Kod cveća uvek smo u nedoumici da li ga skloniti ili orezati u oktobru ili ga ostaviti napolju da još malo uživa u ponekom sunčanom danu. Pejzažni arhitekta Magdalena Nenković kaže da svaka biljna vrsta ima svoju „žicu“ i zahteva poseban tretman.
Muškatle u fazi mirovanja
Muškatle je već trebalo da sklonite s terasa. Unose se kada temperatura padne na 10 do 15 stepeni, jer tada ulaze u fazu mirovanja. Treba ukloniti sve cvetove – i uvele i sveže, kako biljka ne bi uzaludno trošila energiju. Budite spremni na to da će listovi otpasti tokom zime, ali nemojte da vas to plaši. One koji su uveli, a nisu sami otpali, uklonite ručno. Muškatle skratite na oko 20 centimetara i smestite ih u svetlu prostoriju, u kojoj je temperatura od osam do 10 stepeni. Biljke će propasti u tamnoj i toploj prostoriji, a to ćete prepoznati po tankim i bledim izdancima. Povremeno ih zalivajte, ali ne više od jednom u dve nedelje. Zimi im nije potrebna nikakva prihrana.
Ogrtač za kameliju
-Kamelija dobro podnosi hladnoću, ali, ukoliko hladan talas potraje duže, morate je zaštititi. Za saksijsku kameliju zima je težak period i mora se skloniti unutra. One koje su zasađene u bašti mogu da prezime, ali samo ako su pravilno zaštićene. Njihovu zonu korenovog sistema treba prekriti debelim slojem lišća. Ako je veoma hladno, a u isto vreme i sunčano, zimzeleni listovi i grane isušuju se i potamne. Zato ih treba saditi u senci ili krošnje pokriti platnom. Ni za kamelije, ali ni za druge vrste cveća koje ostaju u bašti nikako ne treba koristiti najlon, jer će kondenzovana voda dovesti do oštećenja na biljci. Preporučuje se agroplatno koje mora da nalegne kako bi izdržalo pritisak vetra i snega i istovremeno da propušta dovoljno svetla i vazduha. Prednost je u tome što ne apsorbuje vodu, velike je propustljivosti, pa 90% sunčevih zraka prolazi kroz njega i biljka ispod njega normalno raste – kaže Magdalena.
Ko (ne) voli “šišanje“
Baštovani u jesen najviše vole makaze! Kod nekih biljnih vrsta u vrtu one su neophodne u kasnu jesen, a neke baš i ne vole preterano „šišanje“. Ali baštovani, ma koliko lepote izviralo, ne bi trebalo da budu sentimentalni.
-Rezidbe su lekovite kako bismo iduće sezone ponovo uživali u biljkama. Neke vrste traže radikalno orezivanje, a neke samo delimično. Penjačice, poput bršljana, troprsne i petoprsne divlje lozice, treba orezati kada lišće opadne. Kada ostanu gole grane, koje težinom odvajaju biljku od podloge, treba ih kratiti. Povijuše, poput orlovih noktiju, plave kiše ili visterije, traže dva orezivanja godišnje, jedno letnje i jedno zimsko. Za zimsko je idealno vreme baš sada, krajem oktobra, kada listovi budu opali – ističe naša sagovornica.
Ukloniti odumrle grane
Zimzeleno ukrasno drveće ne traži posebno orezivanje, osim što treba ukloniti odumrle ili bolesne grane. Ako to niste već uradili, možete iskoristiti i Miholjsko leto za njihovo uklanjanje. Za rezidbu živih ograda najbolja je faza mirovanja. Dakle, u jesen, i za to je najbolji oktobar, dok još nisu počeli mrazevi. Ovo pravilo pogotovo važi za listopadne žive ograde. Višegodišnje, ostarele žive ograde, a naročito one koje imaju rupe u vegetaciji, vape za radikalnom rezidbom. Tako ćete je podmladiti za sledeću sezonu. Seku se drvenasti delovi, sve do najdebljeg debla, na visinu oko pola metra.
Tuje privlače makaze
Tuja prosto mami baštovane da je seckaju, a ona je zahvalna za orezivanje. Smaragd tuja prva je na listi, jer od nje možete praviti oblike kakve god želite. Za orezivanje su najpodesnije veoma oštre makaze ili trimer kojim orezujete živu ogradu, a vreme orezivanja zavisi od toga šta želite s tujama. Ako orezujete zelenu masu do 20 centimetara, možete u bilo koje doba godine. Ukoliko je potrebno da je radikalno sečete, onda to učinite u rano proleće ili upravo sada, u jesen. I još jedna preventivna mera za tuje pred zimu. Vežite je u snop običnim kanapom, kako je sneg ne bi polomio. Nikako ne treba tuje uvijati u najlonske džakove ili providne folije. Ugušiće se.
Magnoliju ne orezivati do proleća
Magnolija se ne sme orezivati u jesen ili u zimu. Njeno vreme za orezivanje je odmah nakon prvog cvetanja u proleće. Važno je pravilo da nikada ne treba uklanjati više od jedne trećine mase, jer je to veliki stres za biljku. Najbolje je redovno i postepeno uklanjanje izdanaka tokom nekoliko godina. Ovo pravilo ne važi ako primetite oštećene, bolesne i suve grane. One se seku u bilo koje doba godine.
Lišće kao zaštita
-Hortenzije ne treba orezivati u jesen. One dobro podnose zimu, a svojom zelenom masom se same štite, jer lišćem pokrivaju unutrašnjost grma. Neorezane grane tokom jeseni skupe se i vežu, i ovako pripremljen grm spreman je za niske temperature – kaže Magdalena Nenković.
Biljana Nenković
Foto: Biljana Nenković
