Piše: Andrijana Glišić
Jesenja sadnja voća donosi čitav niz prednosti u odnosu na prolećnu, a jedna od glavnih jeste bolje ukorenjavanje biljaka i ostvarivanje većih prinosa. Upravo zbog toga za sadnju u jesenjim mesecima odlučuje se veliki broj voćara u Srbiji, a među njima je i Danko Petrović iz Kragujevca, koji na dva hektara uzgaja trešnju, višnju, šljivu i breskvu.
– Imamo bolje uspostavljanje kontakta korenovog sistema mlade biljke sa zemljištem, a ono mora dovoljno da se slegne da se ne bi stvorili vazdušni čepovi i da ne bi korenov sistem ostao u tom vazdušnom prostoru, jer se voćke tada sporije i teže primaju. Zato se uvek trudim da najmanje tri meseca prođe između dubokog oranja i podizanja zasada – objašnjava Petrović.
On pripremu uvek započne u avgustu, a sadi sve dok su temperature u plusu i kada vlažnost zemljišta nije prevelika.
Zemljište ne sme biti suviše raskvašeno
– Nije dobro da je suviše raskvašeno, jer pri nagažavanju dobijemo vrlo zbijenu zemlju, kao ciglu oko korena. Mora biti relativno suvo – dodaje Petrović. Benefite jesenje sadnje vidi i u tome što znatno manje novca izdvaja za navodnjavanje i zalivanje sadnica, jer se u toku zime od atmosferskih padavina, kiše i snega koji se otopi, dobije dovoljno vlage.
Iako su stavovi o dubini sadnje različiti, ovaj voćar je određuje tako što sadi dva do tri centimetra dublje u odnosu na površinu zemljišta.
Ono se vremenom slegne i time opet dobijemo dubinu na kojoj je biljka bila u rastilu u samoj proizvodnji – kaže.
Porast onih koje se sade u proleće je manji u prvoj godini u odnosu na jesenje, a vrlo je važno, smatra, uspostaviti ravnotežu i optimalan odnos između mikro i makro elemenata.
– Kontrola plodnosti, hemijska analiza, dovesti sadržaj humusa na optimum, pH vrednost korigujem ako ima potrebe. I obavezno obavim dezinfekciju zemlje insekticidima pri samoj sadnji, jer uvek imamo određene štetočine koje mogu napraviti veliki problem, te je taj tretman obavezan u mom voćnjaku.
Dosadašnje iskustvo pokazalo mu je da je prinos i kvalitet bolji kod voćnih vrsta podignutih u jesenjim mesecima.
– Rod je za nijansu veći u prvoj godini kod voćaka posađenih u jesen. Vremenom, uz maksimalnu primenu svih agrotehničkih i pomotehničkih mera, i prolećni zasadi će se izjednačiti s njima, ali tu uvek imamo dodatne investicije za popunu praznih mesta koja se nisu primila. Takođe, i sama nega je veća i nećemo dobiti uniformni zasad, već će postojati oscilacije u prinosu.
Izbegavati mrazišta i visoke podzemne vode
Da je rod kultura posađenih u jesen bolji, ukazuje i stručnjak za jagodasto voće Aleksandar Leposavić.
– Voćke se bolje razvijaju i ranije ulaze u period plodonošenja. Korenov sistem se u toku zime, kod drvenastih voćaka, bolje pripremi i iskoristi rezerve zemljišne vlage, nema kašnjenja u vegetaciji i bolje se aklimatizuju na vremenske uslove.
Sadnice treba zaštititi od bolesti i štetočina, posebno zečeva i miševa, a oprezno i pravilno treba i odabrati teren za uzgoj.
– Izbegavati predele u kojima se svake godine pojavljuju pozni prolećni mrazevi, posebno u uslovima izmenjene klime. Ove godine smo imali blagu zimu sa toplim februarom koji je inicirao raniju vegetaciju, a onda u aprilu niske temperature i mraz, što je pojedine regione isključilo iz proizvodnje – primećuje naš sagovornik.
Dr Leposavić ukazuje na to da je, osim duboke obrade, vrlo važno da se zemljište obogati organskim materijama i da se postigne što lakši mehanički sastav. Zemljišta s visokim nivoom podzemnih voda treba isključiti iz razmatranja za podizanje bilo kakvog voća.
Bez obzira na to koliko se primi, u kasnijim godinama uvek bude problema s podzemnim vodama, koren se guši, izostaje pravilna organogeneza, a prinos je loš.
Preporuka struke je, takođe, odabrati sadnice kod kojih nije izvršeno prisilno sazrevanje, odnosno, odbacivanje lista, već one koje imaju prirodno sazrevanje. Ukoliko su zemljišta adekvatno pripremljena, nije kasno saditi ni u toku zimskih meseci: jedini preduslov je da je temperatura iznad nule.
Gde šta (ne) saditi
Odabir kultura u odnosu na predeo u kojem se podižu zasadi ključan je za postizanje dobrih rezultata, te tako ranocvetajuće voćke i one sklone izmrzavanju, poput kajsije, breskve, trešnje, treba gajiti na višoj nadmorskoj visini, gde je opasnost od mrazeva manja. Stručnjaci u ravničarskim predelima preporučuju jabuku, šljivu i višnju, upravo zbog manjeg izmrzavanja.
– Trebalo bi saditi tamo gde već postoji tradicija gajenja. U Vojvodini jabuku, krušku, šljivu, u centralnoj i zapadnoj Srbiji, naravno, šljivu i jabuku, a što se tiče kajsije i breskve, treba izbegavati mrazišta – savetuje dr Leposavić.
