Unošenje i kićenje novogodišnjeg drveta je jedna od najpoznatijih tradicija koja se povezuje sa Božićem i Novom godinom.
Hrišćani koji slave prema Gregorijanskom kalendaru, obično ga ukrašavaju na Badnji dan, dok ga anglikanski vernici kite još u decembru. Odabrano je zimzeleno drvo kao simbol besmrtnosti i večnog života.
Različita tumačenja o poreklu jelke
Postoji više različitih priča o nastanku novogodišnje jelke. Jedna od njih kaže da je reč o običaju koji potiče iz rimske istorije. Naime, Rimljani su verovali da u jelama obitavaju duhovi iz šuma, pa su odlazili u novogodišnjoj noći da bi ih darovali poklonima ne bi li ih tako umilostivili. Kasnije su počeli da seku mlade jele i donose ih svojim kućama, pa je jelka postala simbol nastupajuće godine. Zimzeleno drveće služilo je kao podsetnik da će zima proći i da će opet doći proleće.
Možda jedna od najrasprostranjenijih legendi o nastanku jelke je o tome kako je Sveti Bonifas, engleski monah iz 8. veka, dok je putovao naišao na grupu nevernika. Oni su bili okupljeni oko velikog hrasta spremajući se da prinesu žrtvu bogu Toru. Da bi to zaustavio, Bonifas je oborio drvo udarcem pesnice, a na tom mestu je porasla mala jela. Svetac je tada rekao okupljenima da je ovo sad drvo života koje predstavlja večni život Isusa Hrista, pa se od tada jelka kiti i unosi u domove.
Jelka sa busenom i za naredne godine
Pred svaku Novu godinu zaštitari apeluju na kupovinu jelki sa busenom. I potpuno su u pravu!
Kupovinom sadnice pridružićete se opštem trendu zaštite životne sredine, a jelku u busenu možete, uz dobru negu, održati u žardinjeri do sledeće Nove godine. Kasnije ona može postati ukras vašeg vrta i ukoliko želite, narednih godina, vrtno novogodišnje drvo. Najčešće vrste koje se kupuju kao novogodišnje drvo su zapravo smrče, dok ćete vrlo retko naći pravu jelku, što je dobro, jer su smrče mnogo otpornije na uslove gradske sredine od jela. Najjeftinija i najčešće gajena kao novogodišnje drvo je obična smrča ili bela smrča .
Ukoliko želite veliku novogodišnju jelku, koja će kasnije postati zaista pravi dragulj vašeg vrta, srebrna smrča je pravi izbor! Ima nešto duže, čvrste, oštre četine, plavozelene do jasno plave boje. Svakako ne treba zaboraviti ni Pančićevu omoriku, vrstu našeg podneblja, omiljenu među vrtlarima širom sveta, izuzetne lepote i otpornu na gradske uslove.
I na kraju jedna jela – dugoigličasta ili srebrna jelka, najotpornija među jelama, ali i jedan od najlepših četinara uopšte. Ima izuzetno duge četine (i do 7 cm), srebrnastozelene ili srebrnastoplave, što joj daje elegantan i vazdušast izgled. Otporna je na mraz, sušu, vetar, a ni gradski uslovi joj ne smetaju. Dobro raste na svim zemljištima.
Kako sačuvati jelku posle praznika?
Prvo što treba da uradite je da svoju novu biljku iznesete napolje. U prostoriji koja se greje vazduh je suv i četine će vrlo brzo početi da otpadaju, što će biljci umanjiti vitalnost i loše uticat na njen izgled. Ukoliko imate prostora jelku možete odmah, čim vremenski uslovi dozvole, posaditi u vrt. Pri tome morate imati na umu da će ona u narednim godinama izrasti u visoko drvo, pa zato pažljivo odaberite mesto, kako vam za nekoliko godina ne bi smetala. Smrče i jele imaju tanjirast korenov sistem, koji se po pravilu prostire u širinu onoliko koliko se prostire i nadzemni deo – krošnja. Zato vodite računa da biljku ne posadite suviše blizu objekta. Sve predložene vrste dobro podnose senku i gradske uslove.
Ako želite, jelku možete sačuvati u posudi za sledeću Novu godinu. Treba samo da je na pravi način presadite u dovoljno veliku saksiju. Pri tome se treba pridržavati pravila koja važe za sve biljke u žardinjerama, da se ne bi desilo da umesto ukrasa u žardinjeri već posle mesec-dva dobijete potpuno suvu biljku. To znači da u posudi morate obezbediti dovoljno dubok drenažni sloj, koji će omogućiti nesmetano oticanje suvišne vode. Biljku zasadite u mešavinu baštenske zemlje, humusa i peska u jednakim količinama. Vodite računa da zemlja potpuno ispuni prostor oko busena. Posle sadnje biljku dobro zalite. Redovno je prihranjujte preparatima koji se mogu nabaviti u svim biljnim apotekama. Najjednostavniji su oni u obliku štapića ili granula, koji se u zemlji rastvaraju nekoliko meseci, postepeno oslobađajuci neophodne materije.
Treće godine je svakako zasadite u vrt. Pri tome, ako joj nađete dobro mesto, naspram prozora dnevne sobe, možete je kasnijih godina kititi i u dvorištu, što će predstavljati svojevrstan novogodišnji ukras ne samo vašeg doma, već i vaše okoline.
Zaštitimo drveće i šume
Do skoro su jelke koje su se prodavale pred praznike sekle u šumama. Već u prvoj polovini 20. veka broj posečenih stabala je toliko desetkovao šume pa je širom sveta pokrenuta inicijativa kako bi se ovakva praksa sprečila. Danas je proizvodnja veštačkih jelki ili jelki sa busenom postala veoma unosna delatnost.
Rasadnička proizvodnja kod nas se razvila početkom ovog veka, a rezultat toga je bilo smanjena seča šuma. Postoji čak i zakon o šumama prema kojem je zabranjena seča četinarskih stabala tokom novogodišnjih i božićnih praznika.
Tradicija kreće od Nikoljdana
Posebno je zanimljivo da se Nova godina u Srbiji nije obeležavala kao u ostatku sveta, od 1. januara, sve do 20. veka. Računanje vremena zasnivalo se na nekim drugim mesečnim i godišnjim aktivnostima, prema poljskim radovima, dolasku zime, načinu ishrane i našim verskim običajima, i tako je Nova godina u Srbiji obično proslavljana na Božić. Iz tog vremena potiče još jedan novogodišnji običaj, a to je stavljanje cipele na prozor uoči Nikoljdana. Obuću uglavnom stavljaju deca, na prozorsku dasku, 18. decembra uveče. Ujutru su u cipeli bili pokloni, uglavnom slatkiši, voće, vunene čarape, lutkice i drugi darovi, koje je doneo Sveti Nikola. Jedan deo porodica u Srbiji i danas održava ovaj običaj, naravno na svoj način i to je prvi znak da je nova godina pred vratima i da počinje vreme darivanja.
Glavni običaji za Novu godinu u Srbiji vezuju se za ukrašavanje prostora, darivanje poklona i pripremanje novogodišnje trpeze. Ukrašavanje kuće za Novu godinu je običaj dosta stariji od kićenja jelke. Domovi su se ukrašavali grančicama, uglavnom zimzelenog drveća, koje u to doba godine zadržava svoju zdravu zelenu boju i prijatnog je mirisa. Slavi se ponovno rađanje, novi početak. Darovi koji se stavljaju ispod jelke vuku korene s početka hrišćanstva, simbolizuju Hristovo rođenje i zato je prvenstveni cilj poklona da se obraduju deca.
Kićenje jelke za Novu godinu predstavlja običaj preuzet od nemačkog stanovništva, koje je naseljavalo Vojvodinu pre Drugog svetskog rata. Jelka je simbol zdravlja i sreće, delom ukorenjena u verovanjima koja su se vezivala za Sunce, delom za Isusa Hrist
Zvezda za Isusa
Jedna od legendi kaže da su ispred pećine u kojoj je rođen Isus rasla tri zimzelena drveta – kedar, bor i jela. Kada se rodio, od radosti su se zatresli da bi pozdravili Božjeg sina. Tada je kedar podario mirišljave iglice, a bor šišarke. Jedino jela nije imala dar, pa je zaplakala. Jedan anđeo se smilovao i poklonio joj zvezdu s neba koju je ona spustila pred Isusa, te otuda verovanje da na vrh okićene jelke treba postaviti zvezdu.
Čak i u kulturama koje ne proslavljaju rođenje Bogomladenca, ukrašena jelka je simbol novogodišnjih praznika i novog početka.
Kada da posejete božićnu pšenicu
Običaj počinje na Varvaru ili na Nikoljdan!
Rođenje Isusa Hrista je praznik koji se proslavlja sa porodicom u domu, kao i odlaskom na crkvena bogosluženja.
Uz sve običaje, okupljanje cele porodice oko bogate trpeze je centralni događaj. Obavezno se pali kandilo i lomi se česnica. Ali, na stolu je još jedan od velikih simbola najradosnijeg hrišćanskog praznika – božićno žito.
Iako se pred Božić može kupiti skoro svuda, ukoliko ste od onih koji vole da poštuju običaje, posejte ga sami!
Da bi izraslo do Božića treba ga na vreme posejati. Treba da je zeleno i bujno, jer će takvi biti i usevi tokom godine, kaže staro verovanje.
Pšenica se seje na praznik Svete Varvare 17. decembra ili Svetog Nikole, 19. decembra kod pravoslavaca, a kod katolika 13. decembra, na dan Svete Lucije.
Za to vam je potrebna šaka pšenice i tanjir ili posuda u koju će se posejati.
U plitku posudu stavite zemlju, pa na nju poređajte pšenicu, koja je stajala u vodi preko noći. Odozgo prekrijte zrna sa još malo zemlje, koju ćete svakodnevno kvasiti, odnosno prskati vodom na sobnoj temperaturi.
Pšenična zrna se mogu staviti i bez zemlje. Samo se rasporede po dnu posude, tako da je u potpunosti prekriju.
Dobro jutro broj 560 – Decembar 2018.
