SADNJA KUPUSA ZA ZIMSKO KISELJENJE
Posle žetve strnih žita poljoprivrednike očekuje sadnja jesenjeg ili kasnog kupusa na otvorenom. Uspešno se gaji posle useva koji se skidaju sa njiva do jula, a to su grašak, krompir, luk, pšenica ili ječam. Najbolji predusevi su grašak, jer ostavlja dosta azota i hranjivih materija u zemlji, a zatim pšenica, iza koje ostaje dobra struktura tla.
Postrna proizvodnja ovog povrća počinje gajenjem rasada u hladnim lejama. Rasad koji se iznosi na parcele mora biti zdrav i dobro razvijen sa 5 do 6 listova na stabljici. Pre nego što počne vađenje rasada iz leja, treba ga zaliti, kako bi se očuvao korenov sistem. Sadi se na rastojanju 50×50 centimetara, a pritom rasad treba probirati i odbacivati biljke sa oštećenim temenim pupoljkom koji predstavlja buduću glavicu.
U Kusovcu nema kuće bez kupusa
U gajenju kasnog kupusa u Šumadiji najviše iskustva imaju u gružanskom selu Kusovac kod Knića. Ovo selo broji tek 35 domaćinstava, ali se skoro svako tradicionalno bavi uzgojem jesenjeg kupusa.
Nema kuće u kojoj se ne sadi bar jedan hektar kupusa. Imamo pogodnu zemlju i podneblje, a njive su blizu reke zbog navodnjavanja. S druge strane, imamo osiguran otkup. Naš komšija ima pogone i razvijen posao sa kišeljenjem kupusa, pa ga prodajemo maltene na kućnom pragu – kaže Nenad Marković iz Kusovca.
Marković gaji kupus na četiri hektara. Ovo povrće se tradicionalno proizvodi u njegovoj porodici, te je iz prve ruke saznao sve tajne uspešne proizvodnje. Prinos je 80 tona po hektaru. On kaže da poslednji rokovi sadnje ističu do 20. jula, u zavisnosti od planirane berbe u oktobru ili novembru.
Šta treba raditi posle sadnje i koliko traje ukorenjavanje pročitajte u nastavku.