Ova štetočina može pričiniti velike štete na voću neposredno pre, ali i posle berbe. Čim se ispile, beličaste larve kreću u dubinu ploda i razaraju njegovu unutrašnjost. Plodovi postaju mekani i gube tržišnu vrednost, vrlo brzo propadaju, a na njih se naknadno nasele i različiti sekundarni paraziti (gljive i bakterije), koji uzrokuju trulež, tako da su štete stoprocentne.
U našim uslovima drozofilu treba pratiti od aprila do kraja oktobra, iako se let može registrovati i ranije, ali i kasnije, no tada ne izaziva štete jer nema plodova voćaka. Voćni zasadi koji mogu biti ugroženi i u koje treba postavljati klopke jesu zasadi jagode, trešnje, maline, kupine, borovnice, vinove loze, breskve, nektarine, kajsije…
Azijska voćna mušica već je napravila velike štete u našim voćnjacima i vinogradima, te, kako smo saznali od dr Dragice Janković, rukovodioca pokrajinske Prognozne izveštajne službe za zaštitu bilja, našim voćarima i vonogradarima preostaju jedino mehaničke mere borbe. Ni jedan insekticid, za sada, kod nas nema dozvolu za upotrebu u zaštiti od ove napasti, a zbog napada pred zrenje i skrivenog načina života, larve su praktično nedostupne hemijskim preparatima.
– U svetu već postoje razrađene mere zaštite hemijskim preparatima, ali pošto je Drosophila suzukii za nas novija štetočina, bilo je potrebno vreme da uradimo detaljne preglede svih voćnjaka, vinograda, ali i šuma na teritoriji Vojvodine, otkrijemo staništa, postavimo oglede i razradimo metode zaštite – kaže dr Janković.
Do tada valja ispoštovati sve preporuke stručnih službi sa terena, i primeniti neophodne agrotehničke mere zaštite koje su za sada jedino moguće. Valja, što je moguće ranije, ukloniti biljne ostatke – zakopati, uništiti, iz takvih zasada ništa ne kompostirati već spaliti zajedno sa korovom, plodove detaljno obrati, što je moguće ranije, trule ili one sa vidljivim oštećenjima od larvi skuvati u kazanu direktno u voćnjaku i baciti. Uskladištene plodove valja češće pregledati, izdvajati oštećene i odmah i njih skuvati.
Za sada najvažnija mera zaštite je izlovljavanje odraslih mušica. To se radi klopkama koje se postavljaju direktno u voćnjake, na senovita mesta i visinu od metar i po, već od marta i drže do kraja vegetacije.
Mušicu privlače mnoga isparenja, uključujući i ona iz sirćeta, vina, kvasca i plodova voća. Zbog toga se od njih i pripremaju mamci. Jabukovo sirće se koristi zato što je prozirno, lako se dobija i sprečava buđ. Mamci zasnovani na kvascu – jedna kašika suvog kvasca, 4 kašike belog šećera i 2 šoljice vode – privlačniji su od jabukovog sirćeta u ranoj sezoni. Međutim, nepovoljno je to što je mamac sa kvascem neproziran i primerci u njemu se mogu brzo razložiti. Kasnije u sezoni, smeša vinskog i jabukovog sirćeta (60:40) je mnogo atraktivnija od mamca sa kvascem ili čistog jabukovog sirćeta. Dodaje se i jedna kap tečnosti za sudove, koja razbija i razređuje površinu rastvora, pa mušice potonu.
Kako smo čuli od dr Janković, kod nas su lane mamci pripremani od crnog vina, jabukovog sirćeta i nekoliko kapi deterd`enta. Oni se uliju u plastične flaše, do polovine zapremine, ona se zatvori, a na zidu, na otprilike tri centimetra ispod čepa, izbuše se četiri simetrična otvora prečnika pet milimetara kroz koje mušica ulazi. Po ivicama voćnjaka mamci se postavljaju na razmaku od dva-tri, a u unutrašnjosti na pet metara.
R.D.J.
