U mnogim krajevima naše zemlje životni vek zasada voća sve je kraći, posebno koštičavog. Zaboravljena je praksa zaštite i negovanja kore i grana. Pažnja je usmerena na zaštitu lista, cveta, ploda, a samo stablo „uklapalo se“ u postojeća prskanja. Sada je pravi trenutak da se to ispravi. Dok su još lepi dani, početkom meseca, posle završene berbe i najpoznijih sorti, stabla valja pregledati, ukloniti polomljene grane, preostale plodove, posebno ako su mumificirani, po potrebi staru koru na deblima ostrugati i voćke, njihov drveni deo – deblo, grane i grančice – oprskati nekim od fungicida na bazi bakra. Ovo prskanje poznato je i kao jesenje plavo prskanje. Radi se i prolećno, u samom kretanju vegetacije, a ime je dobilo po boji koju bakar ostavlja na voćkama.
Najefikasniji lek protiv bakterija
Kada se završi berba i počnu da opadaju listovi, treba započeti zaštitu voćaka za narednu sezonu. Ne radi se o “forsiranju skupe hemije” koja će voćarima izvući teško zarađen novac. Ovo prskanje, kako kažu stručnjaci s terena, uglavnom ne zamenjuje vegetacijsku zaštitu, ali smanjuje broj tadašnjih prskanja. Kada je reč o bakteriozama, parazitima drveta, to je i najefikasniji lek. Kasnija prskanja u vegetaciji nisu od koristi. To posebno važi za bakteriju Erwinia amylovora, koja izaziva bakterioznu plamenjaču, koja je i ove godine, u zavisnosti od regiona, napravila male, ali i velike štete, prvenstveno na dunjama i kruškama, ali i u jabučnjacima. Ozbiljne probleme i veće štete na koštičavom voću stvara i bakterija Pseudomonas mors-prunorum -prouzrokovač bakterijskog raka koštičavog voća.
Nažalost, pojedini voćari smatraju da “štede” ako ne odrade jesenje prskanje stabala i grana. Problem se uvećava kada pojedini zakasne ili jednostavno zbog “uštede“ ne odrade ni prvo prolećno prskanje, a onda su posledice katastofalne. Na proleće, kada se problem primeti, poseže se i za zabranjenim sredstavima, a to su najčešće antibiotici, ili preparati koji nisu dovoljno efikasni da voćke zaštite od ervinije i pseudomonasa.
Jesenje plavo prskanje postalo je obavezno za sve ozbiljne voćare, naročito otkad su zabranjeni preparati na bazi DNOC, koji su se koristili u mirovanju vegetacije. U jesen biljka odbacuje listove i na mestu gde su otpali pojavljuje se sveža rana, ožiljak. Upravo ona predstavlja ulazna vrata za većinu bakterija. Bakterije, ali i drugi mikroorganizmi prezimljavaju na kori, ostacima biljaka, mumificiranim plodovima, uvek su u voćnjacima i u vegetaciji prave manju ili veću štetu. Ali, kada list opadne, postaju opasni jer kroz ožiljak ulaze u tkivo.
Jesenjim prskanjem protiv kovrdžavih listova breskve
Fungicidi na bazi bakra preporučuju se za zaštitu svih voćnih vrsta. Inženjerka zaštite bilja Gorica Kozobarić, savetodavac u Poljoprivredno savetodavnoj stručnoj službi u Rumi, ističe da ovaj tretman ne bi smeo da zaobiđe breskvike, ali i zasade pod koštičavim voćem, kao što su višnja, trešnja i šljiva i kajsija.
– Bakterije iz roda Pseudomonas, posebno u voćnjacima u kojima se preskakalo jesenje plavo prskanje, napravile su velike štete, u manje intenzivnim voćnjacima su čak dovele do sušenja stabala, i iz njih su se širile i u okolne zasade – kaže Kozobarić.
Kako ukazuje naša stručna sagovornica, osim bakterijskih infekcija, jesenjim plavim prskanjem voćke se preventivno štite i od nekoliko značajnih gljivičnih patogena, kao što su Stigmina carpophila – prouzrokovač rešetavosti, rupičavosti lišća koštičavog voća, koja u ovom periodu nije opasna za listove. Sada zaražava još nedozrele mladare i letoraste koji se početkom vegetacije suše. Tu je i Leucostroma (Ctospora) cincta, koja „caruje“ u nezaštićenim voćnjacima i izaziva rak debla.
Kozobarić voćarima koji gaje breskvu poručuje da plavo prskanje ne smeju da preskoče zbog gljive Taphrine deformans – prouzrokovača kovrdžavosti lista breskve. Voćari koji dozvole da ova gljiva prezimi na stablima, u rano proleće uočavaju da su tek krenuli pupoljci već zaraženi, iako nema doletanja spora sa strane. Iz tog razloga je od velike važnosti jesenje plavo prskanje i “brisanje “ infektivnog potencijala sa grana, grančica i okoline pupoljaka. S obavljenim jesenjim tretmanom lakše i mnogo efikasnije će se raditi zaštita pre pucanja pupoljaka, a to je faza neposredno pre i u vreme “zelene tačke” kod breskve. Inženjerka Kozobarić upozorava na to da vegetacijska zaštita, ma koliko prskanja bila brojna, ne pomaže u zaštiti od tafrine.
Jabučaste voćke na meti ervinije
Savetodavci iz voćarskih rejona ističu da se poslednjih godina bakterija ervinija uselila u bezmalo svaki zasad jabučastog voća. U intenzivnim voćnjacima pod visokorodnim sortama ona se drži pod kontrolom, uočava se tek poneka grančica koja se eliminiše tokom vegetacije, i jednostavno se odreže.
Ne zaboraviti vinograde
Jesenje plavo prskanje ne sme da preskoči vinograde. Svaki vinogradar, koji domaćinski gazduje svojim zasadom, nastoji da mu loza u proleće krene što zdravija. U niškom vinogorju, u kojem se loza tradicionalno gaji vekovima, i preci su poštovali pravilo da se u jesen, kada opadne deo listova, ona zaštiti bakrom. U tamošnjim vinogradima je postojalo i bure ili bazen, u kome se pravio bakarni kreč. U ovim, modernim vremenima to se radi gotovim preparatima.
Diplomirana inženjerka zaštite bilja Gordana Cvetković, savetodavac u PSSS Niš, ukazuje na to da se u ovom regionu, zbog specifičnih klimatskih uslova, a i mnogo starih zasada, osim od parazitne gljive prouzrokovača plamenjače, u smiraj vegetacije loza mora štititi i od fomopsisa gljive koja prouzrokuje crnu pegavost, a koja u zapuštenim vinogradima može da osuši čokot, a najdelotvorniji lek je baš plavo prskanje u jesen. Ona se ovde proširila baš zbog izostanka jesenjeg plavog prskanja. A topla i duga jesen uticala jena to da loza „izgubi kalendar“, pa lastari sporije drvene.
– Lozu bi trebalo obavezno zaštititi jednim od fungicida na bazi bakra, da bi što zdravija dočekala novu vegetaciju i odolela oštrijoj zimi – savetuje inž. Cvetković. – To je posebno važna mera koju ove jeseni nijedan vinogradar ne bi smeo da propusti jer je lozu, u zavisnosti od toga gde raste, pogodio jači ili slabiji grad i ostavio posledice. Biljkama valja pomoći da prezime.
Diplomirani inženjer zaštite bilja Vesna Nišavić Veljković, savetodavac u PSSS-u u Čačku, kaže da u voćnjacima koje kontroliše ova služba ervinija ne pravi velike štete.
– Naši voćari najčešće poštuju sve preporuke o zaštiti, jer se plodovi dobrim delom izvoze i moraju da prođu stroge fitosanitarne preglede – ukazuje naša savetodavka. Ponekad problem predstavljaju voćnjaci pod koštičavim voćnim vrstama koje se oberu ranije, pa se na njih i zaboravi. E, tu bakterije i gljive pronalaze plodno tlo za razvoj. A prskalice ih ponekad zaobiđu jer se njihova vegetacija završava pre jabučastih voćaka.
Dunjici su poseban problem. U Tavniku, selu koje je postalo poznato baš po ovoj voćki, dunja pokriva velike površine. Diplomirani inženjer zaštite bilja Vladimir Kostić, savetodavac PSSS u Kraljevu, kaže da ovdašnji voćari poštuju savete stručnjaka, posebno proizvođači dunje, koji jesenje plavo prskanje nikada ne preskaču. Zbog niske cene sveže dunje, brojna prskanja u vegetaciji se ne isplate. Zaštitarski problemi tako se rešavaju na kraju i na početku vegetacije fungicidima na bazi bakra, i u vreme punog cvetanja, kada se voćke štite od monilije, odnosno truleži.
I jagodastom voću prija jesenji plavi mlaz
Jagoda, malina i kupina spadaju u grupu jagodastog ili sitnog voća, što ne znači da pokrivaju „sitne“ površine. U Mačvi, jagoda se bere i miriše čitavo proleće, a onda je zameni malina i na kraju oboji kupina. Prinosi i kvalitet su solidni, a tome doprinose savremene sorte i pravovremena zaštita. Zbog specifičnog ploda, s kojeg se ostaci pesticida ne mogu lako ukloniti, prskanja moraju biti preventivna. Slavica Maksimović, diplomirani inženjer zaštite bilja i savtodavac u PSSS U Šapcu, hvali ovdašnje proizvođače sitnog voća.
- Naši jagodari zasade štite najčešće preventivno, odmah posle berbe, krajem jeseni, u rano proleće i pred cvetanje – ukazuje Maksimović.
U Mačvi se jagoda najčešće gaji na foliji i u rano proleće se kosi da bi se podstaklo izbijanje mladih listova i cvetova. Ako bokori u zimu uđu bolesni, posle košenja će slabo napredovati i neće dati zadovoljavajući rod, koji već godinama voćarima donosi solidan prihod. Zbog toga, prskanje fungicidima na bazi bakra u smiraj vegetacije preko je potrebno.
– U ovim krajevima dosta se gaje malina, kupina, borovnica a sporadično i ostalo jagodasto voće – ističe inž. Maksimović. – Plavo prskanje fungicidima na bazi bakra ne zaobilazi ni malinjake: lastari se moraju zaštititi od gljive didimele, a potrebno je i kupinama, koje valja zaštititi od purpurne pegavosti. Sve su to preventivna prskanja koja pružaju šansu voćkama da zdrave započnu novu vegetaciju.
Kada i čime prskati
Struka i nauka preporučuju da se voćke u poznu jesen štite preparatima na bazi bakra, kada opadne 80 posto lisne mase. Smatra se da se u toj fazi jednim prskanjem pokriva najveći broj rana, ožiljaka, potencijalnih ulaznih mesta pre potpunog opadanja listova. Ovo može biti ekonomičan potez samo kada većina listova opadne za relativno kratko vreme. Kada zbog lepog vremena i veće količine padavina lišće polako opada i na granama se zadržava dok ne zahladi i pojavi se prva slana, mora da se menja i „strategija“. Ovakvi uslovi, kod osetljivih vrsta kao što su kruška i dunja, postaju ozbiljniji problem i zahtevaju promenu plana.
Za voćne vrste osetljive na bakterije, period od prvog lista koje napusti stablo do 80 posto opalih listova suviše je dug period bez zaštite, a rane od ožiljaka stoje otvorene. U takvim slučajevima veći efekat postiže se kada se prska u dva navrata: na samom početku opadanja listova i kada ih ostane još dvadesetak procenata na grani.
Leski valja ugoditi
Površine pod jezgrastim voćkama u Srbiji su prilično male. Oraha ima nepunih pet hiljada hektara, i to su najčešće ekstenzivni zasadi i pojedinačne visoke voćke na okućnicama koje se retko prskaju. Lešnika ima još manje, samo oko dve i po hiljade hektara, i to mahom u Vojvodini. Za razliku od zasada oraha, leskari su intenzivni, veliki, često se prostiru i na više desetina hektara. Najveći su u Banatu, u okolini Vršca. U razgovoru s inženjerkom Vesnom Jovančić, stručnjakom Poljoprivredno izveštajne službe u zaštiti bilja iz ovog grada, saznali smo da je leska „veliko zakeralo“ kada je u pitanju plavo prskanje.
– Leska je specifična voćka koja cveta u poznu jesen, i u tom periodu se ne sme prskati -ukazuje inž. Jovančić. – A to je period i kada valja obaviti plavo prskanje, jer je puno bakterija koje na njoj prave štetu i koje se mogu najefikasnije uništiti baš preparatima na bazi bakra u vreme kada listovi opadaju. Drugi problem je u tome što na našem tržištu ne postoji fungicid koji ima dozvolu za zaštitu leske u poznu jesen.
Ipak, voćari se dovijaju. Koriste bakarne fungicide, koji su inače dozvoljeni i u organskoj poljoprivredi. A da bi zaštita uspela, da bi se sačuvali cvetovi, a uništili paraziti, zasadi se moraju često obilaziti, da bi se uhvatio pravi momenat pre cvetanja. Bakterije iz roda Pseudomonas i Xanthomonas su, za razliku od drugih voćnih vrsta, kod leske opasnije na mlađim nego na starijim voćkama.
Neki voćari, posebno „novajlije“, pitaju se zbog čega bakar, i koji je fungicid najbolji, jer ih u ovoj grupi ima puno. Prvo, bakar ima i fungicidno i baktericidno delovanje. Upravo su bakarni joni ti koji najefikasnije uništavaju prezimljujuće forme gljiva. Bakterije koje se nalaze na kori i čekaju pogodno mesto za prodor u biljku, bakar presreće na tom putu. Osim toga, on pomaže biljkama u procesu odrvenjavanja mladara, i lastara i biljku čini spremnijom za ulaz u zimski period, a poznato je i da ima dozvolu i u organskoj proizvodnji.
Na našem tržištu postoji puno fungicida na bazi bakra. Koji je pravi? Prilikom odabira valja voditi računa o formulaciji – praškasti VP, vododispezibilne granule VG, tečne formulacije SC i slično. Sama formulacija bitno utiče na rastvaranje, veličinu čestica, a samim tim i na kvalitet pokrivanja površine. Indirektno i perzistentnost – spirljivost preparata usled padavina, zavisi od njegove formulacije. Drugi kriterijum u izboru je u kom se obliku bakar nalazi u preparatu: kao bakarni oksihlorid, bakarni hidroksid, bakar sulfat i slično. Praksa je pokazala da visoku efikasnost bakar pokazuje u obliku bakaroksihlorida.
