Porodica Feđver iz Tovariševa u štali ima 140 grla krupne stoke od kojih je 60 muznih krava, 14 su na zasušenju, pa trenutno ovo gazdinstvo dnevno „Imleku“ isporuči oko 1.000 litara mleka. U punoj sezoni količina isporučenog mleka dostiže 1.500 litara.
– Mi smo 2017. godine uvezli junice simentalske rase i 60 odsto našeg stada sada čine simentalke, a 40 odsto grla su rase holštajn koje daju veliki broj muške teladi sa kojima sada ne znamo šta ćemo. Prema analizi otkupljivača kvalitet je odličan, ali je masnoća 3,22 što je nemoguće jer je ovaj procenat realno veći. Postotak proteina je 3,60, somatske ćelije su ispod 300.000, bakterije oko 20.000, suve materije više od 9 odsto. Ovi podaci govore da je reč o ekstra kvalitetu, jedino ne verujem da je procenat masti tačan. Referentna laboratorija ne radi, tako da nezavisne analize mleka nema. Otkupna cena prošlog meseca bila je 52 dinara za litar plus PDV, što je ukupno 57,20 dinara, priča Zora Samardžić Feđver.
U prethodnim obračunima litar je plaćan 49 dinara, pre toga 46. Povećanja su po 3 dinara, što je, kako kaže Zora, smešno. Sada je situacija takva da jednostavno treba reći da li otkupljivaču treba domaće sirovo mleko ili ne, natezanje oko cene je postalo besmisleno.
Kako sad izračunati troškove proizvodnje?
Komentarišući saopštenje „Imleka“ da će otkupna cena mleka biti na rekordnom nivou u proteklih 20 godina, Feđverova kaže da je to tačno, ali je druga priča da li je cena usklađena sa inputima stočara.
– Proletos je naše Udruženje izračunalo da su troškovi proizvodnje mleka 57 dinara za litar. Tada je kilogram kukuruza koštao 36 dinara, sena je bilo po prihvatljivoj ceni. Posle ovog sušnog leta ljudi nemaju čime da hrane krave. Kako sad da izračunamo troškove proizvodnje? A otkupljivači još nisu dostigli ni proletnu cenu koštanja od 57 dinara. To smo tada prezentovali i upozorili da na jesen neće biti mleka i naglasili da će situacija, ukoliko nas zadesi suša, biti još gora. Njihovi ulazi su bili od 800.000 do milion litara. Sada neamju ni 300.000. Sem toga, otkupljivači su razjurili proizvođače određivanjem neadekvatnog procenta masti. Takođe, staračka domaćinstva su smanjila broj grla, a od mlađih poljoprivrednika gotovo niko ne ulazi u ovu proizvodnju osim onih koji su je nasledili ili su vezani kreditima, kaže naša sagovornica.
Čime hraniti krave?
-Sad kad bi litar mleka otkupljivali i po 100 dinara, opet bi količina bila znatno umanjena, jer ljudi nemaju čime da hrane stoku. Naše domaćinstvo će imati dovoljno hrane tokom zime ali će to biti knap. U normalnim uslovima imali smo i viškove stočne hrane koju smo prodavali i tim novcem plaćali naftu, otplaćivali kredite i sl. Celokupnu ovogodišnju ratarsku proizvodnju krave će pojesti, a od prodaje mleka ne možemo da izmirimo ostale obaveze, kaže ona.
Zora napminje da se o kupovini lucerke ne može govoriti jer je nigde nema, a kiše koje su padale malo će olakšati celokupnu situaciju jer će biti četvrtog otkosa od kojeg će praviti senažu. Na pojedinim njivama trećeg otkosa uopšte nije ni bilo.
-Mi smo u jugozapadnoj Bačkoj, a Banat je daleko gore prošao od nas. Mi ćemo preživeti ovu godinu ali ako naredna bude ovakva, ne znam šta će biti. Već sada smo smanjili broj krava i eliminisali sva grla koja bismo u normalnim uslovima ostavili za teljenje. Na jaslama moramo imati samo produktivna grla kako bismo sačuvali skupu hranu. Moj suprug i sin već razmišljaju da izađemo iz ove proizvodnje, ali ja još uvek nemam takve ideje jer jako volim mesečne prihode u poljoprivredi. Sada je problem što ulažemo, a ništa nam se ne vraća, diskutabilno je do kada se držati ove proizvodnje. Ali, kada se jednom iz nje izađe, više se u nju ući ne može, poručuje Feđverova.
Piše: Jasna Bajšanski
Foto: Zora Feđver
