– Na jugu Srbije, između slivova reka Toplice i Kosanice, okruženo masivom Kopaonika, Malim i Velikim Jastrepcem i planinama Radan, Vidojevica i Pasjača, smestilo se pet opština Topličkog okruga. Ceo kraj dobio je ime po reci, ali i brojnim mineralnim i termalnim izvorima, tzv. toplicama. Živeli su tu Iliri, Tračani, Tribali, Dardanci, Rimljani su gradili puteve i utvrđenja, a Srbi dizali ustanke i obrađivali zemlju sa koje su ponikli i od koje su odvajkada živeli. Danas je ovaj kraj poznat po vrednim voćarima koji kupcima nude zdravu, organsku hranu.
Toplički okrug na stranom tržištu prepoznatljiv je po fabrici „Midi organik“ koja je skoro dve decenije prisutna kao prerađivač organskog voća. Ona je i firmu „Frutorga“ u Novom Selu, koju su nam predstavili kao pionira organskog voćarstva u opštini Prokuplje, uvela u ovu priču i među njima poslednjih nekoliko godina postoji dobar partnerski odnos. A, osnovali su je dvoje Paunovića, sestra i brat, Tijana i Momčilo.
Tijana i Momčilo, naime, odlučili su da se nakon završenih studija ekonomije i filozofije oprobaju u nečem sasvim drugačijem – proizvodnji i preradi voća. Reč je o porodičnom poslu, a Paunovići su proizvodnjom organske višnje počeli da se bave pre petnaestak godina. Vremenom, vidici su prošireni, stečeno je iskustvo i tako je 2015. godine registovana firma „Frutorga“ d.o.o. sa sedištem u Novom Selu kod Prokuplja. Posao se zasniva na kooperantskoj saradnji i grupnoj sertifikaciji organske proizvodnje, najpre „oblačinske višnje“ i šljive sorte „stenlej“ , a ove godine je sertifikovana i „ruska džanarika“. Proizvode i prerađuju i jagode i dunje.
– Imamo 80 hektara voćnjaka i svi će do decembra biti u postupku konverzije, kada će i zvanično dobiti sertifikat. Kooperanti su odabrani prema geografskom položaju njihovih voćnjaka, pre svega zbog evidentnih klimatskih promena, ali i da bi se izbeglo stvaranje tzv. uskog grla prilikom prijema robe. Oni su iz Novog Sela, iz susednog Babinog Potoka, zatim iz Arbanasca, Bulatovca. U planinskim predelima gaje se jabuke i šljive koje su pravi primer organske proizvodnje jer su voćnjaci na 600 do 800 metara nadmorske visine i ne tretiraju se čak ni dozvoljenim preparatima – kaže Momčilo Paunović.
Naš sagovornik dodaje da je organska proizvodnja sertifikovana kod jedne strane sertifikacione kuće jer je „Frutorga“ od nastanka okrenuta izvozu. Cilj je da se posle isteka procesa konverzije svi proizvodi plasiraju na inostrana tržišta, a setrifikaciona kuća sa kojom sarađuju prepoznatljiva je u inostranstvu. U međuvremenu, kod nas je usvojena zakonska regulativa da pored stranog mora da postoji i domaći sertifikat. Sada Paunovići prikupljaju potrebnu dokumentaciju, koja se razlikuje od one koja im je do sada trebala, da bi stekli i domaći sertifikt.
Politika Paunovića je da nikada ne ulažu veliku sumu novca u posao a da unapred nije obezbeđeno tržište.
– Prvi proizvod koji smo plasirali je sušena „stenlej“ šljiva. Dnevni kapacitet sušare je pet tona, a pothlada može da primi 150 tona voća, tako da proces sušenja traje dva meseca. Višnje u pothladi stoje mesec dana, tako da se do trenutka prodaje odlično stegnu i koštice se lako vade. Očišćena višnja se pakuje i ide na tržište. Ali, pošto smo proizvodnju proširili i na drugo voće, tu pre svega mislim na jagode, koje zahtevaju duboko zamrzavanje, uskoro će početi i izgradnja nove hladnjače za duboko zamrzavanje i predkomore za preradu, u skladu sa svim evropskim standardima kvaliteta. To nam omogućava izvoz na tržište EU sa svim propratnim papirima o sigurnosti i bezbednosti hrane. U planu je i zamrzavanje višnje, sečenje zamrznute šljive i jabuke, kao i proizvodnja čipsa od jabuke i dunje – kaže Momčilo.
Najisplativiji ali i najrizičniji deo ove priče je prerada. Dodatni izazov je, kako kaže naš sagovornik, savladati tehnologiju jer svaka nova prerada traži i nova znanja. Planira se prvo evropsko, a nakon uvođenja potrebnih standarda – i američko tržište. Tehnologiju prerade višnje Paunovići su posebno uspešno savladali, kao što je to slučaj i kod primarne proizvodnje ovog voća, te smatraju da uz neophodnu dokumentaciju ovaj proizvod može da se proda na američkom tržištu.
Unutar ove porodične firme postoji podela poslova. Tako je Momčilo zadužen za sertifikate, praćenje primarne proizvodnje i kontakte sa kupcima. Tijanin posao su finansije, papirologija i interni programi kontrole. Ocu Draganu, inače agroekonomisti po struci, pripala je organizacija nabavke i prodaje. I, sve to dobro funkcioniše na sreću Paunovića i njihovih kooperanata.
Hladnjača za veću proizvodnju i nova radna mesta
Prvi novac, sećaju se Paunovići, uložili su kada su imali status poljoprivrednog gazdinstva. Trebalo je za tri godine uz godinu dana grejs perioda vratiti kredit od 5.000.000 dinara. Da je bilo lako – baš i nije. Firma je napravljena uz pomoć zajedničkog dansko-srpskog projekta „Fruits & Berries“. Ovaj program, sa sedištem u Nišu, namenio je 1.500.000 evra za podršku voćarima u primarnoj proizvodnji, ali i preradi na jugu Srbije.
-Sada nam predstoji nova investicija. Reč je o izgradnji hladnjače. Ona bi nam omogućila uposlenost preradnih kapaciteta bar 10 meseci godišnje. Pregovaramo sa poslovnom bankom o klasičnom kreditu – objašnjava Tijana Paunović.
Ona kaže da je njihova težnja zapošljavanje mladih i obrazovanih ljudi koji imaju ambcije i elan, jer uz takvu energiju zagarantovan je i napredak firme.
-Cilj nam je i da mlade koji su angažovani kao sezonski radnici prevedemo u stalni radni odnos, a to ne možemo bez ove investicije. Činjenica je da se deca koja su rođena i žive na selu mnogo lakše odlučuju da prihvate ove poslove u odnosu na mlade koji su iz gradskih sredina. Izgradnjom nove hladnjače, osim zasnivanja radnog odnosa, želimo da ti ljudi prošire i svoju primarnu proizvodnju. U firmi bi bili upoznati sa principima organske proizvodnje koje bi primenjivali i u svojim voćnjacima. Samim tim ne bi morali da brinu o plasmanu svoga voća. To bi značilo i zatvaranje kruga procesa proizvodnje, koji bi istovremeno bio i krug poverenja – kaže naša sagovornica.
J.B.
Dobro jutro broj 570 – Oktobar 2019.
