Na tezgi načičkane jedna do druge stoje daske za sečenje, korpe, korpice, kašike za so i brašno, varjače, oklagije, frule, sita i rešeta. Sve što čovek može da zamisli i rukom da stvori. Dobro, možda i uz pomoć neke mašine, ali uglavnom rukom i sve to od davne 1964. godine kada je kao dvanaestogodišnjak prvi put osetio miris sušene plantažne vrbe, zavoleo je i nije prestao njome da se bavi. Milovan Obradović iz Vračevića opština Lajkovac, kaže radio je svašta, ali su korpe, baloni, flaše od vrbovine ono što je njegova ljubav i njegov zanat.
– Počeo sam da se bavim korparstvom 1964. godine kao dvanaestogodišnjak. Radili smo sve i svašta, ali od zanata to je korparstvo. Baloni, korpe, korpice, a sita su bila i ostala naša uža specijalnost – a da bi si uopšte došlo do tih proizvoda potrebno je najpre posaditi i sačekati vrbu.
– Koristi se plantažna vrba, oja u prve dve godine nije nešto, nije za upotrebu. Onda kad krene da raste, pa pusti koren, svake godine kad spadne list se seče, pa se kuva, pa se skida kora, pa se onda suši i lageruje – priča Milovan u dahu, dok briše kapljice znoja sa čela jer je dan sparan a tezga na suncu. Kaže, sam proces dobijanja građe za vrbove korpe, garniture, flaše i balone, traje dugo.
– Taj proces traje dugo, mesec, dva, nekad i tri. Sve zavisi od vremena jer se suši na otvorenom, nema nikakve sušare kad je lepo vreme. Kad je novembar lep, to se skine, skuva, dobro osuši i lageruje na tavan na promaju, da ne povuče vlagu. Posle se to klasira po dužini, može i pre kuvanja. Uzima se po potrebi kad se šta pravi – ukoliko je potrebno da određeni predmet bude bele boje vrba se skida ranije.
– Ako hoćemo da to što pravimo bude belo onda se skida u avgustu mesecu, dok još nije počelo da lepi koru za stablo, skine se isto kora, osuši se, cepa se, pa ide na čišćenje, pa kvašenje, mnogo posla ima. Sve se radi ručno, od alata se koriste obične makaze za voće i par nožića i to je to – objašnjava pokazujući rukama kao da seče. Dok priča sve to zvuči veoma lako, ali nije i ne može se tek tako naštancati gomila proizvoda.
– Koliko može da se uradi zavisi od toga šta se pravi. Radio sam trideset dana trideset korpi sa poklopcom. Balon od 15 litara se radi dan ipo, od deset za dan, a flaša se uradi četiri – pet komada, mada ako se rade aplikacije onda je sporije. Ako je klot flaša ide brže, a za sve treba vremena i živaca – pored živaca i znanje koje se stiče čitavog života.
– Zanat se uči dok ste živi, nikad niste usavršeni. Korpa kad je dobro napravite, s malo pažnje može da traje i preko trideset godina. Da bi toliko trajala postoji specijalna farba i kiselina, pa se onda provlači, lakira. Pruće se kvasi pre rada da bi se lakše savijalo, onda se suši u danu. Kad se lakira lakira se kao i svaki lak, ako je nitro lak brzo se suši, ako je uljani onda za 12 sati je suv, a 24 maksimum – jedino što priznaje da je komplikovanije je izrada baštenskih garnitura.
– Za garnituru je potrebno 15 dana dana i tu postoje šabloni da bi nasloni bili isti, da ne bi bili neki zatureniji napred, neki nazad. Sve se radi ručno. U pripremi ima nekih mašina koje skidaju koru, cepanje kore je ručno. Za korpe postoje kalupi, retki su bili majstori koji su mogli, maltene i čoveka, da urade od pruća iz ruke – kaže Milovan, dok gledamo u sepete i komentarišemo zajedno da su oni odraz nekih starih vremena.
– Sepeti se dobro prodaju, kupuju ljudi da drže drva, da se nosi seno ili paprika, neki da imaju kao retro primerak – ostavljam ga da radi, jer je oko tezge već poveća gužva. Navalile domaćice na oklagije, kao da će baš po ovoj vrućini da mese.
Tekst i foto: Zorica Dragojević
