Piše: Prof. dr Zoran Keserović
Izbor voćnih sorti za proizvodnju je veoma odgovoran posao, bilo da se radi o baštama i okućnicama ili o većim plantažnim zasadima. Prilikom izbora vrste, odnosno sorte za gajenje, mora se povesti računa o ekološkim uslovima mesta, potrebi i blizini tržišta, odnosima oplodnje među sortama, dužini života voćaka… U toplijim rejonima treba gajiti ranije sorte, da bi ranije stigle za berbu. Za okućnice i bašte, o kojima govorimo u ovom tekstu, treba birati sorte koje su otporne prema prouzrokovačima bolesti i štetočinama i što više voćnih vrsta i sorti različitog vremena sazrevanja.
Prilikom izbora voćnih vrsta koje će se gajiti u pojedinim krajevima, treba uvažavati agroekološke uslove koji najviše odgovaraju pojedinim voćnim vrstama. Prema karakteristikama reljefa, najveći deo Srbije pripada brdsko-planinskom području, dok su ravničarski delovi uglavnom u Vojvodini, Pomoravlju i delu Kosova i Metohije. Sama raznovrsnost prirodnih uslova naše zemlje, naročito klimatskih, uslovila je i karakter voćarske proizvodnje. U pojedinim voćarskim krajevima, prema obimu proizvodnje izdvojile su se pojedine voćne vrste, adaptirane na lokalne agroekološke uslove, mada su prisutne i druge voćne vrste.
Oslonac na tradiciju
Iz već rečenog može se zaključiti da vrste i sorte treba birati prema prirodnim uslovima sredine. Često se ovaj izbor oslanja na tradiciju gajenja u pojedinim krajevima. Treba birati sorte koje će dobro uspevati i koje će zahtevati manje napora oko gajenja. Izbor svakako zavisi i od toga da li se sorte biraju za komercijalnu proizvodnju ili za bašte i okućnice.
Odabir voćnih vrsta i sorti za komercijalno gajenje obavlja se s ciljem dobijanja redovnih i visokih prinosa, dobrog kvaliteta, koji će zadovoljiti standarde i zahteve tržišta, a proizvođaču obezbediti profit. Biraju se sorte visokog kvaliteta ploda, za kojima postoji tražnja na tržištu voća, a koje često zahtevaju primenu visokog nivoa agrotehničkih i pomotehničkih mera. Sorte treba da su dobro adaptirane uslovima lokaliteta, kako bi se uz što manje ulaganja postizali stabilni prinosi. Pomotehničke mere, kao što su zimska i letnja rezidba, povijanje grana, proređivanje plodova, primenjuju se s ciljem postizanja optimalnog sklopa i visoke produktivnosti. Prema integralnom konceptu proizvodnje, zaštita od štetnih organizama obavlja se kada njihova brojnost pređe pragove tolerancije, a sredstva za zaštitu biramo na osnovu principa ekonomičnosti, ekološke selektivnosti, i toksikološke pogodnosti za čovekovu okolinu, dajući prednost korisnim organizmima.
S druge strane, voćna stabla mogu služiti u dekorativne svrhe na okućnicama, vikendicama, crkvenim, manastirskim i školskim dvorištima i ekonomijama gazdinstava. Pri izboru vrsta i sorti voća za gajenje na navedenim mestima, primarni cilj nije visok prinos i profit, već obezbeđenost domaćinstva svežim, zdravstveno bezbednim plodovima voća i sirovinama za preradu u različite proizvode, kao što su pekmez, slatko, kompot, rakija…
Ukras i hlad, a ne samo rod
Broj stabala, gustina sklopa i oblici krune prilagođeni su raspoloživom prostoru dvorišta. Nasuprot komercijalnom gajenju voćaka, ne mora se težiti ujednačenom rastu stabala. Rezidba može biti slobodnija, s ciljem da obezbedi dobar rod i oblikuje krošnja koja će biti dekorativna i dati dovoljno hlada. Na okućnicama se mogu primeniti i dekorativni oblici krune, gajenje u vidu špalira, palmeta s horizontalnim, kosim i uspravnim granama, kruna u obliku svećnjaka, lukova, različitih formi žbunova, vaza, vretena i kordunica, uz postavljanje potpore i primenu dodatnih pomotehničkih mera kao što su zelena rezidba, povijanje i usmeravanje rasta grana. Palmete i kordunice su uzgojni oblici, pogodni za gajenje voćaka na ivicama parcela ili uz ograde. Pri razmeštaju stabala u dvorištu treba ostaviti dovoljno životnog prostora i obezbediti dobru osvetljenost svakom stablu.
Kod jabuke, kruške, dunje, leske, stranooplodnih sorti trešnje, višnje, šljive, kajsije, treba planirati sadnju oprašivača ili oprašivač okalemiti u kruni stranooplodne voćke. Ako se na okućnici sadi kivi, koji je dvodoma biljka, moraju se saditi i muške biljke. U maloj bašti, praktičan i zanimljiv način gajenja voćaka je kalemljenje dve ili više različitih sorti na jednu podlogu. Na primer, na jednom stablu trešnje mogu da budu sorte različitog vremena sazrevanja i različite boje – žute, ružičaste, svetlocrvene, tamnocrvene boje. Na taj način će jedno stablo donositi različite plodove, različitog vremena zrenja. Na malom prostoru, gde se može zasaditi samo jedno voćno stablo, važno je odabrati samooplodnu sortu. Sadnja voćnih stabala malih dimenzija, na slabo bujnim podlogama, kao što su podloge za jabuku M-27 i M-9, omogućava dobru iskorišćenost prostora, a izvođenje berbe, rezidbe i zaštite je jednostavnije.
Mikroklimatski uslovi okućnice razlikuju se od klimatskih uslova na otvorenom polju. Voćke su između kuća zaštićene od hladnih vetrova, a ako se dvorište nalazi u gradskoj sredini, gde su temperature u proseku veće nego na otvorenom polju, manja je opasnost od izmrzavanja usled niskih zimskih temperatura i kasnih prolećnih mrazeva. Stoga nije retkost da se u našim krajevima osim kontinentalnog voća u dvorištima nađe po koje stablo smokve ili kivija, ili japanske jabuke, pa čak i pistaći koje donosi rod. Kada je broj stabala mali, svakom pojedinačnom stablu moguće je posvetiti mnogo više pažnje. Tako se stabla voćaka osetljivih na niske zimske temperature mogu zimi štititi od izmrzavanja nagrtanjem donjih delova stabla, uvijanjem debla kartonom, kukuruzovinom ili papirom.
Redosled zrenja i kontinuitet proizvodnje
Ako su plodovi namenjeni ishrani domaćinstva, posebno dece, treba težiti iskorišćavanju genetske otpornosti sorti prema bolestima i štetočinama i što manjoj primeni hemijskih sintetičkih pesticida. Kvalitetni i zdravstveno bezbedni plodovi mogu se dobiti ako se zaštita obavlja primenom preparata na bazi bakra, sumpora, parafinskog ulja i biopesticida koji se koriste u organskoj proizvodnji voća, uz obavezno poštovanje doza primene i karence. Redukovanu hemijsku zaštitu treba kombinovati s upotrebom lepljivih traka za insekte, feromonskih klopki, voditi računa o korisnim insektima i predatorima ili ih unositi u voćnjak.
Proređivanje plodova voćaka jedna je od mera koja značajno može doprineti poboljšanju kvaliteta plodova i otklanjanju alternativne rodnosti. Na malom broju stabala proređivanje je moguće obaviti ručno, što daje najbolje rezultate. Kod jabuke i kruške treba kombinovati uklanjanje čitavih cvasti s uklanjanjem bočnih plodića u okviru cvasti. Proređivanje treba izvršiti najkasnije do četiri nedelje nakon precvetavanja, kako bi se preostali plodovi što bolje razvili. Ručno proređivanje breskve radi se obično kada su plodovi veličine lešnika, gde se prvo odbacuju plodovi blizanci, oštećeni i zaostali u rastu. Obično se na mešovitoj rodnoj grani ostavlja po 3–4 dobro razvijena plodića, osim u slučaju kada su grane bujnije – tada se ostavlja 5–6 plodića.
Za sadnju malog broja voćnih stabala na okućnicama, preporučuju se sorte otporne ili tolerantne na najznačajnije bolesti i štetočine, posebno ako su plodovi namenjeni ishrani dece. Kod pojedinih vrsta, sorte treba birati u zavisnosti od redosleda zrenja, kako bi se obezbedila kontinuirana proizvodnja i potrošnja plodova tokom cele godine. Dakle, izbor je suprotan od plantažnih zasada, za koje treba birati manji broj sorti koje redovno i dobro rađaju i čija je potražnja plodova na tržištu zadovoljavajuća.
Nastavak u idućem broju:
Što više vrsta i sorti različitog vremena sazrevanja
Kruška
Na manjim površinama i za zasnivanje amaterskih voćnjaka za proizvodnju zdravstveno ispravnih plodova kruške, treba birati domaće sorte s izraženom otpornošću prema pojedinim bolestima, štetočinama i nepovoljnim uslovima sredine kao što su lubeničarka, pšeničarka, ječmenka, karamanka, turšijara, jeribasma ili introdukovane otporne sorte. U veoma homogenom italijanskom sortimentu mesto nalaze nove sorte, otporne na bakterioznu plamenjaču, kao što su veoma rana sorta boem i rane jesenje sorte aida i harou svit. Od sorti krušaka kasnijeg vremena sazrevanja kao otpornije su se pokazale aleksandar lukas, druardova, dilova, hardenpontova, kaluđerka, pakhams trijumf i kiferov sejanac. Kiferov sejanac je jedna od retkih sorti kruške koja je izuzetno prilagodljiva ekološkim uslovima i otporna prema bakterioznoj plamenjači, krastavosti plodova i kruškinoj buvi.
Primena dekorativnih uzgojnih oblika, kao kod jabuke, moguća je ako su sorte kruške okalemljene na srednje i slabo bujnim podlogama.
Dunja
U Srbiji je veoma čest slučaj da prednje dvorište kuća krasi pojedinačno stablo dunje. Krupni beli cvetovi i upadljivi žuti plodovi čine je veoma dekorativnom voćnom vrstom. Dunja je voćka toplijeg podneblja i s uspehom se može gajiti do 700m nadmorske visine. Plodovi se obično koriste za preradu u slatka, kompote i rakiju. Uz veoma malo rezidbe moguće je formirati poluslobodnu okruglastu krunu koju je, radi redovne rodnosti, neophodno redovno obnavljati. Za amaterske zasade preporučuju se sorte koje su otpornije na bakterioznu plamenjaču, a to su šampion, trijumf, hemus i asenica.
Šljiva
Iako postoji tradicija u proizvodnji šljive, u poslednje vreme šljivici su velikim delom zapušteni i još uvek je prisutna ekstenzivna ili poluintenzivna proizvodnja. Stara autohtona sorta požegača se potiskuje, a u proizvodnju uvode novije domaće i introdukovane sorte. Međutim, požegaču bi, bez obzira na mane, trebalo više širiti jer, za sada, bolje sorte za preradu od nje nemamo. Za amatersko gajenje, na okućnicama i u dvorištima, od posebnog su značaja stare sorte šljive, dobro prilagođene lokalnim agroekološkim uslovima kao što su crvena ranka, belošljiva, fruškogorska bela, moravka, trnošljiva, metlaš, ujedno i najpogodnije za proizvodnju rakije. U ekstenzivnoj proizvodnji, kod ovih sorti retko se primenjuje zaštita od bolesti i štetočina. Na području Srbije nalazi se veoma velika populacija džanarike(Prunus cerasifera). Selekcionisani genotipovi džanarike krupnijih i kvalitetnijih plodova u odnosu na populaciju, mogu se koristiti za gajenje na okućnicama. S obzirom na prirodnu genetsku otpornost džanarike, domaćinstvo će imati obilje zdravstveno bezbednih plodova koji se mogu upotrebljavati kako u svežem stanju, tako i za različite vidove prerade. Plodovi džanarike, dobijeni bez primene pesticida, zadovoljavaju najstrože standarde proizvodnje zdravstveno bezbedne hrane.
Oskoruša
Oskoruša ima prečnik krune 5 do 6 ili više metara, te zahteva više prostora. Plodovi se, kao i kod mušmule, jedu tek posle jesenjih mrazeva ili kad ugnjile i vrlo su ukusni. Odlikuju se visokim sadržajem vitamina C, od 80 do 120mg na 100g sveže mase, skoro isto kao u plodovima crne ribizle.
Breskva
Breskva je pogodna za gajenje u dvorištima i okućnicama kao samooplodna voćna vrsta kojoj nije neophodan oprašivač. Može se gajiti na osunčanom mestu, zaštićenom od pojave prolećnih mrazeva. Pogodno mesto za stablo breskve jeste sadnja uz zid okrenut ka jugu. Zbog ranog vremena cvetanja, stabla breskve treba štititi od mraza.
Selekcije vinogradarske breskve krupnih plodova i izražene otpornosti prema prouzrokovačima bolesti, štetočinama i skromnih zahteva prema agroekološkim uslovima, mogu se gajiti i u sistemu organske proizvodnje bez zaštite i preporučuju se za sadnju na okućnicama. Plodovi vinogradske breskve mogu se koristiti za spravljanje izuzetno kvalitetnih sokova i kompota koji bi bili isključivo namenjeni deci. Od vinogradske breskve može se napraviti izuzetno kvalitetna rakija, koja ima specifičnu aromu.
Posebno interesantne za gajenje u baštama jesu patuljaste (kompakt) sorte breskve koje se karakterišu niskim stablom (od 0,5 do 1,8 m), kratkim internodijama i malom zapreminom krune. Sorte Bonanza, Bonfire, Garden Anny, i Garden Lady patuljastog su tipa rasta, srednje ranog vremena sazrevanja i žutog mezokarpa. Veoma su dekorativne, a mogu se gajiti i u saksijama. Plodovi patuljastih sorti iste su veličine kao i kod sorti standardnog rasta.
Kajsija
I pored osetljivosti kajsije na bolesti debla i pojave prevremenog sušenja stabala u proizvodnim uslovima, čest je slučaj da pojedinačna stabla u mikroklimatskim uslovima bašta i okućnica imaju dugačak životni vek, visoku i redovnu rodnost. Sorte koje pokazuju veću otpornost na niže temperature i bolesti su NS-4, NS-6, roksana i selekcija SK-1. Kako bi stablo kajsije bilo vitalno i dugovečno, potrebno je, pored zaštite od bolesti i štetočina, primenjivati mere zelene rezidbe i redovno uklanjati bolesne i oštećene grane, a sve veće preseke na granama štititi kalemarskim voskom. U godinama visokog prinosa pojedine grane je neophodno podupirati, kako ne bi došlo do lomljenja.
Mušmula
Mušmula je pogodna, jer se može kalemiti na dunju, pa ima mali habitus, lep i zdrav list i vrlo ukusne plodove kad ugnjili. Nije zahtevna u pogledu agroekoloških uslova, uspeva i pod delimičnom senkom, a zbog kasnog vremena cvetanja dosta je otporna na pozne prolećne mrazeve. Pogotovo je interesantno to što bi se mogla gajiti kalemljena na glog na slatinastim zemljištima kojih u Vojvodini ima dosta. Od sorti preporučuju se holandska krupna, domaća mušmula i selekcija Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu – rasna.
