Ono što je zajedničko za sve oblike krune u poslednje vreme je težnja ka što pre ranijem stupanju na pun rod i što manjoj upotrebi ljudskog rada. Koriste se podloge slabije bujnosti, sadi što veći broj stabala po jedinici površine, rezidba je redukovana kako bi se ubrzalo formiranje rodnih pupoljaka, primenjuje se rezidba korena, korišćenje posrednika, visoko kalemljenje i slično. Od savremenih uzgojnih oblika koji se danas koriste za intenzivne i visokointenzivne isteme gajenja najčešće se koriste sledeći: vitko vreteno, severno-holandsko vitko vreteno, hajtek modifikacija vretena, sistem V uzgoja vretena, duplo vreteno, solen, solakse i dr.
Vitko vreteno
Ovaj uzgojni oblik primenjuje se kod sorti jabuke na slabo bujnim podlogama M 9 i M 27, spur tipova jabuke na slabo do srednje bujnim M 26 i srednje bujnim podlogama MM 106. Pod vitkim vretenom označava se vitka konična kruna, gde su slabe skeletne grane raspoređene po spirali, i koje su pri vrhu sve kraće. Između njih mogu se nalaziti slabi letorasti i kratke rodne grančice.
Bez obzira na to da li je sadnja izvršena u jesen ili proleće, sadnice se neće skraćivati. S obzirom na to da su sve sadnice sa prevremenim grančicama, jednogodišnji letorasti se takođe neće prekraćivati, već će se samo neki izbaciti ukoliko su oštećeni ili slomljeni. U prvoj godini, kada mladari dostignu 10-15 cm, kod sorti koje imaju oštriji ugao grananja uklanjaju se oni mladari koji konkurišu produžnici na prostoru 10-15 cm ispod nje, ili se samo zakinu (pinsiraju). Kod spur tipova posebno se mora obratiti pažnja na razvoj vodilice, jer ona često zaostaje u porastu. Da bi se ona razvila, treba u toku vegetacije što češće odstranjivati mladare koji joj konkurišu u porastu. Takođe se uklanjaju i mladari koji imaju oštriji ugao grananja, a ostavljaju oni koji imaju otvoreniji ugao. Svi mladari koji su izbili na 40-50 cm od zemlje se izbacuju. Ostavljene grančice se, ukoliko nemaju otvoren ugao, razvode vezivom ili trakom i vezuju za produžnicu.
Na početku druge vegetacije produžnica se takođe ne skraćuje, ili samo ako u gornjem delu krune ima mladara pod oštrijim uglom onda ih treba izbaciti ili očeniti, kako bi se izbacili spavajući pupoljci. U toku vegetacije izbacuju se mladari koji konkurišu produžnici, kao i oni koji konkurišu produžnicama na prvim ramenim granama koje su ostavljene u prošloj godini. Uspravno rastući letorasti na produžnicama i prvim ramenim granama se izbacuju ili se samo zakinu. Ukoliko ih nema dovoljno, oni se u toku vegetacije moraju povijati.
Na početku treće vegetacije produžnica se opet ne prekraćuje. Suvišni letorasti, pogotovu oni bujni u vršnom delu krune, izbacuju se iz osnove. Na donjim skeletnim granama kod slabo bujnih sorti obavlja se skraćivanje na jedan bočni položeniji letorast, a kod bujnih sorti radi se izolacija vršnog letorasta i blago povijanje. Idući ka vrhu, skeletne grane se ostavljaju sve kraće, kako bi kruna zadržala koničan oblik. Na početku četvrte vegetacije u nekih sorti, pogotovu u donjem delu krune, moraju se izbaciti skeletne grane. Prvo se izbacuju grane koje imaju nepravilan položaj u kruni i koje su previše bujne. Obično se kod slabo bujnih sorti radi izbacivanje grana na patrlj kako bi se potencirao porast, dok kod bujnih sorti izbacivanje na patrlj nije potrebno, jer za zamenu ima uvek dovoljno jednogodišnjih letorasta. Patrlj ne bi trebalo da bude duži od 2 cm i rez bi morao da bude nagnut prema stablu nagore, kako bi se forsiralo kretanje pupoljaka sa donje strane patrlja i time dobio otvoreniji ugao izbijanja letorasta. Paziti da se kod previše bujnih sorti ne radi previše jaka rezidba na početku rodnosti, da se ne bi poremetila ravnoteža između rodnosti i bujnosti. Kod ovih sorti treba izbaciti grane koje imaju samo izrazito oštar ugao grananja, a ostale povijati i kasnije u punoj rodnosti vršiti njihovo izbacivanje.
Jednostavnost tehnike formiranja vretena i njihove rezidbe u rodu, visoki prinosi i kvalitet plodova biće odlučujući za prihvatanje i širenje ovih sistema za gajenje voćaka u narednom periodu. Ovde je važno da razgranati deo krune bude oko 2,3 – 2,5 m i krivudavi ostali deo produžnice s laganim nosačima rodnosti.
Severnoholandsko vitko vreteno
Severoholandsko vitko vreteno predstavlja uski tip ili modifikaciju vitkog vretena, a nastalo je s ciljem što efikasnijeg iskorišćavanja sunčeve energije. Formiranje je slično kao kod vitkog vretena, samo što je stablo uže (širina u bazi je do 1 m) i prilikom formiranja forsira se zelena rezidba, gde se na vreme radi izolacija vršnog mladara, izbacivanje ili pinsiranje mladara koji su pod oštrim uglom.
Supervreteno
Supervreteno je najuža forma vretena koja se primenjuje u zasadima visoke gustine od 8.000 – 12.000 st./ha i kratkog je vremena amortizacije. Jabuka, pogotovu spur tipovi pogodne su za ovakav uzgojni oblik. Slabobujne podloge su najvažniji faktor za uzgajanje jabuke u obliku supervretena. Preporučuju se podloge bujnije od M 27 i manje bujne od M 9, ili spur tipovi na M 26. Podloge bujne kao M 9 omogućavaju brz početak rađanja, ali njihova snaga rasta otežava kontrolu bujnosti duže ili kraće vreme.
R. D. J.
