OBRENOVIĆI IZ VLAŠKE GAJE ARONIJU BEZ HEMIJE
Slobodan Obrenović iz sela Vlaška kod Mladenovca već 17 godina uzgaja aroniju. Ima oko 700 sadnica i svaka daje od 5 do 15 kilograma ploda, u zavisnosti od toga kakva je godina bila. Pošto se u njenom uzgoju ne koriste nikakva hemijska sredstva, ni pesticidi ni bilo kakva druga zaštita od štetočina, čak ni prihrana, može se reći da je aronija ekološka i organska biljka. A odlična je za podizanje imuniteta, dobar je antioksidans, ima antivurusna i antikancerogena svojstva. Može da se konzumira kao sveže voće, zdrav sok, a plod se može i sušiti.
– Osim što ne koristim prihranu, ja je čak ni ne zalivam, niti je orezujem. Samo održavam zemlju oko stabala, kosim između redova i plevim. Jednom sam pre 15 godina orezao 300 sadnica i pokajao se. Mislim da te sadnice i danas još uvek boluju, a neke sam morao da povadim. Iz iskustva kažem da je ne treba rezati već pustiti da raste prirodno. Aronija ne mora da se poliva, jer svoje žile pušta daleko i uzima vodu koliko joj treba. Pošto ne koristim nikakva hemijska sredstva u uzgoju mogu reći da je moja aronija 100 posto prirodna. Inače, više joj prija kiša nego suša, ali je aronija otporna biljka i na grad i na druge vremenske nepogode – objašnjava Slobodan Obrenović u razgovoru za „Dobro jutro“.
Nema puno posla, najteža je berba
– Aronija nije mnogo zahtevna za uzgoj.
– Mi smo uzeli sadnice crne aronije u trećoj godini i već sledeće godine je bilo malo plodova. Pun rod ima u petoj ili šestoj godini. Nema puno posla oko aronije, najteža je berba jer je mnogo sitna i pipavo je brati je. Treba iskustvo u berbi jer nije poenta samo obrati već ubrati isključivo zrele bobice. Na jednom grozdu su neke zrele, a neke nisu i zato treba birati samo zrele. U početku smo angažovali berače, ali oni su brali redom pa je tu bilo više štete nego koristi. Zato sada samo mi u porodici beremo – kaže Slobodan.
Vegetacija kreće krajem marta kada aronija dobija prve listove:
Aprila cveta, a krajem maja počinju prve bobice. U zavisnosti od godine, polovinom ili krajem avgusta kreće berba, ali će ove godine to biti malo ranije, u drugoj polovini i krajem jula. Tokom vegetacije i posle berbe samo se održava zemlja između sadnica da se ne bi pojavio korov.
U posao su uključene i Slobodanova supruga Tijana kao i ćerke. Starija ćerka Aleksandra studira farmaciju, a mlađa Anastasija ekonomiju i svaka ima svoj deo posla.
Od marmelade do rakije
Naš sagovornik navodi da prodaja hladnjačarima nije uvek najbolje rešenje, već je mnogo bolje da se napravi neki proizvod. Kada se zaokruži proizvodnja, tada se najviše isplati. Oni imaju više od 20 različitih proizvoda.
– Od aronije pravimo senf, sirće, sokove, marmeladu, med sa aronijom, med sa aronijom i crnim tartufom, likere, rakije dunja aronija, čista aronija, aronija kruška, kao i sapun od magarećeg mleka sa aronijom. Sve sami radimo – pohvalio se Slobodan.
– Osim rakije od aronije, imamo i kombinacije dunja aronija i kruška aronija. Zanimljiva je i rakija koju smo nazvali Šumadijski šok. Ona sadrži 24 biljke i plus aroniju, nešto kao pelinkovac ili gorki list samo sa dodatkom aronije – kaže Slobodan.
Za pripremu rakije od aronije potrebno je mnogo ovog voća:
– Od 500 kilograma aronije dobije se oko 5 litara rakije. Svake druge ili treće godine pečem rakiju, jer se mnogo sirovine koristi, a malo rakije ispadne. To baš i nije mnogo isplativo, ali moramo da imamo u ponudi, moramo da ponudimo tržištu i taj proizvod. Rakiju koja je samo od aronije prodajemo kao limitirano izdanje. Ima kolekcionara pića koji vole da imaju sve vrste rakija. Oni kupuju, dok za širu upotrebu to nije isplativo.
Marmelada od aronije je jedini proizvod u koji se stavlja šećer, ostali su bez ikakvih dodataka.
Imamo hladno ceđeni sok od aronije. Mi cedimo jednom nedeljno tako da je sok uvek svež. Imamo zalihe aronije koje su u hladnjači. U tom soku nema konzervansa ni šećera. Jedan litar može da se pije mesec dana. Kao terapija za zdravlje, uzima se jedna čašica ujutru i jedna uveče ili koliko može bobica da stane u jedan dlan, a to je oko 30 bobica – kaže Slobodan Obrenović.
Sapun od magarećeg mleka i aronije
Za sada jedini kozmetički proizvod je sapun od magarećeg mleka sa pilingom od aronije.
– Ovaj sapun je dobar za ljude koji imaju suvu i osetljivu kožu, sa ekcemom. Planiramo da napravimo još neke kozmetičke preparate sa aronijom kada starija ćerka završi Farmaceutski fakultet – ističe naš sagovornik.
Obrenovići svoje proizvode uglavnom prodaju po manifestacijama, a sve što zarade ulažu u Udruženje ,,Varovnice“ koje neguje srpsku tradiciju.
– Od ovoga ne može da se živi, to je nama samo hobi. Sve radimo iz ljubavi. Prodajom naših proizvoda i proizvoda drugih članova udruženja mi finansiramo putovanja na manifestacije širom Srbije – navodi Slobodan.
Seća se početaka pre 17 godina kada je bilo teško nabaviti sadni materijal.
– Tada su se sadnice uvozile iz Holandije, a danas ih ima i kod nas. U početku je bilo zainteresovanih za uzgoj aronije, ali nije se širila proizvodnja. Ljudima aronija nije bila primamljiva za jelo, nema ukus kao drugo voće, već je opora, što mnogi ne vole. Na žalost, kod nas se aronija konzumira samo kada se neko teško razboli – ističe Slobodan Obrenović iz Raške kod Mladenovca. Dodaje da aroniju treba uzimati preventivno za jačanje imuniteta.
Prvo lek za ćerku, pa posao za porodicu
A, evo zbog čega su Obrenovići odlučili da počnu uzgoj aronije:
– Kada je mlađa ćerka kao mala imala pad imuniteta, počeli smo da koristimo aroniju. Pomogla joj je pa smo rešili i da je posadimo. U početku nisam imao puno informacija, ali sam počeo da čitam knjige, da se informišem preko interneta i da stupam u kontakt sa drugim proizvođačima. Tako sam naučio sve o ovoj neobičnoj biljci. Kada je počela da rađa video sam da je mala cena otkupa i da se to ne isplati. Zato sam rešio da je prerađujem – kaže Slobodan.
Senf specifične arome
Jedan od nesvakidašnjih proizvoda svakako je senf od aronije.
– Mi sami pravimo senf u koji dodajemo aroniju koja mu daje neku specifičnu aromu, odnosno daje mnogo bolji šmek jelima. Imamo dosta kupaca ovog senfa, jer im se baš sviđa. Najbolje ide uz meso, a može da se stavi u gulaš ili kao dodatak za sos. Sadrži i kari, čili, biber, maslinovo ulje i druge začine – navodi naš sagovornik.
Piše: Jelena Lukić
