Odabir sorte zavisi od ekoloških uslova i mogućnosti plasmana. Rane sorte mogu se uzgajati u svim područjima pogodnim za krušku, ali prednost se daje područjima gde je veća mogućnost plasmana, da bi se izbegao nepotreban i skup prevoz. Osim toga, najranije sorte su i najosetljivije na prevoz, a i vek skladištenja im je najkraći. Kasne zimske sorte zahtevaju dovoljno sunčanih dana da bi mogle postići visok kvalitet plodova, pa se mogu uzgajati samo u toplim krajevima. Pri tome posebnu pažnju treba posvetiti navodnjavanju jer su to krajevi gde tokom leta obično vlada suša. Sorte srednjeg doba sazrevanja mogu se uzgajati na povoljnim lokacijama svih naših područja, a jedini ograničavajući činilac jeste mogućnost plasmana.
Privredno značajne sorte kruške
Junska lepotica (BElla di Giugno). Italijanska sorta, sazreva od druge dekade do kraja juna. Cveta rano i često strada od prolećnih mrazeva. Plod je sitan, izduženo-kruškastog oblika, s malo rumenila na sunčanoj strani. U godinama s velikom potencijalnom rodnošću treba je jače orezati, da bi plodovi bili krupniji. Zbog ranog vremena sazrevanja i ograničenog čuvanja, preporučuje se za gajenje kao dopuna sortimentu.
Turandot. Italijanska sorta koja sazreva u prvoj nedelji jula, a cveta veoma rano. Plod je sitan, nalik na košiju, malo izdužen. Pokožica je zeleno-žute osnovne boje, sa svetlocrvenom dopunskom sa sunčane strane. Plodovi brzo nakon berbe brašnjave.
Karmen (Carmen). Italijanska, rana, letnja sorta kruške koja rano stupa na rod i ima redovne prinose. Srednje kasne je epohe cvetanja i sazreva 15-20. jula. Plodovi su krupni, atraktivnog izgleda, sa dopunskom crvenom bojom na 20-30% površine, koja postaje naglašena u toku skladištenja u hladnjači. Meso je sočno, kvalitetno i aromatično. Dobre je skladišne sposobnosti, otporna na transport i manipulaciju. U lošijim uslovima za oplodnju, može da zametne partenokarpne plodove koji izgledaju manje atraktivno. U uslovima slabije osvetljenosti (unutrašnjost krošnje, gust sklop, velika bujnost) plodovi su manje obojeni. Zbog ranog vremena sazrevanja i atraktivnih plodova, jedna je od značajnih komercijalnijih sorti.
Moretinijeva rana (Butirre Precoce Morettini). Italijanska sorta, sazreva u drugoj polovini jula i početkom avgusta. Cveta rano do srednje rano, osetljiva je prema zimskim mrazevima. Osnovna boja pokožice je zeleno-žuta, sa dopunskim rumenilom na sunčanoj strani ploda. Najbolje rezultate postiže u vinogradarskoj zoni, na području umereno-kontinentalne klime. Ova sorta spada u bolje letnje sorte kruške i pogodna je za gajenje u plantažnim zasadima, mada se sve češće umesto nje sadi sorta karmen.
Santa Marija (Santa Maria). Italijanska sorta, sazreva sredinom avgusta, nekoliko dana pre vilijamovke. Cveta srednje rano i osetljiva je prema prolećnim mrazevima. Sklona je obrazovanju partenokarpnih plodova. Pokožica je limun-žute boje, s veoma malo rumenila na sunčanoj strani ploda. Meso je slabijeg organoleptičkog kvaliteta, posebno pri ranijoj berbi. Preporučuje se za gajenje u vinogradarskoj zoni, kao dopunska sorta, pretežno kao oprašivač za vilijamovku.
Vilijamovka (William’s Bon Chretien, Bartlett Pear). Stara engleska sorta koja cveta srednje pozno, te je dosta otporna prema poznim prolećnim mrazevima. Plodove često zameće partenokarpno. U našim uslovima sazreva u drugoj polovini avgusta. Dopunska boja se javlja retko na sunčanoj strani ploda. Smatra se jednom od najkvalitetnijih sorti kruške.
Crvena vilijamovka (Max Red Bartlett). Mutacija vilijamovke crvene boje pokožice. Srednje je epohe cvetanja, a sazreva 7 do 10 dana nakon vilijamovke. Plodovi često imaju neujednačenu boju, a prisutna je i pojava regresije.
Abate fetel (Abate Fetel). Stara francuska sorta iz XIX veka. Vodeća je sorta u Italiji. Srednje je epohe cvetanja, sazreva polovinom septembra i ima osrednju sklonost ka partenokarpiji. Zahteva dosta kratku rezidbu. Otporna je na niske zimske temperature, ali je osetljiva na pozne prolećne mrazeve. Sorta prepoznatljiva po izduženom obliku ploda s izraženim „vratom”, belim mezokarpom i rđastom zonom na čašičnom delu ploda. Dobrog je ukusa i arome.
Konferans (Conference). Vodi poreklo iz Engleske i najzastupljenija je sorta kruške u Evropi. Gaji se kao vodeća sorta u Velikoj Britaniji, Holandiji, Belgiji, Danskoj i na severu Francuske, na područjima koja se karakterišu vlažnom i svežom okeanskom klimom. Srednje je epohe cvetanja, a sazreva sredinom septembra, dve nedelje posle vilijamovke. Veoma je osetljiva je na sušu i povišen sadržaj kreča u zemljištu. Plodove može da obrazuje partenokarpno, i tada često budu deformisani. Kada prerodi, plodovi su dosta neujednačeni i sitni. U uslovima Srbije slabo je zastupljena jer joj agroekološki uslovi ne odgovaraju. Lišće izloženo suncu dobija ožegotine i nekrozu.
Boskova bočica (Beurre Bosc). Belgijska sorta, nastala kao slučajni sejanac u XIX veku. Ima dug period mladalačke nerodnosti. Cveta pozno, a sazreva krajem septembra. Dopunsko crvenilo na sunčanoj strani se retko javlja, a rđasta prevlaka prekriva često i čitav plod, što joj umanjuje komercijalnu vrednost. Sorta s izuzetnim organoleptičkim osobinama.
Pakhams trijumf (Packhams triumph). Sorta vodi poreklo iz Australije, iz ukrštanja vilijamovke i bel anževin (Williams x Belle Angevine). Cveta srednje rano, a sazreva krajem septembra, mesec dana kasnije od vilijamovke. Odgovaraju joj duboka, plodna i umereno vlažna zemljišta. Dobre rezultate daje kalemljena i na sejancu i na vegetativnim podlogama. Pokazala je veliku otpornost na niske zimske temperature, a takođe i na bakterioznu plamenjaču i kruškinu buvu. Dobre rezultate daje na nadmorskim visinama između 80 i 600 metara, kao i pored većih vodenih površina, gde ima manje šteta od poznih prolećnih mrazeva. Po organoleptičkim svojstvima jedna je od najkvalitetnijih sorti kruške. Rakija, proizvedena od ove sorte, može biti kvalitetnija od vilijamovke. Preporučuje se za širenje u komercijalnim zasadima, a jedina mana je to što ima brežuljkastu površinu ploda, što joj umanjuje komercijalnu vrednost.
Kaluđerka (Curé). Poreklo vodi iz Francuske iz XVII veka. Sazreva početkom oktobra meseca. Veoma je produktivna i često veliki udeo plodova zameće partenokarpno. Dobro podnosi teška, zbijena i siromašna zemljišta.
Krasanka (Passa Crassana). Stara francuska sorta, nastala kao spontani sejanac sredinom XIX veka. Cveta srednje rano, a sazreva od sredine do kraja oktobra. Osetljiva je na kasne prolećne mrazeve i sušu. Plod je varijabilne krupnoće, dominantnog okruglastog oblika, sa debelom pokožicom, zelene do ćilibarno-žute boje.
