Piše: Svetlana Mujanović
Neko je voli, neko ne, priprema se kao varivo, otmeno je odelo za čuvene sarmice, bogata je vitaminima i mineralima – sve to je blitva (Beta vulgaris). Poreklom je iz Sredozemlja, nastala od divlje repe, vrlo slična cvekli, dvogodišnja je biljka kod koje se u ishrani koriste listovi, a ređe i lisne drške. Listovi su bogati vitaminom C, kao i karotinom.
Postoje dve osnovne vrste blitve – jedna je sa širokim i mesnatim, talasastim liskama, među koje spada i najčešće gajena sorta – srebrnolisna blitva, a druga s upečatljivom crvenom drškom – crvena blitva. Srebrnolisna blitva ima široke listove i duge, mesnate drške bele boje. Seje se od ranog proleća – kraj marta – do sredine juna za letnju i jesenju potrošnju, dok se za konzumaciju u rano proleće seje u avgustu i septembru prethodne godine.
Iako manje zastupljena na našim prostorima, blitva može vrlo uspešno, i to tokom cele godine, da se gaji u zatvorenom prostoru, odnosno, tunelima i plastenicima. Ovaj vid proizvodnje može da bude posebno zanimljiv malim i srednjim gazdinstvima, pošto se u ovako kontrolisanim uslovima može gajiti kao organska blitva.
Ovo povrće veoma je zahvalno za proizvodnju. Nema posebnih zahteva prema svetlosti, toploti, dobro podnosi niske temperature koje mogu da se jave početkom proleća, kao i visoke letnje žege, s velikim vrućinama i niskom vlažnošću vazduha.
Malo je veće zakeralo kada je u pitanju zemljište, traži duboka, plodna i strukturna, sa dobrim vodno-vazdušnim režimom. U našem podneblju daje dobre prinose i može da se gaji bez navodnjavanja, mada najbolje rezultate daje u kontrolisanim uslovima s navodnjavanjem. Ne podnosi monokulturu. Ukoliko se gaji u intenzivnom sistemu na otvorenom polju, dobri predusevi su strna žita, leguminoze, kao i rane okopavine, kao što su krompir, rotkvica, crni i beli luk. Loši predusevi su šećerna repa i cvekla. Uz poštovanje plodoreda, može se uspešno gajiti i uz sve vrste pasulja, zelene salate biljaka iz familije kupusnjača, krastavca i paradajza, kao i uz mnoge aromatične i začinske biljke kao što su žalfija, nana, majčina dušica, neven, koji mirisom i atraktivnim svojstvima privlače štetočine, čime ubrzavaju proizvodnju i umanjuju rizike od pojave bolesti na blitvi.
Zbog izuzetnih nutritivnih svojstava, blitva se može koristiti u makrobiotici i kao nezaobilazni deo dijeta, jer 100 grama blitve sadrži svega 20 kalorija. Bogata je vitaminima A, C, K, E, kao i vitaminima B kompeksa. Od minerala koji se mogu naći u blitvi izdvajaju se kalcijum, gvožđe, magnezijum, mangan, fosfor, natrijum i cink.
Jedan od najvećih benefita konzumacije blitve je njena prirodna sposobnost da reguliše nivo šećera u krvi, tako da se preporučuje osobama koji imaju problema sa dijabetesom. Ona ubrzava varenje hrane, sprečava hemoroide, reguliše loš holesterol u krvi, podstiče funkcionisanje jetre i žučne kese, ublažava simptome gihta. Pored svega navedenog, blitva se koristi i u tradicionalnoj medicini za oblaganje rana, dok je obarena efikasan antibiotik.
Ali, ni blitva nije bez mane. Zbog oksalata, kojima obiluje, osobe koje pate od kamena u bubrezima, ne smeju u velikoj količini da je koriste.
Zelene taljatele
Prvo se skuvaju taljatele u slanoj vodi. Blitva se očisti i odstrane beli delovi. Crni luk se sitno iseče i dinsta na maslinovom ulju, pa se doda seckan beli luk, još malo prodinsta i u šerpu ubaci sitno seckana blitva. Lagano se dinsta dok blitva ne omekša. Tada se ulije pavlaka za kuvanje, začini po želji, pa izmiksa štapnim mikserom. U smesu se umešaju skuvane i oceđene taljatele, a u servirano jelo sipa parmezan. Po želji se može ukrasiti peršunom.
Potrebno je:
po 500g taljatela
i blitve,
glavica crnog
luka,
čen belog luka,
3dl pavlake
za kuvanje,
so, biber,
suvi biljni začin,
malo maslinovog
ulja,
kesica parmezana.
Omlet sa blitvom
Za pripremu ovog zdravog doručka potrebne su dve veze blitve, četiri jajeta, dve kašike pavlake, dve kašike mleka, malo soli i masti. Na zagrejanoj masnoći kratko propržiti sitno isečenu blitvu (koristiti i peteljke) pa je preliti s umućenim jajima, pavlakom i mlekom. Služiti toplo uz dvopek i čaj.
Bakina pita
Od potrebnih sastojaka umesi se testo i ostavi da odstoji u frižideru oko pola sata. Zatim se očisti povrće i izblanšira u trajanju do pet minuta, izvadi iz posude i ostavi sa strane da se ocedi i prohladi. Hladno se sitno isecka. Za fil se umute jaja, doda sir i mileram, i na kraju povrće i začini po ukusu.
Izvadi se testo iz frižidera i razvalja u veći krug, pa se stavi u kružni kalup za pečenje i peče u rerni na 180 stepeni deset minuta. Kada se izvadi preko njega se pospe fil i peče još minut-dva.
Potrebno je za testo:
300g brašna,
150g putera,
100g pavlake,
jaje, so.
Za fil:
300g blitve,
100g spanaća,
20g sremuša,
200g sitnog sira,
2dl milerama,
3 jajeta, so, biber
Pirinač sa blitvom
Priprema se od jedne veze mladog luka (ili dve glavice starog crnog luka); četiri veze blitve, jedne izrendane šargarepe, malo ulja, soli, jedne šolje opranog pirinča (zdravija varijanta je proso u istoj količini), 400 ml vode, suvi začin. U dubljoj šerpi zagrejati malo ulja pa propržiti luk i narendanu šargarepu. Kada luk postane staklast, ubaciti na krupno isečenu blitvu, posoliti i ostaviti da se lagano krčka. Zatim dodati opran pirinač i promeštati. Uliti vodu i pustiti da provri i isključiti ringlu. Poklopljen pirinač sa blitvom još par puta promešati, kako bi se pirinač ravnomerno skuvao.
Projice od blitve
Od ovog povrća može da se pripremi i proja. Treba 200ml jogurta, tri veze sitno iseckane blitve, malo soli, 100g sitnog sira, 100ml ulja, 300g projanog brašna i jedan prašak za pecivo. Sve sastojke pomešati u veliku plastičnu činiju i sipati u kalupe za pečenje. Peku se na 200 stepeni oko 20-ak minuta.
Ne treba zaboraviti da se blitva i kuvan krompir idealno slažu kao prilog uz ribu.
Sarmice od blitve
Omiljen letnji specijalitet naših baka bile su sarmice od blitve. Za pripremu solidnog porodičnog ručka trebalo je obezbediti 20 većih listova blitve, 300g mlevenog mesa, jednu glavicu crnog luka, jednu šargarepu, dve šake pirinča, so, biber i alevu papriku, paradajz ili sos od mirođije, ko kako voli. U tiganju se prvo prodinstaju luk, na krupno rendana šargarepa i meso. Zatim se dodaju pirinač i začini pa skloni s ringle. Kroz slanu i ključalu vodu kratko se blanšira list po list prethodno oprane blitve (ne treba da se kuva), a zatim se od njih uvijaju sarmice, poređaju u šerpu i naliju sosom od paradajza ili mirođije. Ako su pravljene sa sosom od mirođije, poslužuju se s kiselim mlekom.
Vitaminska čorba
Crni i beli luk se sitno iseckaju, proprže na ulju, pa u to nalije litar vode. Kada proključa, dodaju se krompir iseckan na kockice, oprana i isečena blitva, univerzalni biljni začin i kuva na umerenoj temperaturi oko pola sata. Skuvano povrće se štapnim mikserom izmiksa i začini po ukusu. Pre iznošenja na sto doda se neutralna pavlaka, a pre serviranja u svaki tanjir se stavi malo rendanog kačkavalja. Kao prilog se mogu servirati kockice prepečenog hleba.
Pravi se od:
300g blitve,
300g krompira,
glavice crnog luka,
čen belog luka,
100ml neutralne
pavlake,
100g rendanog kačkavalja,
soli, bibera
i mešavine začina.
