Piše: dr Aleksandar Leposavić
Mart u najvećem delu naše zemlje predstavlja period intenzivnog početka radova u zasadima jagodastog voća. Kada je u pitanju visokožbunasta borovnica, proces rezidbe bi u starijim zasadima do marta već trebalo da bude završen, a u mladim zasadima ovu operaciju treba raditi u momentu jasnog kretanja vegetacije. Kad je reč o tek posađenim biljakama, dugogodišnja iskustva ukazuju na to da je nepotrebno, čak i kontraproduktivno, u potpunosti s mlade biljke ukloniti cvetne elemente. Obrazloženje je da se potpunim uklanjanjem rodnog elementa biljka, navodno, bolje razvija. Naša i svetska iskustva dokazuju da su biljke na kojima je određeni procenat cvetova ostavljan da se razvije u plod, u kasnijim godinama daleko brže uspostavljale optimalnu ravnotežu između rasta i rodnosti i davale veći prinos i bolji kvalitet plodova.
S prihranom borovnice u ovom periodu ne treba žuriti, jer je zemlja još uvek hladna i specifičan korenov sistem borovnice nema mogućnost da usvaja hranljive materije. Isto je i sa zaštitom, koja kod ovog voća treba da bude obavljena neposredno pred kretanje vegetacije.
Malinjaci plaćaju danak lanjskoj suši
Stanje zasada maline u najvećem delu naše zemlje ne obećava stabilizaciju u pogledu prinosa, jer su malinjaci u prethodnoj godini bili izloženi dugotrajnom štetnom dejstvu velike suše. To se posebno odnosi na najzastupljenije sorte kao što su Vilamet, Miker, Glen Empl i druge jednorodne. Efekat suše najveći je kod proizvođača koji nisu navodnjavali i kod onih koji su kasnije uklonili prvu i drugu seriju nadzemnih prirasta, odnosno, mladih izdanaka. Kod takvih proizvođača nadzemni prirasti, koji u ovoj godini treba da plodonose, ostali su kratki i tanki i zbog toga nemaju uslova za razvoj dovoljnog broja plodonosnih prirasta, zbog čega će i prinos u takvim zasadima biti na znatno nižem nivou.
Nešto povoljnija situacija je u zasadima dvorodnih sorti i, u zavisnosti od vremenskih uslova i primenjene agrotehnike, u ovim zasadima ne bi trebalo da bude redukcije prinosa.
Ono što proizvođači treba da urade u martu jeste da pravilno odaberu nadzemne priraste, odnosno, izdanke za rod u zasadima jednorodnih sorti. Ova operacija predstavlja jednu od ključnih u pravilnoj tehnologiji gajenja maline, jer mnogi proizvođači ne razlikuju nadzemne priraste koji izrastaju iz spavajućih (adventivnih) tačaka rasta patrljaka, ostalih nakon uklanjanja po završenom plodonošenju prethodne vegetacije. Po snazi rasta ovakvi prirasti se ne razlikuju u velikoj meri od prirasta nastalih iz vegetativnih tačaka korenovog sistema, ali imajući u vidu činjenicu da se nalaze na starim delovima izdanka i da faktički nemaju sopstveni korenov sistem, i mogućnost usvajanja i transporta vode i hranljivih materija je znatno slabija. Zbog toga su prirasti, nastali iz patrljaka, znatno podložniji štetnom delovanju nepovoljnih faktora sredine i u godini plodonošenja na njima proizvođaču ubiraju manje roda nego na prirastima nastalim iz zemlje, iz korenovog sistema. Ova greška koju naši proizvođači čine već u prvim godinama po zasnivanju malinjaka razlog je zbog čega je većina malinjaka u stanju „fiziološke starosti”. To je jedan od osnovnih razloga opadanja produktivnosti i smanjenja roda maline u našoj zemlji.
Sličnu grešku čine i proizvođači dvorodnih sorti kada, sekući stare priraste, ostave patrljke na kojima se obrazuju nadzemni prirasti, umesto da izrastu iz korena.
Bez obzira na to o kom tipu maline se radi, jednorodnim ili dvorodnim, savet malinarima je da ih po završenoj berbi seku što niže, po mogućnosti ispod površine zemljišta, kako bi izbegli da u zasadima imaju manje produktivne plodonosne izdanke. Prošle godine zbog snega su bili odloženi radovi, što je izazvalo probleme proizvođačima na višim predelima. Činjenica je da vremenske prilike tokom drugog dela zime i u martu određuju momenat i intenzitet radova u zasadima maline i drugog jagodastog voća.
Odabrati prave bokornice
U martu u zasadima jagode treba odstraniti staro i oštećeno lišće i pravilno odabrati dobro razvijene bokornice, na kojima se kasnije razvijaju cvetovi i plodovi. Kada je u pitanju zasad u prvoj godini plodonošenja, ako je biljka dobro razvijena i s optimalno razvijenim bokornicama, nega se svodi na odstranjivanje sasušenog i oštećenog lišća, kao i uklanjanje novih stolona. Kod starijih zasada, bitno je i pravilno odabrati normalno razvijene i kvalitetne bokornice kojih, u zavisnosti od sorte, ima znatno više od optimalnog broja. Pritom se mora imati u vidu da je višegodišnje stablo jagode rizom, koji ima rast prema površini ili na samoj površini zemljišta i da stariji prirasti rizoma imaju smanjene životne funkcije u odnosu na njegove mlađe delove. Takođe, potrebno je znati da se najkvalitetnije i najbolje formirane bokornice obično nalaze na krajevima, a najslabije i s najmanjim rodnim potencijalom u sredini bokora. Zbog toga središne i slabo razvijene bokornice u drugoj i eventualnim kasnijim godinama gajenja jagode treba pažljivo uklanjati¢
