunčano mesto. Dobro će uspevati i u polusenci, ali u hladovini neće cvetati.
Đubrenje i rezidba za bujnije cvetove
U vlažnom, dobro dreniranom i kompostiranom zemljištu treba iskopati jamu dubine oko 40 centimetara za sadnicu jorgovana. Nakon sadnje potrebno je obilno zalivanje. Vlažnost tla mora se održavati sve dok se biljka dobro ne ukoreni, a to podrazumeva redovno zalivanje tokom prve sezone, nakon čega će mu biti dovoljne padavine.
Jorgovan vrlo brzo raste. Za kratko vreme dostići će visinu i do pet metara. Da bi obilno cvetao, neophodno je svake godine prihranjivati ga đubrivom na bazi fosfora, jer ovaj mineral pospešuje cvetanje. Kad prođe sezona cvetanja, treba ga orezati i to samo trećinu starih grana. Tako se obezbeđuje dovoljno svetlosti unutrašnjim delovima krošnje i sprečava se truljenje koje može nastati zbog nedostatka vazduha. Jorgovan se može pustiti da raste slobodno, i da vlasnik nikada ne uzme makaze u ruke. I tada će lepo cvetati.
Međutim, da bi se dobio lepo oblikovan grm, treba znati da on ne cveta na mladim, jednogodišnjim grančicama. Cvetanje je na granama starim između dve i pet godina. Što su one starije, intenzitet cvetanja se smanjuje. Zato se često mogu videti starija stabla s mnoštvom ogoljenih grana. Osim rezidbe krošnje, trebalo bi redovno uklanjati i izdanke koji izbijaju u podnožju, kako ne bi trošili snagu biljke.
Tokom proleća treba ukloniti polomljene, oštećene i izmrzle grančice. Stara stabla orezuju se u rano proleće, čim prođe opasnost od mrazeva. Mlada stabla se orezuju nakon cvetanja. Uklanjaju se grane na kojima je završena cvast i one se skraćuju za jednu trećinu. Treba prorediti i grane koje su bliže zemlji i one koje rastu prema središtu krošnje, kao i koje preklapaju druge.
Simbol ljubavi i poštovanja
Dolinu reke Ibar već sedam vekova krasi sećanje na nesvakidašnji postupak kralja Stefana Uroša Prvog, koji je želeo da francuskoj princezi i kasnije srpskoj kraljici, Jeleni Anžujskoj, ovaj predeo učini sličnim njenoj rodnoj Provansi, kada je dolazila na njegov dvor. Bio je to romantični poklon, kada je litice doline zasadio jorgovanima i prekrio velikim cvetovima ljubičaste boje, čineći ovaj stenoviti predeo pitomim za svoju buduću ženu. Tako je nastala Dolina jorgovana, čiji su cvetovi vekovima bili simbol ljubavi i poštovanja, koje je Srbija gajila prema kraljici, čuvenoj po svojoj mudrosti i obrazovanju. U čast Jelene Anžujske se već godinama početkom maja održava međunarodna manifestacija „Dani jorgovana“ kada, osim Kraljeva, ožive i srednjovekovni grad Maglič i manastir Žiča. Dolina jorgovana se najčešće i povezuje sa tvrđavom Maglič, iako danas, nažalost, nema toliko očuvanih jorgovana, koji bi obojili pejzaž u ljubičasto. Tek pokoji žbun u proleće oživi put kojim je srpska kraljica došla u svoju novu domovinu.
Raste iz reznica i voli sunce
Jorgovan se kod nas uglavnom sadi kao pojedinačno stablo u dvorištima. U svetu su popularne i žive ograde. Bez obzira na to da li je sadnja pojedinačna ili u grupama, u nizu ili kao živa ograda, preporuke za gajenje su iste – za sadnju treba odabrati osunčano mesto, dobro propusno zemljište koje ne zadržava vlagu i koje je bogato hranljivim materijama. Jorgovan voli neutralna do blago alkalna tla.
Najveći problem ljubitelja jorgovana je slabo cvetanje. To se dešava ukoliko se pretera s azotnim đubrivima. Ne treba ga saditi u dolinama gde se skuplja hladan vazduh, niti na mestima gde su česti kasni mrazevi. Razmak među stablima trebalo bi da bude od 1,5 do pet metara, u zavisnosti od bujnosti sorte.
Jorgovan može da se razmnožava semenom, ali taj postupak se retko primenjuje. Potrebno je dosta vremena da se biljka razvije i procveta. Jednostavniji i brži način je iz reznica. One se sade od marta do juna, jer biljka tada ima dosta vremena da se ukoreni. Razmnožavanje reznicama se obavlja tako što se odseče vršna grančica dužine oko 25 centimetara, koja ima pet do šest listova. Poželjno je rez premazati hormonom za ubrzavanje dobijanja žilica i potom je posaditi.
Posude treba napuniti mešavinom humusa i obične baštenske zemlje. Posađenu grančicu treba prekriti najlon kesom, izbušenom na nekoliko mesta. Saksiju staviti na toplo i svetlo mesto, ali da ne bude direktno izložena suncu. Reznica se svakodnevno zaliva i orošava, ali ne preterano, da ne bi istrulila. Čim pusti korenje, biljku možete presaditi u baštu. Druga mogućnost je da se presadi u veću saksiju, ako ostaje na terasi.
Kalemljenje pravi izazov
Za baštovane koji vole izazove kalemljenje jorgovana je prava poslastica. Na taj način može da se dobije drvo sa cvetovima raznih boja. Najpogodniji meseci za kalemljenje su mart i april, kada počinje vegetacija. Sa grančice koja služi kao podloga skidaju se svi pupoljci, potom se preseca makazama i izravnava ukoso pomoću skalpela. Na nju se stavlja koso zasečena kalem grančica sa dva pupoljka, nakon čega se povezuju trakom ili kanapom. Potom se vrh kalem grančice premazuje voskom za kalemljenje.
Jorgovan je malo drvo iz familije maslina, koje je za mnoge pravi simbol proleća. Njegovo latinsko ime potiče od grčke reči “syrnix” (Syringa vulgaris) što znači lula, jer je drvo jorgovana veoma cenjena sirovina za pravljenje tog duvanskog alata. Ovaj grm prate i mnogobrojna značenja, te ljubičasti jorgovan označava prvu ljubav, dok je beli simbol mladalačke nevinosti.
Pokloniti ženi beli jorgovan znači priznati ljubav i poštovanje, a ljubičasti je znak prosidbe. Smatra se da svaki jorgovan paru donosi sreću. Veruje se da jorgovan u vazi tera loše uticaje u kući, pa milioni ljudi širom sveta zato otkinu bar jednu grančicu i unesu je u svoj dom.
U Grčkoj je jorgovan povezan s Uskrsom, jer cveta u vreme tog velikog praznika.
