Ако је башта мала и нема места за високе биљке, несвакидашњи утисак створиће и само један шаренолисни јапански дрен. Вртлари га називају “баштенски драгуљ” и сматрају да му треба доделити централно место у башти, јер његове, скоро хоризонталне бочне гране, богате шареним листићима, подсећају на паперје или паучину. То нам је потврдила и Милена Радуловић, дипл. инж. хортикултуре из Београда. Од ниских покривача тла до импозантног жбуња, у роду дрена има педесетак врста. Најпознатији су они који се саде у мешовитим живим оградама, али и они за појединачну садњу. Довољан је само један, па ће врт бити лепши, атрактивнији.
Приликом садње треба водити рачуна о правом избору станишта. Дрен воли слабо кисело земљиште, богато хумусом. Ако земљиште није одговарајућег квалитета, у рупу за садњу треба додати џак земље за рододендроне. Тада ће божансвени спектар боја и у сенци још више доћи до изражаја.
Вишегодишњим узгајивачким радом настао је новитет венус (Cornus kousa), звезда међу дреновима, који је отпоран на болести и штеточине. Да би се његов бујни раст држао под контролом, редовно га треба орезивати, а због ширине коју достиже, приликом садње ваља му оставити довољно места.
Међутим, ако је врт нешто већи, незаобилазан детаљ треба да буде златни дрен, зеленожутих грана. У пролеће, обично у мају, појављују се бели цветови, а гране тада попримају интензивну црвену боју. Одлично подноси орезивање, градске услове и ниске температуре. Пошто достиже висину и ширину до три метра, уз њега се може комбиновати дрвеће тамних крошњи попут сибирског дрена, или ликвидамбара, па кад дође јесен у врту настане права експлозија боја. Иначе, ликвидамбар је дрво које мења боју листова. У пролеће су сјајно зелени, док у јесен, односно од септембра, имају све могуће нијансе боја, од жуте и наранџасте, до бордо и љубичасте, да би на крају постали тамни, скоро црни. Такав спектар боја ретко се може видети, а његово шаренило ће унети ведрину у сваки врт.
Д. Радивојац
Добро јутро 537 – Јануар 2017.
