Jagodu, bez obzira da li se gaji na plantažama ili manjim površinama na okućnici, valja preventivno zaštititi od parazitnih gljiva koje izazivaju sivu pegavost listova Mycosphaerrella fragariae i sivu trulež plodova Botrytis cinerea.
Obe gljive prezimljavaju u zaraženim ostacima oko žbunova i bilo bi dobro, ako to jesenas nije urađeno, da se svi suvi ostaci pokupe i spale, a biljke od pegavosti preventivno zaštite prvi put nekim od fungicida na bazi bakra, a desetak dana posle i Promesom ili Akordom. Važno je da se s prskanjem završi do precvetavanja.
Pegavost listova jagode se redovno javlja tokom kišovitih proleća, na biljkama u gustom sklopu, zakorovljenim parcelama, i na područjima gde su jake rose. U proleće se na zaraženim listovima vide okruglaste, svetle pege mrkocrvenkastih ivica. Spajanjem i širenjem pege obuhvataju veliku površinu lista, koji se suši. Mogu se naći i na stablu, listovima i plodovima, sa kojih se u vegetaciji ostvaruju nove zaraze.
Sivu trulež plodova jagode izaziva gljiva koja zaražava i grožđe, maline, kupine i drugo voće, a ima i iste simptome. Javlja se pre zrenja plodova, i ako su u tom periodu jače kiše, na nezaštićenim parcelama može da uništi veći deo roda. Otkrivaju je pege prekrivene sivom navlakom od plodonosnih organa, kojima se zaraza širi na zdrave bokore. U okviru pega tkivo omekšava i trune, a kada se bolest otkrije – za zaštitu je kasno. Zbog toga jagodu valja štititi preventivno. Dozvolu za zaštitu jagode od sive truleži imaju Mythos i Pehar (karenca 14 dana) i Signum (karenca sedam dana), a prska se od početka cvetanja do pred početak promene boje na plodovima, vodeći računa o karenci.
S.M.
Dobro jutro broj 540 – April 2017.
