У нашим условима, зависно од сорте, лишће винове лозе најчешће опада крајем октобра и у новембру. Дешава се да у појединим пределима, нарочито равничарским, потом у долинама и депресијама, рани јесењи мразеви униште још зелене листове пре опадања. То се неповољно одражава на припрему лозе за зимски одмор, односно њену отпорност на зимске мразеве, али и развој у наредној години.
У јесен, док вегетација још није завршена, винова лоза је осетљива и на најслабије мразеве. Уколико се ниске температуре раније појаве, утолико наносе веће штете. Највеће су ако мраза буде пре сазревања и бербе грожђа. Промене се уочавају на листовима, који пре времена мењају боју или увену, односно губе своју функцију јер нису више у могућности да стварају материје неопходне за постизање жељеног квалитета грожђа.
У неким равничарским крајевима рани јесењи мразеви могу да униште листове на чокоту пре потпуног сазревања ластара. У таквим условима не постоји предуслов за процес каљења, односно у лози се не нагомилава довољно скроба и она не стиче довољну отпорност на ниске температуре. Овакво стање се јавља и онда када су листови током вегетације оштећени од болести или града, или ако се из било ког разлога прекида раст ластара или се продужи у јесен.
Последице раних јесењих мразева испољавају се у текућој, али и наредним годинама. Зато штету треба правилно проценити и на време реаговати. Стручњаци кажу да се после ових мразева не предузимају мере резидбе. Препоручују јесење ђубрење органским и минералним ђубривима, да би се лоза у следећој години што боље опоравила. Тамо где постоји опасност од ниских температура, корисно је и загртање.
С. Малиновић
Добро јутро број 558 – Октобар 2018.
