Golub i Ruško su uz padine Bosanja najbrže na vlaci izvukli čamov trupac, na poslednjem takmičenju rabadžija ove godine u selima kod Nove Varoši. Radosno, sve poskakujući kao da na jarmu nose pero, a ne čamov trupac od skoro dva kubika, takmičarsku stazu dugu stotinak metara prešli su za rekordnih 13 sekundi.
I sam rabadžija Miloš Matijević (31) bio je iznenađen rezultatom koji su postigli njegovi ljubimci.
– Golubu i Rušku je peta godina, ali se prvi put takmiče, pa sam se bojao da će ih uplašiti gužva i burno navijanje. Teški su po tonu, u punoj snazi i srčani, i u šumi od njih nema boljih – ponosan je Matijević.
Rabadžija Miloš Matijević je iz Vilova. Njegovi u štali imaju pet pari volova, uz čiju pomoć izvlače građu iz državnih i privatnih šuma.
– Ovde u Amzićima takmičili su se i moj brat Tomislav i otac Dobrivoje, a stric Radojko je osvojio drugo mesto.Uz njih sam još kao osnovac prvi put krenuo u šumu i počeo polako da rabadžijam. I svim srcem sam zavoleo ovaj posao – kaže za „Dobro jutro“ Miloš.
Miloš Matijević je nakon završene više škole ostao da živi u Užicu gde u jednoj privatnoj firmi radi kao mašinski inženjer. Svakog je vikenda međutim u zavičaju, da pomogne svojima koji zarađuju hleb radeći s volovima u šumi.
– Volovi su najplemenitije životinje, i država bi trebala da im se oduži makar jednim spomenikom. I njima i srpskom seljaku, za sve što su za nju uradili kroz istoriju, i u ratu i u miru- kaže Matijević.
A na takmičenju rabadžija i zaprega, održanom na Vrlanu iznad Amzića, i ove jeseni je bila jaka konkurencija. Treću godinu organizuje ga mladi rabadžija Slobodan – Boća Lečić (34), koji je ove osvojio treće mesto. Bogate novčane nagrade za prva tri mesta obezbedio je rabadžijajući u šumi, dok su mu u organzaciji pomogle komšije i prijatelji.
Ove godine je inače, bilo nekoliko takmičenja širom jugozapadne Srbije. Rabadžije su se nadmetale i u Dobroselici na Zlatiboru, na Straži iznad Bele Reke i visu Džade na Zlataru, kao i u Rutošima, na Borovitoj glavici…
– Treba da je što više ovakvih okupljanja i druženja. U selima je na žalost sve je manje stanovnika, ali i mladih koji bi da se bave ovim poslom. Rabadžijski hleb je sa sedam kora i u njemu opstaju samo oni koji vole ovaj posao- kaže Lečić.
Tekst i foto: Željko Dulanović