Treba, kao i kod borovnice, poraditi na standardima kvaliteta, samom kvalitetu i pakovanjima i – eto nam EU tržišta!
Jagoda je voćna vrsta kod koje se najbrže vraćaju uložena sredstva. Posebno je interesantna za poljoprivredna gazdinstva koja imaju do 2 ha, a njih je više od 40 odsto. Četvoročlana porodica može da živi od 3 do 4 ha jagode u otvorenom sistemu proizvodnje, ili od 1,2 ha proizvodnje u plasteniku.
Berba jagode traje dve godine, a kod bolje tehnologije i 3 godine. Potražnja za jagodom je sve veća, pre svega u manjim pakovanjima za domaće markete i EU tržište koje sve više traži našu jagodu. Bez podsticaja je ova rizična proizvodnja u problemu. Velika je šansa u plasteničkoj proizvodnji i država bi trebalo da je stimuliše.
Veliki potencijal je za rane sorte jagoda proizvedene i na otvorenom, a i u plasteniku. Nemačka i Poljska tražile su u 2021. godini našu jagodu, a ne žele špansku. Ovde, kao i kod borovnice, treba poraditi na standardima kvaliteta, samom kvalitetu i pakovanjima. I eto nam EU tržišta!
Kod jagode u savremenoj tehnologiji uzgoja na gredicama i foliji investicija po hektaru iznosi oko 15.000 evra. Od subvencija Republike Srbije i AP Vojvodine vraća se oko 50 odsto. Berba traje dve godine. Zarada iznosi 7.000 do 12.000 evra po godini, zavisno od sezone. Godina 2020. bila je rekordna po prinosu i prosečnoj ceni. U 2020. godini sorta jagode Kleri na nekim plantažama imala je prinos i do 25 tona po hektaru. Prosečna cena bila je oko 1,5 evra, a troškovi proizvodnje po kilogramu iznosili su oko 0,50 evra. Dobit je, zavisno od prinosa i tehnologije, bila između 12.000 i 20.000 evra, a u 2021. godini po hektaru je donosila tek od 4.000 do 7.000 evra, zbog velike količine padavina u toku berbe.
SORTIMENT: preporučujem sorte Kleri (Clery), Alba (Alba), Džoli (Joly), Azija (Asia), Arosa (Arosa), Roksana (Roksana) i Sibila (Sibilla), a i za industrijsku preradu – Zenga zengana (Senga Sengana). Sorta Kleri pokazala je najbolje rezultate u našim agoekološkim uslovima.
