Насловна РАЗНО I prinos i kvalitet pšenice za “desetku”

I prinos i kvalitet pšenice za “desetku”

957

Minulih dana završena je žetva pšenice na oranicama Nandora Kovača, poljoprivrednog proizvođača iz Bečeja. Uzimajući u obzir loše vremenske uslove tokom proleća u pogledu suše, nedostatka mraza, hladnoće, prinosi su dobri i ovaj poljoprivrednik ne krije svoje zadovoljstvo i kaže da nije očekivao da će pšenica roditi ovako dobro.

„Ne bih želeo da se „izletim“ sa tim koliki mi je prinos, ima vremena da o tome pričamo. Ali čim je seljak zadovoljan, znači da će mu nešto i ostati. Poljoprivredom sam počeo da se bavim kada sam imao 13 godina, a sada sam već prešao sedam „banki“ i dostigao sam što sam želeo. Nikad nisam zadovoljan jer uvek imam ambiciju za rad i trud. Poljoprivreda je moja ljubav“, otvorio nam je dušu Nandor Kovač, među Bečejcima poznatiji kao Čajka.

Pored pšenice, uzgaja i ječam, čijim prinosom je takođe zadovoljan. Tu su i kukuruz, suncokret, šećerna repa i soja. Svaštarenje je neophodno, smatra naš sagovornik, jer ukoliko „zglajzne“ na jednoj kulturi, nada se da će ga druga „izvući“.

Padavine koje su bile prisutne u većem obimu početkom juna, pa potom tropski talas, ne odgovaraju pšenici, jer se njeno zrno skupilo, što je uticalo na pad kvaliteta.

„Na mojoj njivi je još dobar kvalitet, jer je hektolitar 80, a protein 13,7, vlaga 14,4, gluten 22, onda je to za mene zadovoljavajuće. Veliki je problem jer nisu sve kooperacije dovele do toga da se klasiraju naši proizvodi kako bismo mogli da ih prodamo skuplje i da dobijemo malo više para. Tako bismo se još više angažovali, birali pravo seme i više radili“, ističe Kovač.

Sa uljanom repicom ove godine nije zaodvoljan, a najveći problem leži u tome što je jesenas bilo izuzetno mnogo štetočina u atarima zbog čega su jedva spasili ovu kulturu i njen rod. Sreća je što je na ječmištu posejao kukuruz i to bi trebalo da „relaksira“ situaciju, ukoliko vremenski uslovi budu bili primereni rastu i razvoju ove kulture.

„Ovo vreme godi suncokretu, kukuruzu, soji, repi i nadam se da ćemo nekako isplivati ove godine. Ministarstvo poljoprivrede bi trebalo da malo više brine o poljoprivredi, jer pratim šta se dešava u našem komšiluku u Mađarskoj, gde se ministar poljoprivrede non stop bori za seljake. Bilo bi dobro da dobijemo pomoć oko cena i snabdevanja, a ne samo da mi radimo i da se trudimo. Očekujemo da nešto i stvaramo“, kaže Nandor.

Naš sagovornik ističe da je veoma važno kontinuirano ulagati u poljoprivrednu proizvodnju, kako u samu mehanizaciju koja značajno olakšava i podiže kvalitet rada, tako i u setveni materijal, koji je u njegovom slučaju isključivo deklarisan.

„Za razliku od „tavanuše“, deklarisano seme daje od 400 do 500 kilograma više roda. Svim mladim poljoprivrednicima koji imaju mogućnost poručujem da vredno rade, da se trude i da prate naučne trendove u ovoj oblasti, kako bi napredovali u svom poslu“, zaključio je Čajka.

Tekst: Zorana Ljubojev