Voćke su u fazi mirovanja, pa im niske temperature koje najavljuju meteorolozi za naredne dane neće smetati. Puno su opasniji kasni prolećni mrazevi koji za noć mogu da oberu rod u cvetu, kažu za „Dobro jutro“ na osnovu vekovnog iskustva u selima jugozapadne Srbije.
Zbog surove planinske klime i posne zemlje meštani se ovde uglavnom bave stočarstvom, a voće se gaji za sopstvene potrebe i po sistemu „šta mu bog da“. Realativno tek od skora podižu se zasadi sa sadnicama iz rasadnika, a mladi voćari više pažnje posvećuju agrotehničkim merama. Ali i oni sporadično i nedovoljno.
-U aprilu prošle godine dok je šljiva još bila u punom cvetu temperatura se danima spuštala ispod nule, ali sam ipak uspeo da je sačuvam od jutarnjih mrazeva.Uveče sam traktorskom prskalicom orošavao stabla vodom, kako to struka nalaže, pa je led koji se formirao oko cveta sačuvao ga od izmrzavanja. Nekada se u ovim krajevima verovalo da ukoliko je suv cvet mraz mu ne može ništa, ali se pokazalo da nije tako – kaže za naš portal Vladan Mandić iz Radoinje kod Nove Varoši.
Zbog nepovoljnih vremenskih prilika, u ovom delu Srbije tek u po nekom voćnjaku prošle jeseni se plavila šljiva. U ostalima nije imalo šta da se ubere, pa su mnogi ostali željni pekmeza, a nije radila ni „vesela mašina“. Sa 400 mladih stabala na Mandića brdu Vladan i njegova supruga Monika su međutim ubrali oko 12 tona konzumne šljive, a nakupili su i dve tone ranke i dženarike u starom zasadu, za rakiju.
– Koliko znam, jedini sam ja u ovom kraju proletos orošavao i branio voćnjak od prolećne slane i kasnih mrazeva, dok drugi na žalost, nisu to ni pokušali. Više voće ne može da se gaji kao nekada, kada se sav rad svodio na to da pokupite u kacu ono što eventualno rodi – kaže Mandić.
Voćnjak, kaže, hoće slugu, da ga prskate, orezujete i održavate ukoliko želite da vam redovno rađa.
– Ja sam moj prošle godine prskao čak 11 puta, što je u ovom kraju gotovo nezamislivo. Vremenske neprilike pogodovale su razvoju mnogih bolesti. Pratio sam promene na biljci i reagovao pravovaremeno, a imao sam i sreću da me vreme poslužilo tokom tretiranja zasada zaštitnim sredstvima. Nisam školovani voćar, ali slušam savete i edukujem se, a najviše sam naučio na svojim greškama – kaže Vladan Mandić.
Tekst i foto: Željko Dulanović
