Jagoda se svrstava u voćne vrste čiji plodovi se relativno kratko mogu čuvati posle berbe. Za svežu potrošnju dostupni su veoma kratko, uglavnom samo u vreme sazrevanja. Često su tržišta udaljena od mesta uzgajanja, zbog čega su postupci pre, tokom i posle berbe, odnosno za vreme skladištenja i transporta od presudnog značaja za očuvanje kvaliteta.
Šta narušava kvalitet
Prema navodima stručnjaka, među opisanim vrstama gljiva prouzrokovačima propadanja plodova jagode posle berbe, ekonomski najznačajnija je Botrytis cinerea, a zatim i Rhizopus stolonifer. Ne treba zanemariti činjenicu da u zavisnosti od regiona gajenja, sortimenta, klimatskih uslova, primenjenih agrotehničkih i mera zaštite, propadanje plodova mogu izazvati i drugi patogeni.
Siva trulež, koju prouzrokuje gljivica Botrytis cinerea, ekonomski je najznačajnije oboljenje jagoda. Češće se javlja je u zasadima s loše uređenim vodnim režimom, a najopasnije je na početku dozrevanja plodova. Na plodovima bolest se najčešće javlja oko cvetne lože ili na mestima dodira sa drugim zaraženim plodovima. U početku plodovi su sočni, sa pegama zagasite boje, a za nekoliko dana se u uslovima vlažnog vremena razvija karakteristična siva prevlaka. Kada su jako vlažni uslovi na površini ploda jagode gljiva formira i belu, paučinastu miceliju.
Štete od sive truleži su veće u uslovima kada se jagoda gaji na otvorenom jer je zasad duže vlažan posle kišnih perioda. Međutim, ne treba zaboraviti da zbog visoke vlažnosti vazduha u zaštićenim prostorima, siva trulež nije ništa manje opasna ni u visokim tunelima, plastenicima ili staklenicima. Štete će manje biti kada se odstrane svi zaraženi plodovi iz zasada, naročito ako dozrevanje jagoda i berba traju duže.
Rhizopus stolonifer je gljiva koja se odlikuje širokim krugom domaćina. Za razliku od B. cinerea, ekonomski najveće štete prouzrokuje posle berbe. Ovaj patogen prodire kroz povrede, lako se širi sa ploda na plod i dovodi do truleži, curenja sadržaja zaraženog ploda i brzog propadanja celih plodova. Oboljenje se često javlja tokom transporta, zbog čega se i naziva transportna trulež. Zaraženi plodovi nisu pogodni ni za preradu.
Redovna kontrola
Redovna kontrola zasada tokom vegetacije posebno je značajna za praćenje patogena koji infekciju ostvaruju u polju, ali čije štetno dejstvo je najjače na plodovima jagode što je slučaj sa B. cinerea i Colletotrichum acutatum. Kontrola bolesti prouzrokovanih ovim gljivama prvenstveno je zasnovana na primeni hemijskih mera – adekvatnih fungicida. Takođe, da bi se sprečila pojava i širenje bolesti važne su i mere higijene zasada koje podrazumevaju uklanjanje i iznošenje obolelih delova iz zasada.
Značajno mesto u zaštiti imaju i izbor sorte, odnosno njena osetljivost prema prouzrokovačima propadanja, potom agrotehničke mere, korišćenje zdravog sadnog materijala za podizanje zasada jagoda, pravilna primena preparata za zaštitu itd. Bitan momenat je pravovremena i pravilna berba plodova. Ona se obavlja najčešće ručno u fazi pune zrelosti, jer plodovi ne mogu sazrevati posle berbe. Treba imati u vidu da su plodovi u punoj zrelosti najlepšeg izgleda, najukusniji i najaromatičniji, ali i najosetljiviji na patogene. Za vreme berbe neophodno je odstraniti oštećene i bolesne plodove, jer mogu biti izvor infekcije tokom čuvanja i transporta.
Kvalitet plodova jagode najbolje će se očuvati njihovim brzim hlađenjem, odmah posle berbe. Samo jedan čas posle berbe plodovi koji nisu na hladnom gube na svojoj tržišnoj vrednosti.
ANTRAKNOZA PLODOVA
U ekonomski značajnije bolesti svrstava se i antraknoza plodova jagode, koju izaziva gljiva Colletotrichum acutatum. Najkarakterističniji simptomi se javljaju na plodovima jagode i to u vidu antraknoznih pega, zbog čega se i oboljenje naziva antraknozno propadanje plodova ili crne pege. Plodovi su i najosetljiviji na infekciju, posebno u fazi zrenja. Razvoju gljive pogoduje toplo i vlažno vreme. Glavni izvor inokuluma je zaraženi sadni materijal. Gljiva se može održavati u zaraženim biljkama, biljnim ostacima, opalim zaraženim plodovima, mumijama plodova, kao i konidijama u zemljištu. Infekciju na plodovima stvaraju konidije koje se prenose prilikom zalivanja, insektima, prstima tokom berbe jagode i na druge načine. Širenju patogena posebno pogoduju kratki pljuskovi.
S.M.
Dobro jutro broj 540 – April 2017.
