NOVE SORTE KAJSIJE NOVOSADSKIH SELEKCIONARA
Autori:
Prof. dr Zoran Keserović
Prof. dr Nenad Magazin
Prof. dr Biserka Milić
Prof. dr Bogoljub Đurić
Kajsija je jedna od najinteresantnijih voćnih vrsta, ali u agroekološkim uslovima Vojvodine ima dva ograničavajuća faktora koji značajno utiču na njeno gajenje. To su izmrzavanje cvetova od poznih prolećnih mrazeva i prevremeno sušenje stabala (apopleksija). Takođe, u poslednje vreme, a kao posledica klimatskih promena, značajne štete trpi zbog grada.
I nizak nivo tehnologije gajenja kajsije i nepoznavanje biologije gljivičnog oboljenja monilije prouzrokuje značajne gubitke u plantažnim zasadima. Zato prilikom podizanja savremenih zasada kajsije treba uvažiti sve činioce koji utiču na rentabilnu proizvodnju, jer je te nedostatke kasnije teško otkloniti i iziskuju velika materijalna ulaganja.
Već prilagođene našim uslovima
Izuzetno povoljni prirodni uslovi u Srbiji su uticali na veoma bogatu populaciju kajsije. Vojvođani su, kao zaljubljenici kajsije, u prošlosti donosili razne sorte i negovali i širili spontane međusortne hibride-sejance. Tako je stvorena bogata populacija kajsija iz kojih su selekcionisani genotipovi koji imaju pozitivan sortni kompleks osobina.
Stvaranje novih sorti kajsije iz prirodne populacije započeto je još 1980. godine. Selekcija je rađena u pravcu stvaranja novih sorti kasnijeg vremena cvetanja i veće otpornosti prema niskim temperaturama i mrazevima, sa dobrom rodnošću i kvalitetom plodova. Sigurno da je najbolje da stvorimo sorte u našim agroekološkim uslovima, jer su se one već prilagodile na takve uslove. U cilju unapređenja kajsije u Vojvodini, na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, u Institutu za voćarstvo i vinogradarstvo se oko 30 godina radi na selekciji kajsije iz prirodne populacije. Cilj su nam, da podvučem, uvek bile nove sorte kasnijeg vremena cvetanja i veće otpornosti prema mrazevima, sa dobrom rodnošću i kvalitetom plodova.
Proces selekcije odvijao se u tri faze:
- U I fazi radilo se na prikupljanju i identifikaciji matičnih stabala na terenu. Prikupljeno je 65 matičnih stabala interesantnih za proučavanje.
- U II fazi, na osnovu rezultata iz prve faze, izdvojena su matična stabla sa najboljim svojstvima. Ona su kalemljena i preneta u kolekcioni zasad kajsije, radi upoređivanja sa vodećim sortama kajsije iz drugih zemalja.
- U III fazi izdvojena su četiri matična stabla koja su ispoljila najbolje osobine i tada su priznate sorte NS-4, NS-6, Novosadska kasnocvetna.
Pravi izbor za nove zasade
U drugoj etapi selekcijom kajsije iz prirodne populacije u 1998. godini, kada je rod kajsije bio znatno umanjen usled izmrzavanja cvetova, izdvojeno je 19 selekcija. Među njima su se, po rodnosti i kvalitetu plodova, izdvajale selekcije SK-1, SK-3, SK-13a, SK-16a, SK-5 i DM-1. Ove selekcije su tokom ispitivanja u kolekcionom zasadu Instituta ispoljile vrlo pozitivna svojstva u pogledu kasnog cvetanja, vremena sazrevanja, rodnosti, krupnoće i kvaliteta ploda. Selekcije SK-1, SK-3 i DM-1 su prijavljene Komisiji za priznavanje sorti Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije.
Pojedini rejoni Srbije i Vojvodine imaju veoma povoljne prirodne uslove za plantažnu proizvodnju kajsije. Uvođenjem novih sorti i selekcija omogućeno je uspešno gajenje i na manje pogodnim lokalitetima. Prednost treba dati sortama i selekcijama Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu koje imaju kasnije vreme cvetanja, dobru rodnost, veću otpornost prema niskim temperaturama i važnijim prouzrokovačima bolesti i štetočina i koje su pogodne za određene vrste prerade, naročito za sušenje, spravljanje kompota i rakije kajsijevače.
U sortimentu kajsije u Vojvodini do devedesetih godina vodeće sorte su bile mađarska najbolja i kečkemetska ruža, međutim, u novijim većim zasadima na ovom području sve značajnije mesto u podizanju zasada kajsije zauzimaju sorte i selekcije novosadskog fakulteta. Svakako da je najbolje podizati zasade od sorti i selekcija koje su stvorene u našim agroekološkim uslovima ili iz drugih zemalja koje imaju slične uslove. Pored ranije priznatih sorti NS-4, NS-6, Novosadske rodne i Novosadske kasnocvetne, u budućim zasadima treba širiti i dve novopriznate sorte Jelena i Zaharije.
Jelena, jedna od najboljih
Rešenjem Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede uprave za zaštitu bilja broj 320-04-01072 /2011-11 od 5. 02. 2024. godine priznata je novostvorena sorta kajsije (Prunus armeniaca L.) pod nazivom Jelena, koja se vodila pod šifrom SK-1. Autori su Prof. dr Zoran Keserović, Prof. dr Nenad Magazin, Prof. dr Biserka Milić i Prof. dr Bogoljub Đurić.
Sorta je nastala selekcijom iz prirodne populacije 1998. godine kada su u Vojvodini 98 % izmrzle sorte kajsije. Matično stablo je pronađeno u mestu Begeč u blizini Novog Sada. Ostala stabla kajsije u neposrednoj blizini bila su bez roda, što znači da su izmrzla.
Sortu smo pratili u kolekcionom zasadu na Rimskim Šančevima, Gladnošu i Maloj Remeti.
Stablo je srednje bujno sa piramidalnom krunom. Rodi na svim kategorijama rodnih grančica, čak i na starijim granama i produžnici na majskim kiticama i cvetnim grančicama. Plodovi su raspoređeni po celoj površini krune. Srednje je osetljiva na razne bolesti. Ne napada je toliko monilija kao sortu Buda. Odlične je rodnosti. Grane nisu krte kao kod novosadske rodne, jedino, ako je jako visoka rodnost i pojavi se jači vetar, može doći do očenjivanja. Dobre rezultate daje na sejancu džanarike i interpodlogama crni trn, stenlej i čačanska lepotica, ali i na generativnoj podlozi vinogradska breskva. Dobre rezultate daje i na vegetativnim podlogama slabo bujnoj Torinelu, gde se može gajiti na rastojanju 4×1,30-1,50m, zatim na srednje bujnoj podlozi isthara na rastojanju 4×1,50-1,70 metara. Na ovim podlogama ova sorta brzo prorodi i dobijaju se jako veliki prinosi.
Što se tiče cvetanja, spada u grupu srednje-kasnocvetnih sorti, otprilike u vreme kada cveta i sorta kajsije NS-4. Samooplodna je sorta.
Indeks oblika ploda je izračunat na osnovu dimenzija ploda (dužina, širina i debljina) i kretao se oko 1,17, što znači da ova sorta ima ovalan oblik ploda. Masa ploda na džanarici se kreće između 60 do 65 gr, na vinogradskoj breskvi 65 do 70 grama, dok na podlogama isthara i torinel masa ploda je između 75 i 85 grama. Osnovna boja ploda je narandžasta, kao kod NS-4, sa pokrovnom crvenom bojom 30 do 35%. Boja mezokarpa je narandžasta. Ukus slatko-nakiseo. Sadrži rastvorljivih suvih materija od 12 do 13 %, a kiseline između 2,0 i 2,50. Plodovi sazrevaju u prvoj dekadi juna, oko 4 do 5 dana pre sorte NS-4.
Masa koštice je oko od 3,0 grama i ne lomi se vrh koštice što je dobro za preradu. Randman ploda se kreće oko 95 odsto. Jezgra je slatka.
Sorta je kombinovanih svojstava odličnog je ukusa i arome tako da je dobra i za svežu upotrebu, i za preradu. Preme našem iskustvu jedna je od najboljih sorti za proizvodnju rakije, marmelade. Opšta je ocena da će ovo biti jedna od najboljih sorti za proizvodne zasade Srbije i treba je što više širiti.
Zaharije među vodećim sortama kajsije
Rešenjem Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede uprave za zaštitu bilja broj 320-04-01073 /2011-11 od 5. 02. 2024. godine priznata je novostvorena sorta kajsije (Prunus armeniaca L.) pod nazivom Zaharije, koja se vodila pod šifrom SK 3. Autori su Prof. dr Zoran Keserović, Prof. dr Nenad Magazin, Prof. dr Biserka Milić i Prof. dr Bogoljub Đurić. Sorta je nastala selekcijom iz prirodne populacije 1998. godine kada su u Vojvodini 98 % izmrzle sorte kajsije. Matično stablo je pronađeno u mestu Kovilj u blizini Novog Sada.
Sortu smo pratili u kolekcionim zasadima na Rimskim Šančevima, Gladnošu i Maloj Remeti.
Stablo je srednje bujno sa okruglom krunom. Rodi na svim kategorijama rodnih grančica, ali za nju je karakteristično da na mešovitim grančicama ima 3 zone porasta, tako da se cvetovi na proleće postepeno otvaraju. Srednje je osetljiva na razne bolesti. Ne napada je toliko monilija kao sortu Buda. Odlične je rodnosti. Grane nisu krte. Dobre rezultate daje na sejancu džanarike i interpodlogama crni trn, stenlej i čačanska lepotica, ali i na generativnoj podlozi vinogradska breskva, i na vegetativnim podlogama torinel, isthara i vavit.
Što se tiče cvetanja, spada u grupu kasnocvetnih sorti. Jedna je od sorti koja ima najkasnije cvetanje, čak i od rumunske sorte Umberto koja ima jako kasno cvetanje. Samooplodna je sorta.
Indeks oblika ploda je izračunat na osnovu dimenzija ploda (dužina, širina i debljina), kretao se oko 1,02 i spade u grupu sorti sa okruglim plodovima. Masa ploda je oko 65 do 70 grama, mada na vegetativnim podlogama može imati masu od 80 do 85 grama. Osnovna boja ploda je narandžasta, kao kod NS-4, sa pokrovnom crvenom bojom 35 do 40%. Boja mezokarpa je svetlo narandžasta. Meso se dobro odvaja od koštice. Slatko nakiselog je ukusa Sadrži rastvorljivih suvih materija 13,5 do 14,0 %, a kiseline između 2,0 i 2,50. Plodovi sazrevaju u prvoj dekadi juna, oko 2 do 3 dana posle sorte Jelena, a pre sorte NS-4.
Masa koštice je oko 3,0 grama i, što je dobro, ne lomi se vrh koštice, jedino ako su prekrupni plodovi i ako padne velike kiše pred berbu. Randman ploda se kreće oko 95 odsto. Jezgra je slatka. Opšta je ocena da je sorte dobra i za svežu upotrebu, i za preradu, i treba da bude jedna od vodećih, imajući u vidu kasno cvetanje, dobru rodnost i odličan kvalitet plodova.
Piše: Prof. dr Zoran Keserović
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
