U hrišćanskom svetu Vaskrs je jedan od najradosnijih praznika, koji proslavlja povratak Isusa Hrista u život – njegovo vaskrsenje. Ovaj praznik prati veliki broj lepih običaja, a koliko su duboko urezani u narodno sećanje i tradiciju, potvrđuje i činjenica da su se sačuvali, ne samo u selima već i u gradskim sredinama, uprkos savremenom načinu života. Ove godine Vaskrs pravoslavci obeležavaju i slave 19. aprila, a katolici nedelju dana ranije – 12. aprila.
Porodica će se opet okupiti! To je najveća vrednost svakog praznika, a posebno ovog, kojim se obeležava Hristovo stradanje u borbi za veru i njegovo vaskrsnuće. I ove godine za Vaskrs na stolovima širom Srbije stajaće sveže ofarbana jaja, simbol praznika. Uz jaja, spremaju se i služe jela koja odišu tradicijom i prolećem, a većina ljudi ispoštovaće brojne običaje.
Vaskrs se slavi tri dana, do Vaskršnjeg utorka. Veliki petak je dan najstrožeg posta, jer se obeležava Hristovo raspeće, njegovo stradanje i golgota, koju je podneo u odbrani hrišćanske vere. U Vojvodini se tog dana pripremaju rezanci s makom, orasima i valjuške. U Centralnoj Srbiji sprema se riba, pasulj i kuvani krompir. Običaji nalažu da se ne rade poslovi u kući i na njivi. Toga dana, a u nekim krajevima i na Veliki četvrtak, farbaju se jaja. Najčešće se boje u crveno, koja simbolizuje Hristovu krv, ali i vaskrsenje, radost i veselje. Osim crvenih, u korpama će se naći jaja ofarbana u svim bojama i ukrašena na bezbroj načina.
Običaji
– Pokloniti nekome bojeno jaje na ovaj dan, znak je poštovanja, ljubavi i dobrih želja.
– U nekim mestima deci trljaju obraze crvenim jajetom, da budu zdrava i rumena.
– Prvo čokoladno jaje u Velikoj Britaniji proizvedeno je 1873. godine.
– Na Uskrs u nekim krajevima tradicionalno kotrljaju obojena jaja niz brdo.
– Običaj darivanja jajima potiče od Egipćana, Persijaca, Gala, Grka i Rimljana. U to vreme, jaja su bila simbol života.
– Svako dete u Evropi za Uskrs dobije 8,8 jaja. To je dvostruko više nego što je preporučeno da se jede tokom sedmice.
Farbanje jaja- umetnost koja oplemenjuje
Tradicija farbanja jaja stara je vekovima i potiče iz prethrišćanskog perioda. U Srbiji se prvi put pominje u XVI veku. Farbanje jaja vezuje se za legendu o Mariji Magdaleni. Naime, ona je došla u Rim da propoveda Hristovo Jevanđelje. Kada je stigla do cara Tiberija, na poklon mu je donela korpu jaja. Car nije verovao u Hristovo vaskrsenje i rekao je da će u to poverovati kad bela jaja u korpi promene boju. Marija Magdalena je na to rekla: „Hristos vaskrse“, a sva jaja u korpi postala su crvena.
Po drugoj legendi, ispod krsta na Golgoti, na kojem je razapet Isus Hristos, bilo je gnezdo grlice. Krv ptice poprskala je jaja u gnezdu i obojila ih u crveno, pa od tada hrišćani obeležavaju dan Hristovog stradanja farbanjem crvenih jaja.
Iako šarena jaja traju tek toliko dok se razbijena ljuska ne oljušti, domaćice će utrošiti sate, strpljivo ih ukrašavajući. U pojedinim krajevima običaj je da se u sud s vodom, u kome će se kuvati jaja, dodaje vaskršnja ili bogojavljenska vodica, a potom i lukovina ili veštačka boja. Iskusne domaćice dodaće u lukovinu malo kafe i sirćeta, da pojačaju boju i sačuvaju jaja od pucanja. Ko želi zelenu boju, dodaće u vodu koprive.
– Ko želi crvenu i ljubičastu boju na prirodan način može da doda cveklu, crveni kupus ili ljuske od crvenog luka. Lukovinu skupljam mesec dana pre praznika. Što je imate više u loncu, boja će biti intenzivnija. Za šaranje jaja koristim listove deteline, maslačka, trave ili prolećnog cveća. Sve što imate na livadi ili u dvorištu može da se iskoristi. „Prilepe“ se listovi biljaka i jaje se čvrsto zamota u najlon čarapu. Ponekad bilje, osim šare ostavi i svoju boju. Razigrajte je i dobićete neobične ukrase u vaskrsnoj činiji – kaže Radmila Raca iz Kragujevca.
Bojenjem jaja unosi se radost ovog praznika u kuću. Pre farbanja i kuvanja, jaja se mogu šarati voskom i perom za pisanje. Osim prirodnih boja, novo vreme donelo je i jednostavnije načine farbanja. Koriste se postojane, ali jednako lepe veštačke boje i nalepnice s verskim ili šarenim motivima.
Vaskršnje jaje patrijarha Germana
Konzervatori iz Muzeja grada Novog Sada potrudili su se da očuvaju ljusku jajeta iz 1963. godine, koje je stanovnik Budisave, Boško Brzić, dobio na poklon od patrijarha Germana. Jaje je tadašnji patrijarh Srpske pravoslavne crkve darovao Brziću u manastiru Kovilj. Reč je o crvenom jajetu na kojem je patrijarh German ispisao svoje ime i datum kada je te godine slavljen Vaskrs.
Čuvarkuća – za zdravlje i napredak ukućana i doma
Prvo crveno jaje koje se ofarba naziva se čuvarkuća i ono se, kako mu i samo ime kaže, ostavlja da „čuva kuću“ do narednog Vaskrsa, dok se ostala jedu ili poklanjaju. Čuvarkuća se smatra zaštitnikom doma i porodice za narednu godinu. Kad se nova čuvarkuća izdvoji, onda se polomi ono od prethodne godine. Staro se baca u reku, jer se veruje da na taj način odnosi sva zla i nesreće koje su pale na njega, umesto na kuću koju je sačuvao. U nekim delovima Šumadije čuvarkuća se zakopava u vinograd ili baštu, da štiti rod od grada, a poneko ga daje i stoci.
Svakog čeka trpeza!
Vaskršnja svetkovina počinje u nedelju. Tog dana pozdravlja se rečima „Hristos voskrese“, a otpozdravlja se sa „Vaistinu voskrese“. Na sto se iznose činije s jajima i takmičenje čije je najjače može da počne. Iznose se jela za praznični ručak. Svako u svom kraju ima neko posebno jelo koje sprema.
– Svakog čeka trpeza za Vaskrs. Sprema se kokošija supa, podvarak, meso i kolači. Običaji nalažu da se tog dana od mesa sprema jagnjetina, ali manje je važno koje će jelo biti na stolu. Najvažnije je da se porodica okupi oko trpeze toga dana – dodaje Radmila Raca.
Baka Zorka Veličković iz sela Resnik, uoči praznika prodaje na pijaci zelje, sremuš, zelenu salatu i mladi luk. Kaže da je Vaskrs prolećni praznik, a običaje u svojoj kući nije menjala otkako je bila mlada.
– Nekada, kad nije bilo plastenika, za ovaj praznik stizala je u lejama zelena salata i luk, a zelje se bralo po livadama. Tako je i danas. Pravim sarmice od zelja, i to je glavno kuvano jelo. Uvijem ih, pa zapečem u rerni i služim ih s kiselim mlekom. Sa zeljem, zelenom salatom i ostalim zelenišem oporavljate organizam od dugih zimskih meseci. Osetite ukus polja i njiva. Muškarci peku jagnje na ražnju. A ko nema, može bilo koje meso. Pravi se i jagnjeća čorba – ispričala nam je Zorka.
Probajte i kapamu!
Ima i onih koji za ovaj praznik prave kapamu. Kombinacija jagnjećeg mesa i zelja s kiselim mlekom nešto je drugačija varijanta od sarmica. Jagnjetina se dinsta u parčićima s mladim lukom, a pred kraj doda se sveže zelje i začini. Jelo se toplo preliva kiselim mlekom. Domaćice u Šumadiji obavezno mese i pogaču. Ukrašavanje, kažu, nije obavezno, ali to čine zbog dece, kako bi trpeza bila dekorativna, pre nego što počne tucanje jajima.
Pogača se mesi na Veliku subotu. Zove se Uskršnjak i obavezno se ukrašava, baš kao i jaja. Hleb se mesi da usevi rode i da stoka bude zdrava. Mesi se od pšeničnog brašna, a kiti se bosiljkom za zdravlje ukućana i u njega se stavljaju farbana jaja. Može da bude i od slatkog testa, ali obavezno je okruglog oblika.
Praznici koji najavljuju Hristovo vaskrsenje
Šesta sedmica posta pred Vaskrs naziva se Cvetnom nedeljom, a posebno mesto u njoj zauzima Lazareva subota. Ove godine Lazareva subota ili Vrbica pada 11. aprila. A Cveti, odnosno ulazak Isusa Hrista u Jerusalim – 12. aprila.
Vrbica je pre svega praznik dece koja su tog dana okićena zvončićima i vrbovim venčićima. Ovaj praznik ustanovljen je u Jerusalimu krajem šestog veka, kao spomen na poslednji, svečani ulazak Gospoda Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim, jašući na magaretu. Ovo se zbilo šest dana pre jevrejskog praznika Pashe. Narod ga je dočekao kao cara, prostirući pred njega svoje haljine i noseći u rukama palmine grančice.
Glas da dolazi Spasitelj, onaj koji je vaskrsao četvorodnevnog Lazara, brzo se raširio. Narod je na ulicama klicao „Osana sinu Davidovom – blagosloven onaj koji dolazi u ime Gospodnje“. Ali će za samo par dana ove reči zameniti besnim pokličem „Raspni ga, raspni.“ Uprkos mnogobrojnom narodu koji ga je slavio, Isus je celim putem bio žalostan, znajući da ga očekuje Golgota, stradanje, raspeće i smrt.
Obucite novu odeću!
Baka Zorka nas podseća i na to da za Vaskrs valja nositi novu odeću i da ne bi trebalo zaspati pre ponoći, jer ćete celog leta spavati, pa ništa nećete stići da uradite. Običaji se poštuju zbog autentičnosti i lepote, čine srećnim ukućane, rodbinu, komšije i prijatelje. Dani Vaskrsa donose mir i okupljanja, a jaja simbolizuju stvaranje – novi život. Da bismo klicu života preuzeli, jaje se mora pojesti. Jutro se dočekuje sa korpom šarenih jaja za ukućane i goste, kao znak prijateljstva, ljubavi i dobrih želja. Vaskrs je praznik radosti, sloge, jedinstva i praštanja.
B. Nenković
Dobro jutro broj 576 – April 2020.
