Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ HLADNO CEĐENI SOKOVI SVE TRAŽENIJI: Ljudi su željni domaćeg i zdravog

HLADNO CEĐENI SOKOVI SVE TRAŽENIJI: Ljudi su željni domaćeg i zdravog

469

U moru industrijski proizvedenih sokova, primat polako dobijaju oni pripremljeni na domaći i prirodan način. Hladno ceđeni sokovi sve su traženiji, jer su ljudi, posebno u velikim gradovima u kojima žive brzo, pa se isto tako i hrane, željni domaćeg i zdravog napitka. U tome budućnost vide i mnogi poljoprivrednici jer je, kažu, isplativije napraviti sok nego prodati sveže voće za nedovoljno visoke cene. Jedan od njih je i Dušan Ilić iz Beograda koji je pre pet godina počeo proizvodnju višanja.

Piše: Andrijana Glišić

Brat i ja smo, uz maminu pomoć, odlučili da zasadimo višnje. Imamo oblačinsku na dve trećine zemlje i u ostatku voćnjaka šumadinku koja je krupnija. Posle pet godina rod je veći, pa nam je ove godine rodilo oko pet tona. Pošto je otkupna cena niska, moramo da se dovijamo na razne načine. Hladnjača nam je poslednja opcija. Moramo da platimo i radnike berače. I onda nam nije mnogo isplativo. I zato smo počeli da je u svežem stanju prodajemo putem društvenih mreža, dok ostatak prerađujemo u hladno ceđene sokove – kaže Dušan.

Bez hemije i konzervansa

Iako u sokove mogu da idu i malo oštećeni plodovi, Dušan ističe da je važno da kvalitet višnje bude jednako dobar i za sokove.

Najbitniji su vremenski uslovi – kaže on. – Da padne kiša na vreme, da ne bude velika suša. Prskanje takođe. Bitno je da je zaštitimo od štetočina i bolesti, jer se pojavljuju crvi koji mogu dosta da je oštete. Naravno, prskamo je najkasnije dve nedelje pred berbu, jer moramo da ispoštujemo karencu i ne smemo da beremo dok je na plodu i dalje hemija, mora da ispari. Prihranjujemo, đubrimo oko svakog stabla.

Kada je krajem juna oberu, ono što ne prodaju nose na ceđenje kod prijatelja koji ima mašine za hladno ceđenje sokova, i to tri vrste – za 30, 50 i 100 kg voća.

Za svako voće je drugačije. Na primer, jabuka i kruška u sebi imaju više tečnosti, pa se samim tim dobije i više soka. Kod višnje je to manje, otprilike 50 odsto. Na 500 kg višanja dobijemo 250 litara soka – objašnjava.

Pre ceđenja, izbacuju se koštice iz voća. Onda se potpuno iscedi sok iz njih, maltene se ispresuju, kožica i sav višak se baca. Sok se posle toga pasterizuje, sipa u flaše koje se zapečate. Tako neotvorene mogu da stoje godinu dana na sobnoj temperaturi i da se sok ne pokvari. Međutim, kada se otvori, mora da se popije u roku od četiri do pet dana ili da stoji u frižideru.

You need to be logged in to view the rest of the content. Please . Not a Member? Join Us