Tekst i foto: Biljana Nenković
Kažu da je pravilna rezidba u voćarstvu već pola uspeha. Neadekvatna rezidba ili njen izostanak najveći je neprijatelj dobrog prinosa u voćnjaku. Međutim, voću se i u tom slučaju može pomoći takozvanom rekonstruktivnom rezidbom. Leka ima čak i za stare zasade koji su loše orezani. Pravilnom korektivnom rezidbom, koja se najčešće obavlja u februaru, moguće ih je vratiti u punu kondiciju.
Inženjer poljoprivrede i savetodavac za voćarstvo iz Topole, Danko Petrović ističe da su naši voćari najčešće „blagi“ prema stablima. Greške se prave iz straha ili neznanja.
Najvećadilemaje štaodbaciti
– Voćari u Šumadiji često veoma blago, takoreći lako, orežu ili skinu rodne elemente sa biljke, da bi dobili veći prinos. Tako se biljka optereti u toj godini i oni zaista dobiju veći prinos. Ali u sledećoj na stablima imamo značajno manji broj cvetnih pupoljaka, jer tokom leta biljka bude suviše opterećena rodom. Tako i sledeće godine imamo mali, ili često prinos koji nije ekonomski rentabilan. Desi se i godina u kojoj prinos potpuno izostane – kaže Danko Petrović.
Lošoj rezidbi ima leka. Stručnjaci je zovu korektivna ili rekonstruktivna. Obavlja se u drugoj polovini februara i početkom marta. Ovom merom moguće je i stare zasade izlečiti i stablima za nekoliko godina vratiti punu rodnost.
– Zapuštenim zasadima ima pomoći. Suština korektivne rezidbe je u tome da se isprave greške iz prethodnog perioda ili, ako nije uopšte rađena, da se što je moguće bolje uzgojni oblik privede pravilnoj nameni – objašnjava Petrović.
Najveća dilema koju imaju voćari u rezidbi jeste pitanje šta odbaciti. Nad glavom im uvek visi dilema da li su preterali. Prema Petrovićevim rečima, najviše greše kod sečenja grana, te odstranjuju i koje treba i koje ne treba.
Dobar rezač vraća rodnost stabala
Kalkulacija roda i prihoda tako direktno zavisi od rezidbe. Loše orezana šljiva u jednoj godini daće od 60 do 100 kilograma ploda, a sledeće samo osam do 10 kilograma.
– Radi se o takozvanoj alternativnoj rodnosti. Prinos šljive u uslovima Šumadije, gde je ona primarna voćna vrsta, uz primenu svih agrotehničkih mera, kreće se od 25 do 30 tona po hektaru. Uz uobičajeni raspon sadnje 5×4, sa 500 stabala po hektaru, podrazumeva prinos po jednoj šljivi od 50 do 60 kilograma. Uz primenu svih agrotehničkih mera, za najviše tri godine, stara stabla šljive mogu dostići punu rodnost i stari zasad vratiće se u punu kondiciju. Zato, voćari koji su na početku imali loše rezidbe, treba da budu strpljivi – kaže Danko Petrović.
Nije teško pronaći zasade u Srbiji, stare deset i više godina, koji su loše orezani i koji daju nereprezentativne prinose. Jedan od razloga je u tome što je ranije 98 odsto plodova odlazilo u preradu, i to najčešće u rakiju. Padalice su korišćene za ishranu svinja, a oko 0,5 odsto su uzimale domaćice za spremanje džema i pekmeza. S obzirom na to da su ljudi odlazili sa sela u gradove zbog posla, mnogi voćnjaci, primera radi, u okolini Aranđelovca koji naginje ka Kosmaju, ostali su zapušteni. Poslednjih godina, zbog promenjenih tržišnih uslova, mnogi žele da vrate rodnost svojih voćnjaka.
Ako žele da vrate rodnost stabala, najvažnije je da nađu dobrog rezača. A to je u poslednje vreme veoma težak zadatak. Stručnih rezača je sve manje, a voćnjaka sve više. Preporuka je da se rezidba radi po toplijem vremenu, jer to više odgovara i biljkama, i rezačima – kaže Petrović
Šljivi potreban prostor za promaju
Ako imate loše orezan zasad šljive čačanska rodna, star deset godina, prvo što treba uraditi jeste poštovati optimalni rok za rekonstruktivnu rezidbu. To je druga polovina februara i prva polovina marta – kaže Danko Petrović. – Uzgojni oblik ove sorte šljive zahteva klasičnu kotlastu krun, a to znači da sredina biljke bude potpuno otvorena, te u toj zoni treba skidati grane. Suština je da sunce obasjava središnji deo biljke i da nema zasenjivanja ni zelenih lastara, ni plodova. Skidamo grane da jednostavno stvorimo prostor za promaju, koja nam je veoma bitna i zbog mikroklime u zasadu, jer povećana vlaga u zoni krune stvara uslove za razvoj patogena.
Kajsija dobro podnosi podmlađivanje
Kajsija dobro podnosi podmlađivanje, jer ima veliki potencijal formiranja mladara iz latentnih i adventivnih pupoljaka. Podmlađivanje je ekonomski isplativo ako zasad nije previše proređen zbog prevremenog sušenja stabala u voćnjaku i ako su biljke još uvek zdrave i vitalne.
Kod mlađih stabala primenjuje se blaža rezidba. Skeletne grane se prekraćuju do jedne trećine njihove dužine. Uklanja se drvo staro dve do pet godina, a prekraćivanje se izvodi iznad jednog dobro razvijenog bočnog i vitalnog letorasta.
Stepen rezidbe je oštriji ukoliko su stabla starija i više zapuštena. Skeletne grane prekraćuju se za polovinu njihove dužine, a u nekim slučajevima i više. Preporučuje se da se ovakvo podmlađivanje obavi postepeno u toku dve do tri godine. U ovom slučaju podmlađivanje se može obaviti ili u rano proleće, posle kretanja vegetacije, ili u toku leta, po završetku berbe.
