NEBOJŠA STAMENOVIĆ, POZNATI NEŠA TRAVKA
Sa svojih deset diploma, od kojih je jedna fakultetska, Nišlija Nebojša Stamenović, poznat kao Neša Travka uspeo je da uživa u onome što radi, ali i da bude primer kako se kroz život čovek mora neprekidno usavršavati. On ima 150 hiljada pratilaca na popularnoj društvenoj mreži, ali je „uživo” jednako živopisan tako da su njegova „sveta mesta” na dve lokacije u Nišu i okolini, Kuća čaja i Vidrište, omiljene destinacije onima koji žele da uče Nešinu filozofiju života.
Ništa jednostavnije – uverava nas Neša kome su osmeh kao i prostodušnost zaštitni znaci kojima osvaja na prvi i svaki sledeći pogled. – Mi smo putnici na Zemlji koja se okreće i prolazi kroz razne astronomske pojave. Moramo biti svesni da smo sastavljeni od 70 odsto vode, lopata kreča – odnosno kalcijuma, gvožđa ima koliko za iglu, fosfora koliko za vrh šibice, a sve su ostalo elementi koji stalno moraju da se unose u organizam. I ko ovo shvati, rešio je sve svoje nevolje, naravno pod uslovom da se i pridržava ovoga i stalno radi na usavršavanju svog tela i uma.
Zašto ne bismo pili kafu od žira
Mogao je biti moler, kuvar, travar, diplomirani ruralni ekolog, autoelektričar, planinar, grnčar, pčelar, gumarski tehničar, keramičar, ikonopisac, konzervator i restaurator. Sva ova zanimanja su obeležila njegov život i on istinski veruje da su intelektualni i fizički rad neodvojivi.
Čovek mora da čita, ali mora i da se pokrene. Ako imaš volju, karakter i savest, onda mirno spavaš i ne trebaju ti „pilule za lilule”. I naravno rad, fizički rad. Recimo, košenje je odlično za mišiće u leđima i ne pitajte me otkud znam – priča nam Neša dok nas gosti svojim specijalnim čajevima u Kuću (s)trave u strogom centru Niša.
To nije klasična prodavnica, a nije ni restoran, ali svako izađe sa obiljem pozitivne energije. Sve ono što je godinama učio i sakupljao Neša deli sa onima koji žele da pomognu sebi. Čajevi, tinkture, začini, melemi, vina, sapuni, nadohvat su ruke svima koji žele da vode računa o zdravlju, a Neša velikodušno deli savete kako da svaki njegov proizvod maksimalno iskoristite.
Samo onaj ko ne razmišlja o sastavu svog organizma može da kaže da ne pije čaj ni kada je bolestan. Treba da razmislimo šta nama je potrebno, koje „gorivo” je najkvalitenije za naš organizam, barem približno onoliko koliko brinemo o gorivu za automobil. Jedna šoljica kafe ti potroši šest šoljica vode, a zašto ne bismo pili kafu od žira koji ima više kalijuma nego nar koji od voća ima najviše ovog elementa – pita se Travka.
Kad osetim da me hvata prehlada, narendam ren
Priseća se onoga što je nekada davalo snagu, a snaga je na usta ulazila.
Setimo se čorbe od pevca, sa masnicama ko petoparcima u tanjiru. Treba da jedemo kao što su naše babe i dede jeli, a to znači meso od slave do slave, a beo leba se zvao kolač i jeo se u specijalne prilike. Poznato je da se od belog brašna i žive sode pravi lepak za tapete i onda se čudiš kad počne da ti se „lepe” razne nevolje po telu. Zato treba da ujutru prvo opereš želudac sa limunovim sokom s malo meda ili jabukovim sirćetom, pa onda treba povremeno piti glinu, čajeve koji izbacuju otrove iz jetre. Kad osetim da hoće da me hvata prehlada, narendam ren i udišem tako da me udari u mali mozak i odmah se saberem. Naravno, taj ren posle sa malo limunovog soka i medom i pojedem. Paradajz ne treba da se soli jer se neutrališe kalijum. Kada se pije kakao treba dodati kukuruznog skroba i kima, jer tako se najbolje usvaja gvožđe iz kakaa, a cvekla je dobra sa kimom – savetuje Neša, kome je bilo nestvarno da njegov video o tome kako treba začiniti kupus salatu ima milion i po pregleda.
Zdrav doručak za 20 dinara
Poenta je, kako kaže, da se sirće dodaje na kraju, tek kada ulje obmota kupus, jer se tako najzdravije koriste sve blagodeti ovog povrća, i odbacuje teoriju da je „zdrava hrana skupa”.
Sa tim ne mogu da se složim, jer recimo korovi ne koštaju ništa i ima ih svuda oko nas. Zašto ne bi doručkovao za 20 dinara? Imaš kukuruzno brašno na pijaci, košta od 100 do 120 dinara i napraviš kačamak od 100 grama tog brašna, dodaš koprivu i malo ulja i imaš doručak za 20 dinara – kaže naš sagovornik koji i sam koristi puno korovskog bilja u ishrani, od koprive, tušta, crnog sleza, puckavca…
Daje nam primer da možeš da se najedeš, a da nisi jeo pljeskavicu ili neku glupost prskanu teškim metalima. A, o zdravlju tela govori kao nedeljivom od zdravlja duše.
Duhovnost i religija na putu ka zdravom životu
– Moramo da se promenimo i kao ličnosti, i kao nacija, i to da krenemo iz svoje glave. Niko ne može da ti pomogne, ako ti sam sebi ne pomogneš, a pošto pored tela imamo i dušu, treba i ona da se očisti i izbalansira – obašnjava Neša, koji ne zanemaruje duhovnost i religiju na putu ka zdravom životu. Sve ove stvari mogu da nam pomognu da živimo kvalitetnije.
Svet prirode otkrio je 1999. godine kada je počeo da planinari. Brdo po brdo, planina po planinu upoznao je biljke, ljude i puno lepih mesta oko svog rodnog grada. Duhovno je prohodao u manastiru Divljana, a njegov duhovnik je bio otac Timotej. Proveo je i tri godine na Hilandaru kao kuvar i to iskustvo mu je mnogo značilo. Tamo se jede dva puta dnevno. Služba počinje noću u dva i kad se završi ruča se, a još nije svanulo. Posle se jede u 5 popodne i to je autofagija, koja je sada nešto popularna, a ustvari to je monaški život vekovima, ispričao nam je Neša, koji je pre tri godine od crkve dobio blagoslav da uredi napušteni manastir Svetog Nikole u blizini banje Vidrište.
Manastir je 200 godina pre toga bio napušten i ja sam osećao da imam i fizičku i duhovnu snagu da ga obnovim. To je mesto velike energije i to oseti svako ko ga poseti. Po legendi, osnovali su ga Hrebeljanovići nakon poraza u Kosovskom boju. Ne znamo da li naziv banje potiče od vidri ili zato što vida (leči), ali je činjenica da je stanište nekih neobičnih biljaka i životinja, pa tako imamo jednu vrstu puža za koji se verovalo da je u Srbiji izumrla pre deset godina – otkrio nam je Neša Travka u razgooru za „Dobro jutro“.
Lekovita motika
Jedino što Nešu može ozbiljno da zabrine je kada želimo da probleme koje godinama gomilamo rešimo kesicom čaja. Ispričao nam je i primer:
Zove me telefonom jedna gospođa i pita koji čaj da pije da skine salo sa stomaka. Malo sam se našalio i rekao joj da tu samo motika pomaže. Zove me ponovo posle par dana i pita koja je to biljka motika, jer je ona svuda tražila i niko nije čuo za nju.
Otkud Hidrofilija u Nišu?
Nepoznata biljka, koju su Nebojša Stamenović i pokojni Vlastimir Nikolić Kalac pre četiri godine pronašli na izvoru tople vode u banji Vidrište, potiče iz jugoistočne Azije. Biljka, koju su determinisali Alfredo Rejes i Dani Pelagati i latinski naziv joj je Hydrophilia corymbosa, još nije dobila srpsko ime. Nepoznanica je kako je ova biljka iz daleke Azije dospela u okolinu Niša.
Piše: Daliborka Alihodžić
