Становници врањског краја и данас се са страхопоштовањем односе према хлебу. Ово је нарочито случај у породицама које га немају довољно, па када им се деси да им неко парче приликом обеда падне на земљу они га одмах подигну, љубе и враћају на сто молећи се Богу да их никада не остави гладне. Томе уче и своје потомке.
Приликом деобе делио се и квасац
Људи у овом крају су такав однос имали и према домаћем киселом квасцу за мешење хлеба. Њега су браћа између себе делила и приликом деобе имовине, а онај који је напуштао свој стари дом, улазио је у нову кућу носећи тазе умесени хлеб, квасац, вино и ракију. Домаћица би овај квасац држала стално поред шпорета у грнчићу “подмесујући” нови чим би га употребила. Чинила је то тако што би у њему водом замесила брашно у ретко тесто и поново вратила на своје место.
Колико су Врањанци специфични у свом односу према хлебу илуструје, кроз пример своје ујне која је дошла у фамилију из околине Нове Вароши, Слађана Тасић новинарка из Гаџиног Хана.
– У нашем крају сваког човека на обедовање зову речима ”Ајде да једемо леба”. Тако су и моју ујну звали и она је у почетку док није схватила да је леб у врањском крају синоним за доручак, ручак и вечеру, увек мислила да ће за столом јести само хлеб – прича Слађана.
Деда Мија делио хлеб војницима
Хлеб је у врањском крају одувек био синоним и за гостопримство. Тако је, како истиче Слађана, поступио и њен комшија чувени пекар деда Мија ’99. године када је сав хлеб, који је те вечери испекао у својој пекари старој више од пола века, поделио војницима који су се после извлачења са Косова и Метохије зауставили испред његове радње у Полому код Владичиног Хана.
– Слику деда Мије како са гајбом у рукама прилази војницима и дели хлеб никада нећу да заборавим. Онако врућ и мирисан ратом измученим војницима био је у том тренутку права драгоценост – каже Слађана.
На Слађану делује терапијски када током мешења завуче руку у меко, ваздушасто и вруће тесто које припрема од онолико брашна ТИП – 400, соли, квасца и млаке воде, колико жели да јој хлеб буде велики. Најпре стави квасац у млаку воду да надође, а потом га изручи у припремљено брашно помешано са сољу и замеси млаком водом. Престаје са мешењем теста тек када оно крене да се одваја од зидова вангле и оставља да надође на оптималној температури.
– Када тесто услед надолажења испуни ванглицу до врха треба га промешати варјачом и овај поступак поновити још два пута. Овако припремљено тесто потом изручим на сто и пошто га обликујем у лопту истањим “сукаљчетом”, оклагијом, коју ми је док сам била дете направио мој деда из Несврте, и поново оставим да надође – саветује Слађана.
Хлеб пече у добро загрејаној рерни на 200 степени и не отвара је све док не порумени.
Текст и фото: Гордана Настић
