Rezistencija, odnosno otpornost bakterija na antibiotike kod životinja je na alarmantnom novou, i podjednako je izražena u svim evropskim zemljama, čulo se nedavno na naučnoj konferenciji na temu “Antimikrobna rezistencija u veterinarskoj medicine – trenutno stanje i perspektive”, upriličenoj na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.
Sa skupa je poručeno da se ovaj problem može preduprediti samo zajedničkim delovanjem humanog i veterinarskog sektora, a u skladu sa principima koncepta “Jedno zdravlje”.
Predsednica Naučnog odbora konferencije profesorka dr Zorana Kovačević s na Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu naglašava da je utvrđena strategija koja će se u budućnosti sprovoditi na Poljoprivrednom fakultetu, to jest na Departmanu za veterinarsku medicinu, ali i sklopu veterinarska struka uopšte.
Pored racionalne i odgovorne upotrebe antibiotika, jedna od strategija je primena altrenativa ovim lekovima. Takođe, jedna od intervencija koju ćemo se truditi da sprovedemo u narednom periodu uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo je implementacija vodiča za racionalnu upotrebu antibiotika kod životinja koji se razvijaju u okviru evropskog projekta ENOVAT.
Ali prof. dr Kovačević naglašava da savremena veterinarska praksa ne može da se zamisli bez upotrebe antibiotika. Još od svog otkrića, kaže, uvođenje antibiotika u kliničku praksu predstavlja revolucionaran preokret u lečenju brojnih infektivnih bolesti.
– U našoj zemlji se tek uspostavlja umrežen sistem praćenja njihove upotrebe, dok u Evropi postoji. Svaki vid neracionalne i nestručne upotrebe antibiotika pogoduje nastanku i širenju rezistencije na ove lekove. Često se pribegava subdoziranju, odnosno primeni lekova u manjoj dozi od propisane što takođe pogoduje stvaranju otpornosti na ove lekove i posledično gubitku njihove efikasnosti – naglašava dr Kovačević.
Ona ističe da je još 2006 godine na nivou Evrope zabranjena primena antibiotika kao promotora rasta u veterinarskoj medicini čime se značajno uticalo na smanjenje njihove upotrebe, kao i na očuvanje njihove efikasnosti, ali i na smanjenje nastanka i širenja rezistencije na ovu grupu lekova.
– Moram priznati da pred veterinarskom strukom nije ni malo lak zadatak, jer treba da utiču na stočare da antibiotike primenjuju u pravo vreme, u pravoj dozi, na pravi način i samo onda kada postoji indikacija za njihovu upotrebu – kazala je Kovačević.
Programi upravljanja antibioticima koji su razvijeni na nivou Evrope ističu važnost edukacije stočara od strane veterinara. Naime, kao jedno od mogućih rešenja je i organizovanje više edukacija sa smernicama za što racionalniju i opravdaniju upotrebu antibiotika za stočare kako bi se stalo naput neracionalnoj upotrebi ovih lekova.
Kovačević ističe da je poznato da upotreba antibiotika ne utiče na kvalitet mesa s obzirom na to da je svaki proizvođač mesa u dogovoru sa veterinarskom službom u obavezi da poštuje karencu koja je propisana u “Uputstvu za primenu leka”.
– Karenca je period koji je neophodan da protekne kako bi se proizvodi od životinja tretirani sa antibioticima mogli da koriste u ishrani ljudi. U našoj zemlji postoji umrežen sistem praćenja i kontrole prisustva antibiotika u namirnicama životinjskog porekla – istakla je prof. dr Kovačević.
Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay