ORAH NAJPERSPEKTIVNIJA VOĆNA VRSTA U SRBIJI
U poslednje vreme sve je veće interesovanje za podizanje zasada jezgrastih voćnih vrsta, pogotovo oraha i to sorti koje imaju lateralnu rodnost, gde se plod pojavljuje duž čitave grane, tj. u unutrašnjosti krošnje. Prednost gajenja jezgrastih u odnosu na ostale voćne vrste jeste da uspevaju u lošim agronomskim uslovima i otpornije su na razne prouzrokovače bolesti i štetočine. Zasadi mogu da budu stari i preko 40 godina, a da daju dobar i kvalitetan rod.
Orasi su deficitarna voćna vrsta u Evropi, a njihovi plodovi najviše se koriste u konditorskoj industriji. Vodeća zemlja u proizvodnji oraha u Evropi je Italija koja godišnje proizvede oko 120.000 tona. Srbija je 2009. godina proizvodila oko 27.000 tona oraha godišnje, dok je u poslednje vreme ova proizvodnja u velikom padu i kreće se između 8.000 i 8.500 tona.
– Naši agroekološki uslovi u velikoj meri odgovaraju proizvodnji oraha i trebalo bi voditi računa o tome prilikom planiranja proizvodnje – savetuje profesor dr Zoran Keserović i objašnjava:
– Orah nije probirljiv što se tiče zemljišta. Jedino mu smetaju prolećni mrazevi. Tamo gde se u 10 godina četiri godine pojavljuju sa mrazom, ne treba ići sa podizanjem oraha. Izuzetno dobri predeli za uzgoj su srednjebanatski region, sremski koji je izuzetno povoljan, pogotovo Fruška gora, kao i podunavski region. Istočna Srbija je takođe pogodna za proizvodnju oraha. U poslednje vreme se dosta šire američka sorta čendler, zatim sorta lara, fernor i fernet. Najveći zasad nalazi se u okolini Sente na površini od oko 60 hektara, gde se primenjuje najsavremenija tehnologija proizvodnje oraha. Rastojanje između stabala je 7×4 metra, prisutan je sistem fertirigacije. Drugi manji zasad na 10 hektara je u Kačarevu i sada je u osmoj godini. U osmoj godini je prinos sorte čendler tamo bio oko 3,7 tona u endokarpu po hektaru. Troškovi proizvodnje počinju da se vraćaju već u petoj godini i tada dolazi do profita.
Čendler najtraženiji za sadnju
Sorta čendler veoma je popularna među uzgajivačima oraha. Prosečan prinos ove sorte u punoj rodnosti po hektaru kreće se od 4 do 6 tona. Ova sorta kasnije cveta i trebalo bi je saditi u kombinaciji sa oprašivačem od 5 do 10 posto. Najbolja je sadnja u jesen, ali se sadi i do kraja marta u razmaku od 8×4 metara ili 7×5 metara. Stručnjaci savetuju obavezno orezivanje dva puta godišnje. Kao što je rečeno, prihod kreće od pete godine, pa sve do 70 godina života biljke uz odgovarajuće agrotehničke mere. Zaštita se mora primeniti već od prve godine kao i prihrana sa navodnjavanjem, u protivnom neće biti odgovarajućih rezultata, tj. očekivanog prinosa. Na jednoj parceli veličine 10 hektara, potrebno je oko 3.030 sadnica čendlera, a preporučuje se da se uz njega zasadi oko 300 sadnica sorte oraha franket, koji će biti u ulozi oprašivača.
Iako je poznato da ona nije otporna na niske temperature, iskustva su stručnjaka koji su pratili zasade ove sorte kod nas u poslednjih nekoliko godina, pa tako i ove, kada su temperature u Subotici između 20. i 22. aprila bile od šest do sedam stepeni ispod nule, da nije došlo do izmrzavanja. To znači da i u našim agroekološkim uslovima čendler daje jako dobre rezultate – objašnjava naš sagovornik.
– Pored visoke rodnosti, dobra osobina sorte čendler je da može da se prodaje i u endokarpu. Ima dobru boju endokarpa, koji je tanak i lako se vadi jezgro, koje je zlatno žuto. Reč je o izuzetno traženoj berzanskoj robi u Evropi, o čemu govori podatak da Nemačka uveze oko 59.000 tona, Italija više od 30.000 tona. Znači i da Srbija ima velike šanse da poveća zasade pod ovim sortama sa lateralnom rodnošću, koje su daleko veće rodnosti u odnosu na one koje imaju terminalnu rodnost, poput sorte rasne, šampion, šejnovo. Gušće se sade, imaju veoma tanak endokarp, jezgra se veoma lako vade. Poznato je i da orah u sebi sadrži dosta orahovog ulja, od 50 do 70 odsto, proteina od 15 do 22 odsto, kao i vitamin E (tokoferol) koji ima važnu ulogu u reprodukcionom ciklusu čoveka. Na osnovu svega toga možemo zaključiti da je orah jedna od najperspektivnijih voćnih vrsta ne samo u Vojvodini, već i u celoj Srbiji.
Sadnice moraju biti zdrave
Pre upuštanja u proizvodnju oraha, trebalo bi dobro razmisliti odakle nabaviti sadnice, na koji način će biti pripremljeno zemljište, kako se ne bi desilo da krajnji rezultat ne odgovara očekivanjima proizvođača. Ipak, najpre se treba pozabaviti analizom zemljišta, koje je jedan od osnovnih činilaca uspešne voćarske proizvodnje. Potrebno je imati uvid u njegove fizičke, hemijske i biološke osobine, jer neadekvatno zemljište može dovesti do opadanja kvaliteta ploda i uslova za rast, do smanjenja otpornosti sadnica na bolesti, pa čak i do sušenja same biljke. Pored toga, sadni materijal mora biti kvalitetan i zdrav, bez bolesti i bakterioza, jer kao takav kada se nađe u uslovima naglih klimatskih promena, vrlo lako može da poklekne i da čitav zasad propadne.
Najpre je potrebno uraditi analizu zemljišta, meliorativno đubrenje je obavezno kao i da bude u sistemu fertirigacije i zalivanja, a formiranje uzgojnog oblika sasvim je drugačije u odnosu na prethodni sistem. Nekada su se skraćivale sadnice na 1,20 metara, a sada se skraćuju na 40 do 50 centimetara i onda se neguje jedan mladar, koji se kasnije prekraćuje i formira takozvana vaza ili piramidalna kruna sa otvorenim granama. Savremena tehnologija proizvodnje je sasvim drugačija, sadnja je gušća i veći je broj biljaka po hektaru – ističe profesor Keserović.
Inače, sorte terminalne rodnosti daju plod samo na vrhovima grana, po obodu krošnje. Zbog izražene apikalne dominacije i velikog prečnika krošnje traže veća rastojanja pri sadnji, minimum 12 m, inače se krošnje spajaju i rod prestaje. U puni rod stupaju nakon 12 do 15 godina.
U Liparu orasi na 45 hektara
U selu Lipar, udaljenom desetak kilometara od Kule, 1982. godine na površini od 50 hektara zasađeno je oko 5.000 sadnica oraha, da bi 1992. godine podignuto još 30 hektara pod ovom voćnom vrstom. Zemljoradnička zaduga “Sokolac” iz tog sela i dan danas se bavi proizvodnjom oraha i to na površini od oko 45 hektara, ali uz velike muke i probleme i sa slabim prinosom za jednu takvu impozantnu parcelu.
– Na našoj parceli nalaze se dve sorte. Većinski je šejnovo i to je bugarska sorta posađena 1982. godine. Malo mlađi zasad čine stabla novosadske rasne. Što se tiče zaštite, u toku godine tri do pet puta prskamo stabla. Prvo ide bakar čime se dezinfikuju stabla, početkom maja ili krajem aprila se prskaju i štite mali listovi od prvih napada insekata. Ostala prskanja zavise od vremenskih prilika, da li je kišovito, sušno, da li ima napada bolesti ili nema. U toku leta, negde sredinom jula, obavezno jednom prskamo protiv smotavca, koji napada plodove oraha. U toku godine radimo tanjiranja i prihrane đubrivima – objašnjava direktor Zemljoradničke zadruge “Sokolac” Dragan Njegovan.
– Istina je da su prilikom sadnje i podizanja plantaže oraha učinjeni različiti propusti. Sadnice su svojevremeno posađene gušće nego što je bilo predviđeno, pa su se stabla praktično gurala i više rasla u vis, nego u širinu, što je jedan od razloga niskih prinosa. Tada se očekivalo oko 200 tona u ljusci, a prinos poslednjih godina ne dostiže ni 50 tona.
Naši prinosi su izuzetno mali i mi po hektaru imamo od 500 do 600 kilograma. Poslednje dve-tri godine su bile veoma loše zbog klimatskih uslova i bolesti. Najveći rod nam je bila tona po hektaru. Po stablu dobijemo od pet do deset kilograma, što je vrlo malo. Mi ne možemo povaditi stabla stara 50 godina, to nije posao. Orah bi bio još i rentabilan da nije uvoza, koji nam pravi najviše problema. Najviše oraha se uvozi iz Ukrajine i Kine, ali on ne može da parira ni po kvalitetu, ni po ukusu, ni po sastavu i nutritivnim osobinama našem orahu. Činjenica je da je taj orah iz uvoza jeftiniji i ima svetliju boju jezgra, za razliku od našeg koji je braon boje, pa kupci na pijacama i poslastičari više traže te svetlije, kako im ne bi potamnili kolače. Uvozni orah u Srbiju stiže franko 550 dinara po kilogramu, a nas toliko možda proizvodnja košta – objašnjava Njegovan.
Birati komercijalne sorte
– Berba oraha kreće na jesen. Čeka se prva kiša kako bi se otvorile zelene opne. Uobičajeno je da to bude početkom oktobra, ali ove godine je berba poranila i krenula je 20. septembra – ističe naš sagovornik i dodaje da se orah bere gotovo dva meseca.
– Pre nekoliko godina smo kupili tresač i tako skidamo orahe, tresemo stablo i pomognemo da plodovi pre padnu. Potom se skuplja, pakuje i nosi u magacin, gde se čisti od zemlje i drugih prljavština. Nosimo ga u sušaru, odakle ide u kalibrator, pa u džakove i imamo liniju za čišćenje oraha, koju smo kupili pre tri godine iz Francuske. Ranije smo to radili ručno, davali smo ljudima u selu pa su oni čistili, a sad više nema ljudi, nema ko da čisti. Bili smo prinuđeni da kupimo mašinu. Ove godine je rod bolji nego prošle, ali nema nekog velikog interesovanja na tržištu. Mi naše orahe uglavnom prodajemo malim proizvođačima kolača i poslastičarnicama, a jedan mali deo ide veletrgovcima za prodaju na pijaci – iskren je Dragan Njegovan.
Inače, ranije su u Zadruzi orahe sušili “peške”. U toku dana su više puta plodove prevrtali lopatama i to je trajalo mesec dana, a cilj je bio da se orah dobro osuši kako se ne bi uplesnavio. Ipak ovaj metod nije praktičan za veću proizvodnju oraha, jer zahteva puno prostora. Kada je dobro osušen, orah može da “odleži” godinu dana i da čeka čišćenje. Ipak, ne bi ga trebalo držati na visokim temperaturama, naročito tokom leta kada su velike vrućine, jer može da se desi da užegne. Može se čuvati u hladnim prostorijama, tremovima gde duva promaja, pa i u zamrzivaču gde može da ostane dosta dugo, a da ne gubi na kvalitetu.
Iako u Zemljoradničkoj zadruzi “Sokolac” u Liparu nisu optimistični kada je reč o budućnosti ove proizvodnje, stručnjaci među kojima je profesor dr Zoran Keserović, kažu da je orah voćka budućnosti ne samo Srbije, već i šire. Važno je znati da se mora menjati tehnologija proizvodnje, koja podrazumeva gušću sadnju i daleko veći prinos po jedinici površine. Takođe, prilikom izbora sadnica trebalo bi se voditi time da se biraju komercijalne sorte, poput čendlera, koje su velike rodnosti i koje će biti isplative.
1 Čendler
Čendler je najprodavanija i najplodnija sorta oraha. Nastala je u Americi na Univerzitetu u Kaliforniji. Poslednjih godina se pokazala kao najekonomičnija sorta za nove voćnjake, zbog svoje produktivnosti i odličnog kvaliteta jezgra. Čendler je visoko produktivna sorta, nosi plod na 90% bočnih grana. Zbog toga daje veoma visoke prinose. Plod može da se sakuplja već treće godine nakon sadnje.
2 Rasna
Rasna je naša domaća sorta. Ima kratku vegetaciju i izuzetnu otpornost. Odličan je oprašivač za većinu sorti i cveta homogamo. Već u prvim godinama u rastilu kreće sa rađanjem. Male je bujnosti i visoke rodnosti. Plod je veoma krupan. Oprašuju je sorte jupiter i gazenhajm 139.
3 Pieral Lara
Lateralna je sorta oraha koja je selekcionisana osamdesetih godina i francuskog je porekla, a nastala je kao spontani sejanac američke sorte pajne. Ova sorta je visokorodna i pored plodova na krajnjim pupoljcima donosi rod i na bočnim pupoljcima. Lara ima sporiji prirast u odnosu na druge sorte. Prinos po hektaru se kreće od četiri do šest tona. Jezgro ne sadrži gorke materije dok je sadržaj ulja oko 62 odsto. Berba plodova je u drugoj polovini septembra, do polovine okrobra.
4 Šejnovo
Ova sorta potiče iz Bugarske. Za uzgoj u našim uslovima potrebna joj je dodatna, kasnija sorta, koja bi imala ulogu oprašivača. Nedostatak je tamnija bolja jezgra. Drvo je bujno, a vegetacija mu kreće ranije, početkom aprila, a cvetanje počinje 20. aprila. Otporna je na pegavost lišća.
5 Šampion
Sorta šampion otporna je na bolesti. Plod je oko 14 g, a jezgro je svetle boje i sadrži 67 % ulja. Sazreva vrlo rano. Radman jezgra je oko 58 %. Otporan je na sivu pegavost i na ostale bolesti. Oprašuju ga jupiter, rasna, gajzenhajm 139.
6 Franket
Ova sorta potiče iz Francuske. Odlikuje je kasni početak vegetacije, tako da izbegava prolećne mrazeve. Spada u sorte sa kasnim završetkom vegetacije, pa je slično čendleru mogu oštetiti rani i jaki zimski mrazevi. Stablo je srednje bujno, visoke i redovne rodnosti. Pokazuje rod već u prvoj godini, ali puni rod daje nakon 12 do 15 godina kao i sve sorte terminalnog tipa rodnosti. Izuzetne rezultate kao oprašivač daje u kombinaciji sa čendlerom, ali i kao rezervni oprašivač samooplodnih sorti pieral lara i tulare.
7 Fernor
Moderna sorta oraha francuskog porekla, selekcionisana 1978. godine ukrštanjem sorti Franket i Lara. Vegetacija počinje u drugoj polovini aprila. Stablo je bujno, rađa lateralno, na bočnim granama. Ljuska je hrapava, srednje debljine i izduženog oblika. Ne podnosi rezanje u prve dve godine, zbog povišene osetljivosti na bolesti.
Piše: Zorana Ljubojev
