Kako sprečiti rojenje pčela?
Ovih dana sa svih strana Srbije dolaze vesti o izmrazavanju bagrema i velikoj nepoznanici kako će se godina dalje odvijati, i koliko će zbog toga trpeti naši pčelinjaci. Pčele će svakako naći zamenu za bagrem. Pčelari će ostati bez bagremove „žetve“, ali im preti još jedan, i to veći problem. Naime, najavljene loše vremenske prilike i tokom ovog meseca ukazuju da će doći do izrojavanja, a time i do slabljenja pčelinjih zajednica i njihovog učinka.
Kako postupati u konkretinm uslovima i sa konkretnim pčelinjakom – to je, kako bi se reklo, pitanje od milion dolara. Evo ipak nekih mogućih rešenja i mogućih odgovora na pitanje – kako sprečiti rojenje pčela?
Odvraćanje od rojenja
Pčelama je potrebno desetak dana da bi ušle u rojidbeni nagon, približno isto toliko da bi se pripremile za rojenje. Društva tada troše mnogo energije i u vreme kada bi mogle da sakupe najviše meda, svoje aktivnosti usredsredđuju na pripreme za odlazak. Šta više, rojeći se, pčele odnose sa sobom i deo hrane koja će im poslužiti da se ishrane na novoj lokaciji dok ne zasnuju novi dom. Tako pčelar rojidbom ostaje i bez dela pčela, i bez meda. Zato treba preduzeti određene mere da se rojidba spreči.
Šta činiti ako primetimo da su pčele tek počele da hrane matičnjake, ako su tek započeti? Rešenja ima više. Blagodareći osobinama košnica nastavljača, relativno lako se može rešiti ovakvo predrojevno stanje. Može se, po želji, ili nastaviti, ili zaustaviti proces stvaranja nove pčelinje zajednice.
Najjednostavnije je napraviti jedan ili dva oplodnjaka s puno pčela i legla, i postaviti ih na novo mesto. Izletnice će se vratiti u glavnu zajednicu, a mlade će ostati da odneguju dodati matičnjak koji mora biti zatvoren. Tako ćemo oduzimanjem legla i mladih pčela glavnu zajednicu odvratiti od rojenja.
Peletova metoda
Može se učiniti i drugačije, ako je matica starija ili je zbog nekog nedostatka treba smeniti. Pronađe se i od rama na kome je zatečena i još nekoliko okvira legla, polena i meda formira se nukleus. Doduše, tako se nešto gubi od snage glavne zajednice, ako se čeka da sama izvede maticu. Međutim, tokom čitave aktivne sezone na pčelinjaku treba imati ponešto matičnjaka i nakon šest sati, ili još bolje sutradan, zajednici ga treba dodati. Kratki zastoj se neće bitno osetiti, jer će mlada produktivna matica ubrzo to nadoknaditi.
Među pčelarima je veoma popularan i način koji je još davno predložio Pelet, pa se po njemu i naziva. Potrebno je pronaći maticu i taj ram postaviti u plodišni nastavak. Ostali prostor popuni se praznim izgrađenim saćem i satnim osnovama i poklopi matičnom rešetkom. Svo ostalo leglo i pčele prebace se u krajnji gornji nastavak, kod LR košnica to je drugi medišni nastavak, daleko od matice i njenog uticaja. Tako se mnoštvo pčela oseti kao bezmatak i otpočinje izvlačenje matičnjaka. Velika masa pčela koja prati leglo omogućiće da oni budu lepo odnegovani.
Dole, u plodištu, stanje će se odmah smiriti. Matica će nastaviti normalno da poleže, jer je mesta na pretek pa nema ni traga od rojevnog raspoloženja. Pred sledeću pašu stara matica može se izdvojiti u jedan nastavak, ukoliko je još uvek valjana, i tu će do kraja sezone, uz malo pomoći, uspeti da se obezbedi za prezimljavanje.
Uloga feromona i Demarijeva metoda
Prilikom izrojavanja iz košnice roj se obično zadržava jedno vreme u njenoj neposrednoj blizini. Zanimljivo je da je pri tome značajna uloga feromona, izlučevine Nasanovljeve žlezde. U procesu rojenja ova supstanca ima ulogu okupljanja roja, zajedno s matičnim feromonom. Ako pri rojenju pčele izgube kontakt s maticom, prve koje je pronađu počinju da luče ovaj feromon, te se roj vrlo brzo okupi oko matice.
Pre dvadesetak godina Šmit sa saradnicima je korišćenjem sintetičkih feromona ustanovio da je za održavanje roja bitnija prisutnost Nasanovljevog nego matičnog feromona. Kad odvode roj na novu lokaciju pčele izviđačice ispuštaju Nasanovljev feromon i privlače roj u novo stanište.
Često pominjani postupak je i „Demariranje”, prema američkom pčelaru Demariju. Praksa je pokazala da iskusni pčelari njome ne samo da uspešno mogu da spreče rojenje, već i da povećaju prinose u medu. U „Američkom pčelarskom časopisu”, davne 1892. godine, Demari je svoju metodu opisao ovako: „Počeo sam sa najjačim društvom. Preneo sam okvire sa leglom iz donjeg plodišta u jedan nastavak iznad matične rešetke. Jedan okvir sa nepoklopljenim leglom i jajima ostavio sam u donjem plodištu, u kome je matica nastavila da poleže. Donje plodište popunio sam rezervnim saćem ili satnim osnovama. Nakon sedam dana izvršio sam pregled okvira iznad matične rešetke i uništio sve započete matičnjake.” Metoda se može primeniti kod košnica nastavljača sa okvirima jednake veličine i u plodištu, i u medištu, kao što je LR košnica, a ona je i prevladavajući tip, kako kod nas, tako i u svetu.
Tekst: Prof. Dejan Kreculj
