Nacionalno društvo za voćarsku proizvodnju – Naše voće Srbija – održalo je, danas, sastanak s predstavnicima Ministarstva poljoprivrede u prostorijama Agrokluba. Sastanak je upriličen kako bi se rešila trenutna situacija u malinarstvu i dali predlozi kako da se uđe u novu sezonu 2023. godine. Iako je bila najavljena ministarka, umesto nje se pojavio specijalni savetnik Nenad Dolovac.
Mišljenja je bilo različitih, od uzimanja kredita za isplatu starih zaliha maline, do toga da se neće raditi malina za izvoz, već samo za svoje potrebe. Božo Joković, predstavnik jednog od najvećih udruženja malinara iz Arilja, rekao je na samom početku sastanka da su u Beogradu prisutni direktni proizvođači, hladnjačari i predstavnici zadruga.
– Ovo je prvi skup na kome smo se ujedinili kako bismo rešili probleme. Analiza maline za 2022. godinu je da smo imali ogroman marketinški presing, gde je pričano o visokoj ceni maline, a na kraju od toga nije bilo ništa. Mi smo ostali na vetrometini, od velikih proizvođača, do malih hladnjačara, porodičnih gazdinstava i zadruga. I danas imamo probleme iz 2022. godine i pitanje je kako ćemo ući u novu sezonu ako ih ne rešimo. Cena je bila od 500 do 600 dinara u otkupu; kada je urađena četvrtina berbe ti veliki kupci, izvoznici, oborili su cenu maline na pola – rekao je Joković, ne želeći da kalkuliše o ovogodišnjoj ceni.
– Pominju se banalne cene od 200 – 250 dinara u otkupu za 2023. godinu. Naša grupacija neće praviti kalkulacije, nemamo poznate impute koji će biti učesnici u proizvodnji maline, tako da dok malina ne bude u hladnjači, ne možemo da se preračunavamo – međutim, bilo je različitih mišljenja. Jedan od malinara je tražio konkretne odgovore i konkretnu cenu.
– Nemojte nas ponižavati, letos je bila šest stotina dinara, a sad trista. Ne dam, neka je, nek’ stoji. Tražićete je ove godine fenjerom po njivama. Neka nam neko kaže da će biti cena trista dinara i mi ćemo raditi za tu cenu, ali neću se toliko angažovati, neću ulagati u đubrivo, čupamo se svi, nemamo zarade. U mom selu je od 95 proizvođača ostalo 17, ako i to ugasimo, šta će nam država za nešto. Samo nemojte da nas kao proizvođače ugnjetavate, imaćemo da preživimo, a da li ćete vi imati za izvoz – rekao je malinar, na čiju opasku su se nadovezali i ostali, ukazavši na probleme sa bankama.
– Banke su već na deset posto kamate, mi smo na crnoj listi i ne možemo da dobijemo kredit ni za 15 posto. Dolazimo u još veći problem finansijski, gde ćemo opet poklanjati malinu. Problem s malinom država neće imati, jer maline neće biti – zaključili su malinari, zbog čega Božo Joković smatra da je najbolje napraviti Platformu o razvoju malinarstva.
– Osnovni problem je kako da dođemo do sredstava da iznesemo svi proizvodnju maline, da zanovimo zasade. Hitno moramo da uradimo Platformu dugoročne strategije razvoja malinarstva u Srbiji. Možemo pomoću stručnjaka stvoriti nacionalni tim. Do 15. marta ćemo imati sastanak s izvoznicima koji treba da odgovore na pitanje šta se očekuje u 2023, kakav je trend na svetskom tržištu i da li hoće da plasiraju našu malinu, pošto smo videli da u 2022. godini nismo mogli da se oslonimo na njih. Ako ne, ili ćemo mi ići kao grupacija direktno ili ćemo nađemo nekog drugog, da napravimo menadžment – zaključio je Joković.
Tekst i foto: Zorica Dragojević
Moratorijum
– Doneli smo moratorijum na odlaganje obaveze kredita i to nije bilo lako. Moramo da nađemo način da se daju krediti malim hladnjačarima s nekim grejs periodom, ali će banka postavljati pitanje, šta se daje i pod kojim uslovima, ko će da garantuje za to, da li to onda znači stečaj malih ili ne – rekao je Nenad Dolovoc u ime Ministarstva poljoprivrede.
