Spelta ili krupnik je vrsta pšenice koja je, buđenjem ekološke svesti i saznanja o potrebi zdravijeg načina ishrane, praktično ponovo rođena. Smatra se jednom od najstarijih poznatih vrsta žita, nastala pre 7.000 do 9.000 godina spontanim ukrštanjem samoniklih travnih vrsta, najverovatnije na Bliskom istoku. Na prostorima Evrope i delovima Panonske nizije bila je aktuelna sve dok je nisu potisnule nove, visokorodne sorte pšenice.
Krajem prošlog veka i u našoj zemlji ponovo se budi interes za ovo žito, a sve je popularnija proizvodnja i prerada spelte u Vojvodini na porodičnim gazdinstvima. Uspeva i na siromašnijem zemljištu i dobro podnosi i oštrije klimatske uslove. Spelta je veoma podesna za gajenje u ekološkoj poljoprivrednoj proizvodnji.
– Od samlevenog zrna spelte mogu se pripremati različiti hlebno-pekarski proizvodi, na primer specijalni hleb, koji se dobija mešanjem sa brašnima drugih žita (pšenično i ražano). Hleb je veće hranljive i nutritivne vrednosti od pšeničnog, jer zrno sadrži vredne aminokiseline u povoljnom odnosu, ugljene hidrate, ulja, vitamine B grupe, vitamine E i K, kao i mnoge mineralne soli gvožđa, fosfora, kalcijuma, magnezijuma i druge. Zrno ovog žita lako je svarljivo, dobro je za ishranu bolesnika i rekonvalescenta, kao i za decu i starije osobe, kaže dr Živić.
Za bolje raspoloženje
Kalorijska vrednost 100g spelte je 338kcal. Sadrži 70 procenata ugljenih hidrata. dok su belančevine zastupljene sa 15 odsto. Količina prisutne masti iznosi 2,4 procenta , uglavnom pripadaju sferi nezasićenih masti. Izuzetno je bogata dijetnim vlaknima koja su prisutna u oko 11 procenata.
– U belančevinskom sastavu prisutne su sve esencijalne aminokiseline, od kojih su neke (fenilalanin i triptofan), posebno bitne za stvaranje prenosilaca nervnih impulsa (dopamin) i određenih hormona (noradrenalin i adrenalin). Pomenute mogu doprineti sprečavanju nastanka ozbiljnih bolesti, poput Parkinsonove, šećerne bolesti i depresije. Utiču na stvaranje dobrog raspoloženja, kao i podizanje imuniteta – objašnjava dr Živić.
Zbog glutena mali oprez
Visok sadržaj selena – antioksidansa, može doprineti sprečavanju nastanka ozbiljnih hroničnih, autoimunih i malignih bolesti. Bogatstvo dijetnih vlakana doprinosi boljem varenju, radu creva i odstranjivanju štetnih materija iz organizma, kao i održavanju normalnog nivoa šećera i masnoća u krvi. Vlakna obezbeđuju osećaj sitosti, te doprinose vitkoj liniji. Posebno se preporučuje sportistima, osobama sa slabim imunitetom, slabijom probavom, gojaznim kao i starijim osobama. Spelta je lakše svarljiva od drugih vrsta žitarica, jer ne sadrži određene enzime kao nove sorte.
Kažu da spelta utiče na regeneraciju celog organizma. Iako sadrži gluten, to je u znatno manjoj meri nego kod klasične pšenice i osobe koje su alergične na gluten mekog brašna pšenice, mogu koristiti speltino brašno jer se lakše vari, ne škodi, a ne izaziva alergije. Neko koristi i sveže izdanke ove žitarice za sok. Praktično, mladi izdanci trave se mehanički cede i daju sok koji je veoma zdrav. Ipak, obolelim od celijakije se ne savetuje konzumiranje spelte. Celijakija je autoimuna gastroenterološka bolest, odnosno trajni poremećaj podnošenja glutena. Procenjuje se da jedna od 100 osoba ne može da vari gluten. Pretpostavlja se da je taj broj u Srbiji između 35.000 i 70.000 ljudi i po pravilu se leči bezglutenskim dijetama, odnosno, izbegavanjem svih preparata i namirnica koje imaju gluten.
– U hlebu i pecivu, kuvana, kao prilog piletini, uz bareno povrće, sveže salate, ili medom zaslađena, uz koštunjavo i suvo voće, učiniće da joj se ponovo vratite – uveren je dr Živić
