Čarobni žbun koji donosi najlepši miris proleća rođen je, što se malo zna, upravo na Balkanu, u Turskoj. Odatle se početkom 16. veka jorgovan “probio” sve do severne Evrope, a u 18. veku je sa doseljenicima stigao i u Ameriku.
Listopadna je biljka koja se gaji kao žbun ili drvo visine 4 do 7 metara, mada pojedine vrste mogu da budu i prelepo saksijsko cveće za terasu. Prepoznaje se, pre svega, po cvetovima u plavoj, beloj i ružičastoj boji. Pojavljuju se u aprilu i maju grupisani u velike grozdaste cvasti, dužine 20-ak centimetara. Osim atraktivnim izgledom, cvetovi jorgovana privlače pažnju i neverovatnim slatkastim mirisom koji ispunjava čitavu baštu, dok kožasti, srcoliki listovi krase biljku sve do početka zime.
Simbol prve ljubavi i mladalačke nevinosti
Najčešći ljubičasti i beli, a svaki od njih nosi posebnu simboliku. Za ljubičasti se veruje da simbolizuje prvu ljubav, pa mladi momci neće pogrešiti ako upravo njegov buket poklone simpatiji. Beli predstavlja oličenje mladalačke nevinosti, pa devojka može da ga ponese na sastanak ili od njega uplete nežni venčić.
Mnogo je legendi o tome kako su nastala ova dva cveta. Jedna kaže da ih je samo proleće sačinilo od zraka sunca i duginih boja. Druga, tužnija, opisuje kako je ljubičasti jorgovan postao beo od tuge nad grobom devojke stradale zbog ljubavi. Pravoslavci veruju da je ovo cvet ljubavi, mira, radosti i blagoslova jer cveta u vreme Uskrsa i tada često od njega pravimo bukete da ukrasimo dom.
Prema predanju, dolazak ove biljke u našu zemlju vezan je za 13. vek i veliku ljubav kralja Uroša Prvog. Naime, njegovoj supruzi, francuskoj princezi Jeleni Anžujskoj nedostajao je rodni kraj. Da bi joj život u Srbiji približio, kralj je naredio da se dolina Ibra zasadi plavim jorgovanima, koji su u to doba bili karakteristično cveće u Francuskoj, pa odatle potiče manifestacija “Dani jorgovana” koja se svakog 25. maja u čast Jelene Anžujske održava u Kraljevu.
Kod nas je poznat još kao jergovan, dubačac ili jargovan. Pravi je glasnik proleća, jer ima snažan miris koji šire njegovi veliki i peničasti cvetovi ružičaste, ljubičaste i bele boje. U prirodi postoje sorte jorgovana s pojedinačnim i punim cvetovima, ali i mnogo vrsta koje su samoniklo izrasle u divljini.
Staro drvo najbolje cveta
Obični jorgovan, latinskog naziva Syringa vulgaris L. najrasprostranjenija je vrsta u svom rodu. Karakteristično je da s uspravnim i razgranatim granama može da raste kao drvo visine do 7 metara. Mlade grane jorgovana su gole, tanke ili malo žlezdaste, dlakave, zelene do maslinasto-smeđe boje. Kora jorgovana je gruba i uzdužno ispucana. Svetlo je smeđe boje, a ljušti se u trakama. Pupoljci su zaoštreni i jajoliki, bočni i slične veličine.
Listovi su jednostavni i glatki, nasuprotni i goli s obe strane. Jajolikog su oblika i imaju celovite ivice, na vrhu su zašiljeni i imaju osnovu u obliku srca. Pozadi su svetliji, a lice tamnozeleno i nalaze se na drškama dugim 3 cm.
Jorgovan je veoma otporna biljka što znači da joj nije potrebna posebna pažnja. Kako spada u cveće koje voli sunce, poželjno je da je zasadite u delovima vrta gde će biti izložena sunčevim zracima najmanje 6 sati dnevno. Uspeva i u polusenci, ali ne pokazuje maksimalni rast i cvetanje. Odgovara joj dobro drenirano, peskovito i blago kiselo zemljište. U suprotnom, obavezno je obogaćivanje tla kompostom, kako bi biljka mogla da se pravilno razvije.
Kad dođu topli dani, zaliva se nekoliko puta nedeljno, a u vrelim letnjim mesecima svakog dana.
Kod jorgovana koji se gaji u saksiji važnu ulogu ima prihranjivanje. U tu svrhu se koristi đubrivo koje ima produženo dejstvo ili tečno koje odmah deluje. Takođe, veoma je važno da se biljka svakog proleća presadi u veću posudu. Imajte u vidu da jorgovan najbolje cveta na starijem, neorezanom drvetu, te ako je neophodno orezivanje, stručnjaci savetuju da to obavite posle cvetanja, odnosno, pre nego što se formiraju pupoljci za naredno proleće.
Rezidba posle cvetanja
Jorgovan pušta mnogo izdanaka u svom podnožju. Za rasađivanje odaberite one koji su dovoljno udaljeni od glavnog stabla da ga ne biste oštetili. Ipak, neka budu i dovoljno dobro razvijeni da mogu samostalno da se ukorene. Pripremite rupu za sadnju tako što ćete usitniti zemlju i očistiti je od trave, pa dodajte malo organskog đubriva i pokrijte slojem zemlje. Sada pažljivo ašovom isecite izdanke, očistite od grudvi zemlje i posadite, pažljivo zasipajući sitnom, hranljivom zemljom. Utabajte sa strane, pažljivo pritiskajući, pa obilno zalijte. Jorgovan treba redovno orezivati, čim mu prođe cvetanje. Na proleće možete ponovo da skratite žbun za čitavu jednu trećinu. Naravno, ako želite da ostavite viši grm, nemojte toliko rezati, ali vodite računa i o tome da uvek imate dovoljno mladih grana, kako bi se očuvala kompaktnost biljke. Dobro je da između njih ima i dovoljno vazduha, jer se time čuva zdravlje i štiti jorgovan od štetočina.
Jorgovan se može razmnožavati iz semena i kalemljenjem. Kalemi se u martu i aprilu, kada se vegetacija polako budi. Kalemljenje povezuje grančice kalema i podloge približno iste debljine. Sa baze je potrebno skinuti sve pupoljke, napraviti makazama presek i skalpelom urediti određeni nagib. Na grani koju kalemimo treba da ostanu najmanje dva pupoljka. Ako mesta koja zasečemo dobro leže, povezana su pomoću trake ili kanapa namenjenog kalemljenju. Nakon spajanja, vrh grančice kalema je premazan voskom za kalemljenje.
Najčešća gljivična bolest koja se javlja na svim vrstama ukrasnih biljaka je pepelnica, a uzročnici pepelnice su gljive iz nekoliko rodova. Infekcija pepelnicom se uvek javlja na stabljici, licu listova i na lisnim i cvetnim pupoljcima. Prepoznatljiv je po prevlaci bledog pepela, koja se lako uklanja dodirom.
Čini se da su delovi zaražene biljke posuti pepelom u krugovima i nepravilnog su oblika. Na mestu mrlje tkivo odumire, a na listovima se pojavljuje nekroza tamnije oker boje. Ako su zaraženi najmlađi listovi koji se još nisu dobro razvili, oni ostaju zaostali u razvoju, deformisani i mali. Tako svi zaraženi delovi biljke presušuju i na kraju umiru. Pepelnica se može suzbiti prskanjem fungicidima
U cvetu cela apoteka
Jorgovan se koristi kao analgetik, sedativ, tonik i antipiretik. Cenjen je kao vrlo dobra medonosna biljka. Na hektaru jorgovana može se sakupiti oko 60 kg meda. Cvetovi jorgovana mogu se koristiti za lečenje različitih kožnih oboljenja, poput opekotina i osipa, tako da se listovi kuvaju dok voda ne pocrni, a dobijena infuzija čaja koristi se kao oblog od ogrebotina i posekotina i raznih nečistoća na koži. Takođe je veoma dobar za negu lica, a oblozi se pripremaju tako što se cvetovi prokuvaju u mleku, a ovako pripremljeni oblog stave na lice. Može da se koristiti za respiratorne probleme, kao što su bronhitis i kašalj i probavni problemi, ali i za nadimanje ili zatvor i probleme s očima, poput glaukoma. Ulje cveta jorgovana poznato je i kao tradicionalni lek za reumatizam i masažu, kao i za neuralgiju nerava.
U aromaterapiji se koristi za duhovnu i emocionalnu ravnotežu i za lečenje depresije i jačanje senzualnosti. Cveće jorgovana koristi se i u magijskim ritualima za pročišćavanje i zaštitu prostorija, a u prošlosti se koristilo za odbijanje zlih duhova i donošenje pozitivne energije, dara života i radosti.
Moguće je jesti i sirove cvetove jorgovana, mada ne u prevelikim količinama, jer isušuje i zateže sluznicu usta. Najpoznatija je upotreba cveća, umočenog u testo za palačinke i prženog u ulju. Takođe se može dodati prolećnim mešanim cvetnim salatama sa drugim divljim jestivim biljem.
Jedinstven i atraktivan letnji jorgovan
Letnji jorgovan (Buddleja Davidii) je biljka pogodna za uzgoj u baštama i na terasama. Reč je o grmolikoj biljci iz porodice Scrophulariaceae, a naziva se letnjim jorgovanom jer, za razliku od klasičnih jorgovana koji cvetaju u rano proleće, ova sorta cveta u leto. Dolazi u raznim bojama: beloj, plavoj, ljubičastoj, ružičastoj, žutoj i narandžastoj, a svaka od tih boja daje mu atraktivan i jedinstven izgled, pa nije ni čudno što se sve češće može videti u baštama na ovim prostorima.
Može da naraste do tri metra, a njegovi slatki cvetovi privlače leptire pa se često naziva i leptirovim cvetom. Uzgoj jorgovana ove vrste nije zahtevan, a najčešće se sadi uz baštenske staze, u lejama ili bašti na krovu. Sadi se u dobro drenirano zemljište, bogato mineralima koji su neizostavni za rast i razvoj.
Letnji jorgovan je poznat po tome što prilično dobro podnosi sušu, pa ne morate brinuti ako nekad zaboravite da ga zalijete. U letnjim mesecima ga možete osvežavati prskanjem. Rašće i na polusenovitim mestima, ali ipak najbolje cveta na direktnom svetlu. Za bujnije cvetanje obavezno je napraviti delimičnu rezidbu, a ona se obavlja između novembra i marta.
