U glavnim proizvodnim regionima berba malina uglavnom je završena, a tamo gde se privodi kraju u toku je borba za kupovinu svakog kilograma tog voća iz Srbije
Malina je ove godine sa 400 dinara po kilogramu u otkupu ostvarila istorijski rekord ali ni to nije kraj. Kako je objavio portal „Agroservis plus”, cena ovogodišnjeg roda u stalnom je porastu, a nedavno je proizvođačima iz Vojvodine nuđeno čak 470 dinara za to voće.
– Po ovoj ceni biće isplaćene maline proizvođačima u Vojvodini, iako imaju polku – sortu maline slabijeg kvaliteta – navodi se na tom portalu.
Zasadi pod malinom ove godine u Vojvodini nisu veći od 700 hektara jer su mnogi voćari u okolini Kule i Vrbasa u međuvremenu uništili svoje malinjake nezadovoljni cenom. Naglašava se i da izvoznici iz Srbije, istina nezvanično, veruju da će poslednja otkupna cena za malinu u Srbiji ove godine biti i 500 dinara po kilogramu.
Aleksandar Leposavić, stručnjak za voćarstvo, kaže da je velika potražnja u svetu za malinom i da su svi naši konkurenti ove godine imali manje prinose.
U Čileu su nedavno objavljeni podaci, za prvih šest meseci ove godine, koji pokazuju da je ovo voće definitivno bilo u deficitu i kod ovog velikog proizvođača. Zabeležen je pad količina malina i kupina ali je vrednosno izvoz bio veći za 16 odsto jer su cene veće.
– U Srbiji je cena maline na istorijskom maksimumu. Međutim, 20.000 tona smo dugovali od prošle sezone i to je ugovoreno po nekoj drugoj, tadašnjoj ceni. Ona nije nepovoljna, ali jeste niža nego ova aktuelna. Za preostale količine o tom-potom. Pitanje je kako će se to na kraju odraziti na ukupan devizni priliv od izvoza malina iz Srbije – navodi Leposavić.
Očekuje da će rod u našoj zemlji ove godine dostići maksimalno 50.000 tona. Poljska je, objašnjava, takođe imala prilično lošu godinu u malinarstvu i ne mogu da očekuju više od 55.000 tona. Zbog toga pokušavaju da u Republici Srpskoj, Moldaviji i Srbiji dođu do određenih količine.
Moldavija koja proizvodi do 1.500 tona, i što je do sada prodavala Rusiji, ove godine malinu isporučuje isključivo Poljacima, a cena u otkupu za njihove proizvođače je svega dva evra.
U Bugarskoj je otkupna cena 2,5 evra, dok je malina u BiH imala relativno dobru cenu ali ukupna količina u ovoj zemlji neće biti veća od 5.000 tona.
– Mi i Poljaci smo i dalje najbolji sa proizvedenim količinama – napominje Leposavić.
Kada je reč o kvalitetu tog voća, naglašava da su vremenski uslovi uticali na smanjenje količina, ali i na krupnoću ploda tako da to nije ono kao što je bilo ranijih godina. Ipak, dodaje, srpska malina je i dalje bolja nego u drugim krajevima sveta.
Dobre zarade uticale su iznova i na povećano interesovanje za malinarstvo u Srbiji.
– Imamo zainteresovanih za podizanje novih zasada. Tu se prave standardne greške. Kvalitetnog sadnog materijala nema dovoljno. Država subvencioniše ono čega nema, a svoje mesto, u takvoj situaciji, pronalaze raznorazni šverceri, prodavci i preprodavci loših sadnica – naglašava Leposavić.
Izvor: Politika
Foto: Pixabay