Srbija se našla na Top 10 listi holandskog Ministarstva poljoprivrede po napretku u deset ključnih tačaka ostvarenom u agrarnom sektoru u 2020. godini, koja je, osim što će ostati upamćena po najgoroj globalnoj krizi izazvanoj pandemijom koronavirusa, donela i neke pozitivne promene.
Agro sektor Srbije je odoleo korona oluji, pri čemu su višegodišnji programi saradnje, inovativne inicijative, usmeravanje regulative, regionalna saradnja, razvoj e-trgovine, kao i održivost proizvodnje, ostali su na pravom putu i napredovali.
Jedan od najjačih i najkonkurentnijih agrosektora u Srbiji je uzgoj voća konstatuju holandski agro stručnjaci već u prvoj rečenici analize, koja je objavljena na zvaničnom sajtu Ministarstva poljoprivrede.
“Kriza je imala neto pozitivan efekat na prodaju poljoprivrednih proizvoda. Dok su srpski poljoprivredni proizvođači povećali prinose za 10,3 posto u 2020. godini, uzgajivači voća i povrća su povećali prodaju za čak 20 procenata, usled promene potrošačkih navika u doba pandemije“, navodi se u tekstu.
Pored trenda rasta proizvodnje, Holanđani podsećaju da se u Srbiji uveliko završava projekat Horti centar Adria zamišljen kao logističko-obrazovni centar, a koji realizuju Balkan Grinhaus i KG Grinhaus BV&KG Sistems.
Ovo neće biti samo izložbeni salon najnovijih tehnologija i opreme, već i mesto gde će poljoprivrednici iz Srbije i zemalja u okruženju moći da se upoznaju sa sofisticiranim stakleničkim tehnologijama i upotrebom energetski efikasnih i održivih rešenja u poljoprivredi, napominje se u analizi.
Dalje se navodi da Holandija želi da zaključi ugovore o saradnji sa srpskim proizvođačima voća, ali i sa obrazovnim ustanovama u voćarskom sektoru u Srbiji.
Posebno se apostrofira inicijativa Vlade Srbije, odnosno Ministarstva poljoprivrede u okviru CEFTA sporazuma za uvođenje Sistema jedinstvenog fitosanitarnog sertifikata, kao dostignuće u otklanjanju barijeta i u unapređivanju trgovinske razmene poljoprivrednih proizvoda u regionu.
Kao četvrti važan uspeh Srbije Holanđani ističu uspostavljanje šest zelenih koridora Zapadnog Balkana, koji su postali operativni već u roku od mesec dana od izbijanja korona virusa. Napominju da je to bila prva zajednička aktivnost carinskih službi CEFTA sporazuma, koja je pokazala da su Srbija i region Zapadnog Balkana brže reagovali na kriznu situaciju od ostatka Evrope.
Pored toga, holandski agro stručnjaci ukazuju i na porast elektronske trgovine koji je zabeležen u svim zemljama širom sveta, pa i u Srbiji. Konstatuju brzi zaokret potrošača ka kupovini putem interneta, što je po njima jedna od neočekivano pozitivnih promena u srpskoj agroekonomiji ove godine.
“U aprilu 2020. godine, na prvom vrhuncu pandemije u Srbiji, kupovina putem interneta u onlajn prodavnicama poljoprivrednika zabeležila skok od preko 400 posto za manje od godinu dana“, naglašava se u analizi.
Digitalizacija poljoprivrede u Srbiji, nastavlja se dalje, brzo uzima maha. Poljoprivreda je konzervativan sektor i obično treba vremena da se uvedu inovacije u svakodnevnu praksu. Međutim, globalna pandemija naterala je srpske poljoprivrednike da traže nove tehnologije. Ovo su podržali Ministarstvo poljoprivrede i državna poljoprivredna savetodavna služba.
Srpski poljoprivrednici se sada nalaze u okruženju u kojem se ekonomija može zaustaviti i restartovati u momentu za šta će najvažniji biti otpornost, novi poslovni modeli i trajno prilagođavanje.
Naročita pažnja je u analizi posvećena Berlinskom procesu, kao inicijativi čiji je cilj jačanje regionalne saradnje na Zapadnom Balkanu i pomoć integraciji ekonomija našeg regiona u Evropsku uniju. Ocenjuje se da će ova inicijativa suziti jaz između regiona i EU, da će biti katalizator za dublju regionalnu ekonomsku integraciju i odskočna daska ka jedinstvenom tržištu EU.
Srbija je najveći proizvođač poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda na Zapadnom Balkanu. U regionu CEFTA, Srbija obezbeđuje najmanje polovinu regionalne proizvodnje različitih poljoprivrednih proizvoda.
Najjači podsektor je proizvodnja voća, ali srpske plantaže takođe učestvuju sa više od jedne polovine u regionalnoj proizvodnji kukuruza, ječma, šećerne repe i soje, primećuju u Holandiji.
“Srbija je drugi najveći proizvođač soje u Evropi, odmah posle Italije, sa potencijalom da dostigne lidersku poziciju. U 2019. godini, Srbija je imala udeo od jedne četvrtine u ukupnoj proizvodnji soje u EU. U 2020, ovaj udeo će verovatno biti veći.
Procenjujući proizvodnju soje sa nivoa evro-regiona, AP Vojvodina je na prvom mestu među više od 300 evropskih regiona.
U tekstu se dodaje da je procenjena ukupna površina useva pod pšenicom u Srbiji 2020. oko 600 hiljada hektara, pet posto više nego prethodne godine, uglavnom zbog visokih cena pšenice tokom 2019/20.
Proizvodnja kukuruza za 2020/21 procenjuje se na 8,0 miliona metričkih tona, gotovo 10 procenata više u odnosu na prethodnu godinu. Izvoz kukuruza u Srbiji od 3,2 miliona tona u 2019/20. bio je rekordan, samo su neke činjenica navedenih u tekstu holandskog Ministarsva poljorpivrede.
Izvor: Tanjug
Foto: Freeimages
