KALJENJE RASADA USLOV ZA DOBAR POVRTNJAK
Mlad rasad paprike, paradajza, krastavca i drugog povrća koje je raslo i razvijalo se u zaštićenom prostoru i u optimalnim uslovima, potrebno je pre sadnje osnažiti postepenim izlaganjem uticaju spoljne sredine. Valja ga, kako se to stručno kaže, okaliti. Ovaj posao nije obavezan, ali je preko potreban.
Naime, između uzgajanja rasada i sadnje na stalno mesto potreban je prelazni period u kome se biljke navikavaju na uslove otvorenog polja. Direktnim presađivanjem rasada iz plastenika i staklenika rizikovalo bi se propadanje useva, a sav rad oko setve i negovanja mladih biljaka bio bi uzaludan.
Otpornost na bolesti i štetočine
Privikavanje na drugačije, prirodne klimatske uslove, naziva se kaljenje i tokom njegovog trajanja smanjuje se stres od presađivanja. Rasad koji ne prođe kroz ovu fazu teško se privikava na promene temperature, variranje dostupnosti vode i hraniva, slabije se ukorenjuje, formira manje cvetova što znači i manje plodova, biljke su podložnije zarazi parazita i napadu štetočina.
Mlad rasad paprike, paradajza, krastavca i drugog povrća koji je rastao i razvijao se u optimalnim uslovima potrebno je osnažiti postepenim izlaganjem uticaju spoljne sredine. Sam postupak započinje oko dve nedelje pre sadnje na stalno mesto i obavlja se postepeno. Za vreme kaljenja minimalna temperatura tokom dana ne sme da bude niža od 12 stepeni.
Prvo se zalivanje postepeno smanjuje kako bi se supstrat zasušio. Odnosno, povećavaju se zalivna norma i razmak između zalivanja. Tako se koren podstiče da raste u dubinu u potrazi za vodom. U samoj stabljici smanjuje se sadržaj vode, a povećava količina mineralnih materija. To ojačava biljku, čini je otpornijom na spoljne uslove, bolesti i štetočine.
Snažna stabljika i zdrav koren
Kako temperatura raste i čim dostigne 12 stepeni plastenik, leja ili druga prostorija u kojoj je bio rasad, polako se otvara i počinje provetravanje. Prvih dana prostor se provetrava kratko, isključivo tokom najtoplijeg dela dana i postepeno, vreme provetravanja se produžava i pomera ka jutru i večeri tako da se, ako vreme to dozvoli, već u drugoj nedelji rasad ne pokriva ili prozori ne zatvaraju, ni tokom noći. Rasad koji je prošao kaljenje ima jaku i debelu stabljiku s kratkim internodijama, listovi su tamnozeleni, koreni su mu dobro razvijeni i zdravi.
Dan pre presađivanja, odnosno iznošenja na otvoreno polje, biljke se dobro zaliju da bi se lako i bez povređivanja korena, vadile iz posudica. Kod nekog povrća neophodno je da se pre sadnje na stalno mesto, koren prekrati kako bi se obezbedilo bolje ukorenjavanje. Takav slučaj je sa zelenom salatom, prazilukom, kupusom. Mlade biljke se prekrate na jednu trećinu pazeći da se ne oštete tačke rasta.
Toploljubivo povrće se na otvoreno rasađuje kada prođe opasnost od mraza. U ovu grupu spadaju paradajz, paprika, krastavac, bamija, tikvica. Vrste poput ranog kupusa i zelene salate, međutim, mogu se presađivati ranije. Njima ne odgovara kasna sadnja
Piše: Svetlana Mujanović
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
