Piše: Prof. dr Zoran Keserović
Rekli smo da je izbor sorti za proizvodnju veoma odgovoran posao, bilo da se radi o baštama i okućnicama ili o većim plantažnim zasadima. Prilikom izbora vrste, odnosno sorte za gajenje, mora se povesti računa o sledećim elementima: o ekološkim uslovima mesta, potrebi i blizini tržišta, odnosima oplodnje među sortama, dužini života voćaka… U toplijim rejonima treba gajiti ranije sorte, da bi ranije stigle za berbu.
Za okućnice i bašte treba birati sorte koje su otporne prema prouzrokovačima bolesti i štetočinama i što više voćnih vrsta i sorti različitog vremena sazrevanja. U ovom tekstu najviše prostora posvećujemo kraljici voća, a zatim i još nekim voćnim vrstama kojima se nismo bavili u prethodnom broju naše revije.
Domaće jabuke otpornije od stranih
Jabuka je voćna vrsta koja zahteva najkompleksniju zaštitu za uspešno suzbijanje bolesti i štetočina u konvencionalnoj proizvodnji. Najveći broj tretiranja je potreban za suzbijanje pepelnice, čađave krastavosti, crvljivosti plodova i grinja. Prema Keseroviću i sar. (1993.) sve ispitivane domaće, autohtone sorte jabuka pokazale su veći stepen otpornosti u odnosu na sorte stranog porekla, a posebno se mogu izdvojiti bihorka, šumatovka, krstovača, popadinka i senabija.
Krstovača sazreva krajem septembra i početkom oktobra. Ima srednje krupan do krupan plod nepravilnog oblika, sa sunčane strane prekriven dopunskom crvenom bojom i po celoj površini posut belim lenticelama. Otporna je prema raznim bolestima. Retko strada od čađave krastavosti, a simptomi se pojavljuju uglavnom na listu. Veoma je bujna i alternativno rađa. Plodovi, izloženi vetru, opadaju.
Šumatovka rađa redovno i obilno. Sazreva krajem oktobra, dobro se čuva u običnim uslovima, a plodovi su dobri za upotrebu u svežem stanju tek u januaru. Plod je sitan, svetlo do tamnocrvene pokrovne boje, kiselo-slatkog ukusa i prijatne arome. Otporna je prema bolestima i dobro podnosi oštre zime, sušu i jake vetrove.
Senabija se bere u prvoj polovini oktobra. Srednje bujna do bujna, uspravnih grana i uske krošnje u mladosti, koja se kasnije otvara. Veoma kasno cveta pa ne strada od mrazeva. Alternativno rađa u ekstenzivnim uslovima. Plod je srednje krupan, zelene osnovne boje pokožice koja je na sunčanoj strani prekrivena bledim rumenilom. Slatkog je ukusa i nedovoljno sočna. Tolerantna je prema čađavoj krastavosti i jabučnom smotavcu.
Nove sorte otporne na parazite
Oplemenjivački rad na jabučastim voćnim vrstama kreće se u pravcu stvaranja sorti otpornih na parazite, kod jabuke pre svega na čađavu krastavost i pepelnicu, a kod kruške na plamenjaču. Danas je proizvođačima voća na raspolaganju veliki broj otpornih sorti koje se ujedno odlikuju i visokim kvalitetom ploda. PRI program oplemenjivanja jabuke (SAD) od 1945. godine radi na stvaranju sorti otpornih prema čađavoj krastavosti (Venturia inaequalis). Do danas su izdvojene 44 napredne selekcije, od kojih su najuspešnije: Prima (Co-op 2), Priscilla (Co-op 4), Jonafree, Williams Pride (Co-op 23), Enterprise, Gold Rush (Co-op 38) i Primiera (Co-op 42). U našoj zemlji sorta Prima zaslužuje punu pažnju za gajenje u brdsko-planinskim područjima, gde kasnije sazreva i daje odličan kvalitet plodova.
Kao rezultat dugogodišnjeg rada bračnog para Fišer, u Dresden-Pillnitz-u u Nemačkoj stvoren je niz tzv. re-sorti, koje se, osim različitim stepenom otpornosti prema najvažnijim patogenima, odlikuju visokim prinosom i kvalitetom ploda. Sorte remo, revena i reanda otporne su prema prouzrokovaču čađave krastavosti, pepelnice i plamenjače.
Francuska sorta florina (Querina), pored otpornosti prema čađavoj krastavosti i tolerantnosti na pepelnicu, praktično je otporna prema plamenjači Erwinia amylovora. Bere se polovinom septembra i karakteriše se tamnom, ljubičastom dopunskom bojom pokožice i dobrim organoleptičkim osobinama. Sklona je alternativnom rađanju, pa se preporučuje proređivanje plodova.
Evropske selekcije za organske voćnjake
Pogodna za proizvodnju biološki vredne hrane je i češka sorta topaz, atraktivnog ploda, prekrivenog prugastom svetlocrvenom bojom. Sazreva oko nedelju dana pre zlatnog delišesa, rađa redovno i obilno i tolerantna je prema najznačajnijim gljivičnim bolestima.
Iz Italije (Trento) vode poreklo sorte golden orindž, otporna prema čađavoj krastavosti i osetljiva prema pepelnici, i brina, otporna prema čađavoj krastavosti i malo osetljiva prema pepelnici. Golden orindž je sorta dobre i redovne rodnosti. Bere se nedelju dana posle zlatnog delišesa (krajem septembra). Zelenožuta osnovna boja pokožice prekrivena je crvenonarandžastim rumenilom na oko 20% površine, što plodove čini veoma atraktivnim.
U Evropi, u organskoj proizvodnji se pod površinama najviše nalaze sledeće otporne sorte jabuka – topas, modi, goldraš, arijana, opal i krimson krisp.
Uz smanjenu upotrebu fungicida, mogu se gajiti neke komercijalne sorte kao što su melroze, greni smit, boskopka, starkova najranija, diskaveri, džems griv i druge.
Atraktivnost stubastih jabuka
Mali prostor na okućnici na praktičan način može se iskoristiti sadnjom jabuka stubastog (kolumnar) tipa rasta. Stubaste jabuke formiraju uspravnu kordunicu koja se prirodno ne grana. Rađaju na rodnim kolačima, raspoređenim duž cele kordunice. Stubaste jabuke gaje se bez naslona na rastojanju, u redu od 50 cm. Prve plodove donose već u prvoj godini nakon sadnje. Potreba za rezidbom je minimalna i svodi se na proređivanje cvetnih pupoljaka i skraćivanje rodnih kolača.
U toku dvadesetogodišnjeg oplemenjivačkog rada izdvojeno je više selekcija jabuka stubastog tipa rasta, od kojih je šest priznato za nove sorte u 2007. godini. Najkrupnije plodove ima sorta rumeno vreteno. Obojeni su tamnocrvenom dopunskom bojom na 90% površine. Rađa redovno i obilno, a sazreva u prvoj dekadi septembra. Sorta kraljica čardaša odlikuje se vrhunskom atraktivnošću i kvalitetom ploda i sposobnošću čuvanja i do 6 meseci. Sorta vesna je karakteristična po vrlo ranom vremenu zrenja (polovina avgusta), vrlo krupnim tamnocrvenim plodovima i širokoj uspravnoj kordunici koja na najlepši način popunjava prostor. Sorte zelenog ploda, zeleni dragulj i smaragd, vrlo su retke u oplemenjivačkom radu na ovoj voćnoj vrsti u svetu. Sazrevaju kasno, krajem septembra, imaju izuzetno lepe plodove, nakiselog ukusa, a dobro se čuvaju u toku zime u običnim uslovima skladištenja. Sorta đerdan ima ujednačene, srednje krupne, atraktivne plodove žute boje. Slatko je nakiselog ukusa. Sazreva sredinom septembra.
Stubaste jabuke mogu se saditi na ivicama dvorišta, uz zidne površine i ograde, kraj staza tako da formiraju zeleni, ili na nešto većim površinama u sistemu jednoreda, dvoreda ili troreda s razmakom između stabala od 50 cm
Trešnja
Trešnja se na okućnicama može saditi u vidu soliternog stabla velikih dimenzija ili na parceli manje površine u sistemu špalira, na slabo bujnim podlogama kao što je gizela 5. Korišćenjem slabo bujnih podloga, uz primenu operacija letnje rezidbe, stablo trešnje može se formirati u obliku vaze ili nekog od dekorativnih uzgojnih oblika. Krupno lišće i obilje cvetova čini je veoma dekorativnom voćnom vrstom. Plodovi ranih sorti pristižu već u prvoj nedelji maja, a osim za upotrebu u svežem stanju, pogodni su za preradu u slatka i kompote, posebno sorte žute boje ploda. Većina sorti trešanja je samobesplodna, pa se za sadnju pojedinačnih stabala moraju birati samooplodne sorte kao što su: stela, kompakt stela, lapins, sanburst, skina, sonata. Preporučuju se sledeće sorte trešnje (od najranijih do najkasnijih): burlat, karmen, kordia, regina, germersdorfska, droganova žuta, denisenova žuta itd.
U gajenju trešnje, trešnjina muva predstavlja najvažniju štetočinu. Za uspešno suzbijanje neophodno je praćenje leta imaga korišćenjem vizuelnih mamaca, pogotovo žutih lepljivih (Rebel) koji se postavljaju u kruni voćaka. Ove mamce karakteriše visoka efikasnost u privlačenju imaga, te praktično predstavljaju i način suzbijanja trešnjine muve. Kod kasnih sorti neophodno je, pored mamaca, koristiti i neke od insekticida s kraćom karencom, pa se za gajenje s redukovanom zaštitom izbor sorti mora ograničiti na one koje sazrevaju od prve do četvrte nedelje. Međutim, na pojedinim lokalitetima trešnjina muva može se pojaviti ranije. Osetljivost prema pucanju pokožice i moniliji su takođe kritični faktori pri izboru sorti za gajenje na okućnicama, kao i rupičavost lišća i gorka trulež. Nažalost, sve sorte koje su otporne na pucanje pokožice karakterišu se mekim mezokarpom.
Orah
Orah je u poslednje vreme veoma tražena voćna vrsta, pogotovo posle selekcije sorti s krupnim plodovima i tanjom ljuskom. Veoma je važno pravilno izabrati sorte za pojedine rejone, jer orasi veoma često izmrzavaju od kasnih prolećnih i ranih jesenjih mrazeva. Ova voćna vrsta može se saditi u naseljima, na terenima podložnim eroziji, pored puteva, u vidu vetrozaštitnih pojaseva, pogotovo u Vojvodini, gde često duvaju jaki vetrovi.
Orah je voćka velikih dimenzija krošnje, pa mu se mora obezbediti dovoljno životnog prostora. Ni kod jedne voćne vrste nisu ispoljene toliko velike razlike u početku i završetku vegetacije, kao i u otpornosti prema patogenima i niskim temperaturama, kao kod oraha. Zato se izboru sorti oraha mora pokloniti izuzetna pažnja. Preporučujemo selekcije koje su rezistentne ili bar tolerantne na izazivača sive pegavosti (Gnomonia leptostyla), zatim one koje cvetaju i resaju istovremeno, dobro i redovno rađaju i imaju visok kvalitet ploda. Na osnovu ovih ispitivanja izdvojene su sorte i selekcije koje se mogu koristiti u amaterskim zasadima: rasna, čendler, lara, tjular, fernor.
Višnja
Plodovi višnje danas su sve traženiji, kako na domaćem tako i na inostranom tržištu. U Srbiji najbolje rezultate daje oblačinska višnja. Za amaterske voćnjake treba birati sorte koje su otpornije na važnije bolesti (majska višnja, rani meteor, španska, majurka ili petrovaradinka, futoška, keleris-16). Majurka ili petrovaradinka je hibrid trešnje i višnje, listovi izgledaju kao kod trešnje, a plodovi su slični višnji. Odlikuje se velikom otpornošću na bolesti i štetočine, dosta je otporna na niske temperature, cveta dugo i ima dugo sazrevanje čak i preko 20 dana.
Leska
Leska ima zdrave i kvalitetne plodove i može se gajiti kao stablašica, ako se kalemi na mečju lesku, ili kao žbun, ako se sadi izdanak. Visoko kalemljene sadnice leske su pogodne za sadnju na okućnicama. Pre listanja leske dolazi do izduživanja resa, tako da se stablo ističe dekorativnošću krajem zime i u rano proleće, pre ostalih biljaka u bašti. Preporučujemo sledeće sorte: enis, rimski (dobar i kao oprašivač), istarski dugi, halški džin (dobar i kao oprašivač), okrugli lešnik od rima, piemontski, beli lambertski, istarski okrugli…
Neobičnim izgledom ističe se varijetet „contorta” s uvijenim stablom, granama i lišćem. Kod mladih stabala grane rastu uspravno, a kasnije se povijaju na dole i stablo dobija „žalosnu“ formu. Krošnja je gusta i okruglasta, a nakon opadanja lišća u jesen do izražaja dolaze spiralno uvijene grane. Sorte crvene boje lista zaslužuju posebnu pažnju kao ukrasna voćna stabla. Sorta lambert crvenolisni ima sitne i veoma ukusne plodove. Crvena boja lišća u toku leta se gubi i prelazi u zelenu. Corylus maxima „Purpurea” ima nešto krupnije plodove, a lišće je u toku leta intenzivnije, crvenopurpurne boje. Ukrasne sorte leske treba saditi na vidljivom i istaknutom mestu, na travnjacima, uzvišenjima ili kraj staza, gde nisu zaklonjene ostalim stablima.
Dren
U amaterskim zasadima treba da se nađu i samonikle voćne vrste koje pokazuju veliku otpornost na bolesti i štetočine, a to su dud, oskoruša, dren. Pogotovu je interesantan dren za okućnice, s obzirom na to da i nema značajnih štetočina i patogena, odnosno, da je visokotolerantna biljka na prouzrokovače bolesti i štetočine. Otuda u narodu poznata izreka „zdrav kao dren“. Ta osobina je vrlo značajna u sadašnjoj eri traženja mogućnosti za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane. S obzirom na ove prirodne predispozicije drena kao vrste, on bi sigurno trebalo da se nađe u svakom dvorištu jer i rano dugo cveta izuzetno je dekorativan, a plodovi su dobri za preradu.
Dren je jedna od retkih biljnih vrsta modernog doba koja se održava u prirodnom obliku, bez primene hemijskih preparata ili uz njihovu najminimalniju upotrebu. Kod nas za uzgoj drena postoje izvanredni uslovi, te bi širenje ove zanemarene voćne kulture i iskorišćavanje njenog ogromnog potencijala za organsku proizvodnju voća bilo od velikog privrednog značaja. S obzirom na to da nije zahtevna kultura ni u agrotehničkom smislu, može se s relativno skromnim ulaganjima sprovoditi plantažiranje i u ruralnim regionima i na taj način podstaći „kućna“ radinost, odnosno, komercijalizovati proizvodnja sadnog materijala i prerađevina od ploda.
Plodovi drena pogodni su za preradu u pekmeze, marmelade, slatko, kompot, rakiju. Istovremeno, dren je i lek koji svako rado uzima.
