Jedna izuzetno zanimljiva biljka sa visokih Himalaja, istočne Azije i Japana gde raste kao epifit na starim stablima raznih vrsta Cryptomeria, raširila se i odomaćila u celom svetu. Osvojila je srca i najprobirljivijih ljubitelja cveća i zelenila. To je Skimija (Skimia japonica), koja pripada porodici Rutaceae – kaže Zora Dajić, dipl.inž. hortikulture iz Beograda, i naglašava da je to zimzeleni grm, posebno pogodan za male vrtove kao soliter na travi, koji tokom cele godine bojom i mirisom listova, cvetova i plodova unosi dekorativnost i dah Dalekog istoka. U proleće su atraktivni listovi i cvetovi, a tokom zimskih sumornih dana njena lepota se ogleda u jarkocrvenim bobicama koje joj daju izuzetnu lepotu, a egzotičan izgled i čar svakom vrtu. Može se saditi u grupama, kao soliter na travnjaku i na ulazu, za isticanje prostora. Veoma efektno deluje u vazi, ali i najsvečanijim aranžmanima.
Skimija dobro podnosi hladnoću, toplotu i zagađen gradski vazduh. Ne napadaju je insekti i nije podložna bolestima koje bi ugrozile njen opstanak. Sve su to prednosti koje je preporučuju za sadnju i u žardinijere ili saksije. Sporo raste, najčešće do jednog metra, a u širinu i preko sto pedeset centimetara. Ima gustu krošnju koju krase kožasti, tamnozeleni, eliptično-jajasti mirisni listovi dugi od osam do 12 centimetara. Ova biljka cvetne pupoljke stvara u jesen i zimu, i drži ih na granama sve do proleća, kada cveta. Sitni zvezdoliki ružičastobeli cvetovi sakupljeni su u grozdove duge oko osam centimetara. Pošto je skimija dvodoma biljka, samo kod ženskih će se razviti plodovi (bobice). Kao oprašivač (na pet ženskih biljaka) najčešće se koristi skimija rubela, interesantnih listova i znatno mirisnijih cvetova od ženske populacije.
Odgovaraju joj vlažna, humusom bogata kisela zemljišta, bez kreča. Najbolje uspeva na polusenovitim i senovitim mestima, pa je veoma zahvalna vrsta za sadnju ispod visokog drveća i četinara. Biljke posađene na razmaku od oko jednog metra dobri su pokrivači tla. Ivanredno napreduje u blizini rododendrona, a u žardinijerama s azalejama. Da bi se dobro ukorenila i lakše preživela hladne dane (i do minus 20 Celzijusovih stepeni), najpogodnije vreme za sadnju je sredinom septembra. U krajevima s blažom klimom i dosta sunca, može se saditi i kasnije. Te biljke će se razlikovati od onih posađenih u predelima s hladnijom klimom po boji listova – umesto zelenih pojaviće se žuti, i intenzivnije će cvetati.
Ne sadi se previše duboko, pošto može izostati cvetanje. Prilikom sadnje se zalije i prihrani đubrivom koje se sporije otapa, što se ponovi šest meseci kasnije. Tokom vegetacije dovoljno je to uraditi jednom mesečno. Skimija voli vodu. Međutim, ni s njom ne treba preterivati, pošto koren može da istruli. Inače, biljka se zaliva umereno, obično kad je zemlja oko stabla suva.
Za kompaktniji i lepši izgled i kontrolisanje visine, skimija se može orezati.
Razmnožava se vršnim reznicama, poluzrelim, uzetim s bočnih izdanaka u kasno leto, pomoću hormona za ožiljavanje, položenicama u jesen, ili semenom posejanim u hladno klijalište.
D. Radivojac
Dobro jutro broj 538 – Februar 2017.
