Ovo doba godine je idealno za setvu jesenjih povrtarskih kultura, tim pre što dolazi do iskorišćenja određenih proizvodnih površina, ali i zbog toga što biljke usled slabog isparenja imaju dovoljno vlage za rast i razvoj, a mlade posađene biljke lakše prezime nepovoljne uslove od starijih. Prednost ove proizvodnje, po rečima Nade Lazović Đoković, savetodavca za ratarstvo u vranjskoj PSSS, je plodosmena useva i kontinuitet proizvodnje svežih proizvoda sa tržišnim cenama koje se mogu postići u odnosu na letnji period.
Naophodan preduslov za uspešnu kasnu letnju i jesenju setvu i sadnju povrtarskih kultura je odabir pogodnih sorti za gajenje, optimalno vreme setve i sadnje, pravovremeno đubrenje uz poštovanje doza i zaštita od vetrova i pravilno sprovođenje agrotehničkih mera u borbi protiv štetočina, korova i bolesti povrća.
“Odmah po čišćenju plastenika zemljište treba nađubriti i kvalitetno pripremiti. Količine primene đubriva najbolje je prilagoditi prethodno urađenoj analizi zemljišta. Najčešća priprema zemljišta odvija se rotofrezom jer je poželjno pripremiti zemljište sitno – mrvičaste strukture. Kvalitetna priprema zemljišta olakšava obeležavanje traka, a kasnije i samu sadnju”, kaže Lazović Đoković.
Foto: Shutterstock
Salata
Salata je biljka dugog dana i kratke vegetacije i pogodna je za gajenje u jesenjem i zimskom periodu u zaštićenom prostoru, ali i na otvorenom i to je vodeća povrtarska kultura u Pčinjskom okrugu.
“U plodoredu dolazi na drugo mesto i najbolje uspeva posle kultura đubrenih stajnjakom kao što su pradajz, paprika i kupusnjače”, ističe Nada Lazović Đoković, svetodavac za ratarstvo vranjske PSSS.
Za berbu krajem februara i u martu sadnja se obavlja u novembru ili decembru, zavisno od vremenskih uslova. Salata se može gajiti i kao združeni usev, a najbolje ide uz praziluk, luk i radič.
Peršun
Na otvorenom polju peršun se gaji i zbog zadebljalog korena, a u zaštićenom prostoru obično zbog listova. Tehnologija gajenja na otvorenom polju je slična proizvodnji šargarepe.
“U plastenicima se gaji bez grejanja, ali se mora pokriti agrotekstilom. Proizvodi se direktnom setvom semena ili iz rasada, najbolje kontejnerskog rasada. Setva se obavlja u avgustu i septembru, rasađivanje u oktobru, dok za berbu pristiže krajem jeseni i tokom zimskog perioda”, savetodavac za ratarstvo u vranjskoj Poljoprivrednoj službi.
Ona naglašava da povrtari mogu dobiti lišće i iz izvađenog korena peršuna sa otvorenog polja, tako što se peršun na polju povadi krajem avgusta i onda sadi u tunele, gde ubrzo počinju da rastu mladi listovi. U tunelu ili plasteniku je potrebno održavati temperature od 10 do 15 C stepeni, umereno zalivati i često provetravati da ne dođe do truljenja korena i lista.
Keleraba
Keleraba se kao jesenja kultura gaji zbog kratke vegetcije od 40 do 100 dana i dobre otpornosti na niske temperature. Gaji se na otvorenom polju, ili u zaštićenom prostoru. Na istu prcelu može se vratiti posle tri godine, a najbolje uspeva na zemljištima gde su prethodno gajene kulture koje su obilno đubrene stajnjakom.
Ovoj jesenjoj kulturi prema rečima Nade lazović Đoković, najviše odgovaraju srednje teška zemljišta, PH reakcije 6 – 7,5. Može se gajiti i kao međukultura u usevima sa salatom i spanaćem.
Proizvodnja se odvija najčešće sadnjom iz rasada, može se proizvoditi i direktnom setvom semena. Setva se obavlja u septembru ili oktobru, a berba je u oktobru pa do decembra.
Za jesenju proizvodnju razmak sadnje treba da je 30 puta 20 cm ukoliko se keleraba proizvodi iz rasada i 30 puta 10 cm prilikom setve semena.
Tekst: Gordana Nastić
