Jesen je s jeseni dolaze i udari na zdravlje. Naime, imuniteti su nam svima u opštem haosu. Kako se odbraniti od bolesti ali i pregrmeti simtome ukoliko ipak do nje dođe?
U svemu tome najvažniju ulogu ima imunitet pojedinca. Šta je zapravo imunitet? U medicini se misli na sposobnost organizma da se odupre i odbrani od bakterijskih, virusnih i gljivičnih infekcija, ali i nekih bioloških i hemijskih opasnosti i sve prisutnijih i agresivnih alergija.
Naravno, postoje i podele na urođeni i stečeni imunitet. Urođeni se sastoji od niza nespecifičnih mehanizama odbrane koji su aktivni i pre izlaganja organizma nekom antigenu. Što se tiče stečenog imuniteta, tu se radi o preležanim bolestima na koje je telo reagovalo i steklo sposobnost da se ukoliko dođe do istih antigena, bolest ne ponovi. Ipak mi ćemo se ovog puta bazirati na zaštitu putem ishrane u ovim jesenjim danima i mogućnostima da ojačamo imunitet pojedinca.
Zeleno povrće kao što su kupus, spanać, zelje, brokoli, blitva, keleraba, grašak, boranija jačaju organizam tokom cele godine. To čine otpuštajući vitamin C, A, dragocene folate, antioksidanse i biljna vlakna koja su veoma značajna za zdrav stomak odnosno pravilno varenje. Hrana je uvek na prvom mestu, pre lekova ili nekih pomoćnih sredstava. Bilo da se radi o infekcijama (rinitis, sinusitis, faringitis…) ili alergijama, uvek treba prvo obratiti pažnju na ishranu. Tu nam značajnu pomoć pruža povrće. Zbog količine vode i minerala koji se tada unose jača odbrambeni sistem tela, odnosno imunološki. Većini je poznato da se za bolna mesta ili skidanje temperature uvek primenjivao krompir sa sirćetom i malo soli i ulja kao i krastavac koji se držao na bolnim slepoočnicama ili topla limunada kod poboljšanja varenja i bolova u stomaku.
Crvena paprika je izvor vitamina C, zatim karotenoida, vitamina A, likopena… Zar nije beli luk, koji snižava krvni pritisak i štiti nas od „vampira“, isti onaj koji poseduje izuzetna antibakterijska svojstva, pa ga, ne bez razloga, proglašavaju prirodnim antibiotikom. Posebno ga treba uvrstiti u svakodnevnu upotrebu zbog sve češćih respiratornih infekcija, prehlada i gripa. Delotvoran je jer sadrži i vitamine C, B6, aminokiseline, mineral kalijum, gvožđe, sumpor, kalcijum, jod, fosfor, selen… Mnogi od njih su odgovorni i za popravak raspoloženja.
Međutim, kod opadanja kose veoma pomaže alicin i skordinin, a u to su se mnogi od nas i uverili kojima je prestalo opadanje kose. Jedinio beli luk treba konzumirati pre spavanja zbog neprijatnog zadaha. Ali i tome ima leka jer se uvek može sažvakati nekoliko zrna kafe i listova žalfije ili nane. Oni trenutno deluju i ublažavaju neprijatan miris.
Što se tiče voća tu je već lakše jer samo voće, priznaćete, radije konzumiramo i češće od povrća. Da bi nam imunitet bio na zavidnom nivou treba znati šta uzimati i u kojim količinama.
Citrusi svakako imaju najviše C vitamina. Uvek kada se ne osećamo dobro, potražimo limun, limetu, pomorandžu, mandarinu ili grejpfrut. Oni su najbogatiji C vitaminom, ali sadrže i flavanoide, antioksidanse koji se, ne bez razloga, smatraju čuvarima imuniteta. Sprečavaju infekcije, umor i slabost. Treba napomenuti da se voće uzima kada je zrelo, sveže i bez termičke obrade. Borovnice su izuzetne jer poseduju malo kalorija, minimum šećera, a prebogate su antioksidansima i nezamenljive u vreme gripa i prehlade. Poseduju i vitamin C, mangan… Pomažu i kod varenja, ali i kod kardioloških obolenja.
Bundeva (tikva, dulek) je povrće čije se seme koristi u fitoterapiji (posebno za lečenje benigne hiperplazije prostate), a plod bundeve u ishrani. Bundeva poseduje vitamine C, A, E, B i gvožđe. Ne treba zaboraviti ni đumbir, koji je izuzetno važan kod simptoma povraćanja i mučnina. Može se koristiti i protiv upala, ali treba napomenuti da se ne daje osobama sa visokim krvnim pritiskom. Na drugom mestu je cimet, začin za koga se ne zna da li lepše miriše ili mu je ukus fantastičan, a njegova lekovitost je itekako dokazana. Poseduje ugljene hidrate, proteine, dijetetska vlakna: mangan, kalcijum, gvožđe, bakar, cink i vitamine C, K, B 6 i B2. Obiluje i fenolnom kiselinom pa je dobar kod infekcija jer leči glavobolju, mučninu, opštu slabost, a posebno ga koriste dijabetičari dodajući ga u kiselom mlekom.
Ne smemo zaboraviti ni zeleni čaj koji snižava loš, a podiže dobar holesterol (HDL). Poseduje jake oksidanse koje se u telo unose lošom ishranom, konzumacijom alkohola, pušenjem pa i boravkom u zagađenom prostoru. Mnogi tvrde da je naučno dokazano da odlaže pojavu znakova starenja. Brusnica je voćka koja čuva zdravlje zahvaljuću C vitaminu, ali i vitaminima kalijumom, kalcijumom i biflavonoidima. Dobar je kod bolesti digestivnog i urogenitalnog trakta.
Hrana bogata probioticima, vitaminima i mineralima, smanjuje pojavu infekcija. Na primer jogurt je dobar za creva i imunosistem, a blago začinjenu hranu možete koristiti kod pročišćavanje sinusa i razbijanja sluzi usled kapsaicina iz ljute paprike. Sočivo iliti leća je prebogata vitaminima B grupe, ali i gvožđem, magnezujumom, fosforom, cinkom, kalijumom, selenom, kalcijumom.
Ne smemo zaboraviti ni supu. Pravi izbor za dobar imunitet, posebno kada je o pilećoj reč jer je melem i prvi izbor u borbi protiv prehlade. Puna je vitamina, proteina, a sa malo kalorija izvor je tečnosti i elektrolita koji se kod znojenja, groznica i dijareje drastično gube.
Savet za prestojeće hladne dane je adekvatna ishrana i šetnja, posebno boravak na svežem vazduhu.
Tekst i foto: Dijana Maksimović
