Запослени у „Шуљагиној“ пекари у Ужицу опет су надмашили себе. За девети по реду „Жестивал“ припремили су највећу комплет лепињу на свету, која је подељена посетиоцима овог фестивала природе, културног наслеђа и воћних ракија, одржаног на градском тргу у Ужицу.
За овај „Жестивал“ пекара „Шуљага“ је припремила три џиновске комплет лепиње, и свака је у пречнику мерила више од једног метра. Поред њих посетиоцима и гостима фестивала подељено је и око 200 комплет лепиња стандардних димензија. Интересовање је било велико, и све су „плануле“ за неколико минута. На дегустацији су предност имали најмлађи, мада су и они старији имали прилику да вечерају „најбољи доручак на свету“.
-Нисмо штедели на кајмаку, јајима и претопу, јер нам је циљ да комплет лепиња коју традиционално спремамо за ‘Жестивал’ сваке године буде већа и сочнија од претходне. По реакцијама, то нам и успева – каже за „Добро јутро“ Драган Лазић, власник култне пекаре „Шуљага“, најстарије пекаре у Ужицу
Припрема фестивалских комплет лепиња трајала је сат времена и у њој су учествовали сви запослени у пекари „Шуљага“. Кажу, да су три џиновске лепиње припремљене за ову прилику довољне да нахране стотинак људи. Комплет лепиња или „лепиња са све“ специјалитет је ужичког краја, а познати гастрономски сајт „Тејст атлас“ прогласио ју је крајем прошле године најбољим доручком на свету
– Комплет лепиња се припрема тако што се на испеченој лепињи скине поклопац, па се на њеном доњем делу ручно умуте свеже јаје и кајмак. Након тога, лепиња се ставља у зидану пећ на букова дрва да се запече. Када се запекне, вади се из пећи и залива топлим претопом. Обично се једе уз кисело млеко или јогурт– објашњава Лазић.
За њу су попотребни печена лепиња од 200 грама, две кашике старог кајмака (око 50 грама), једно кокошије јаје и претоп. Претоп, моца или моча је масноћа која остане у плеху после печења јагњећег или свињског меса у пекарској пећи. „Комплетуша“ како јој гурмани тепају, права је „енергетска бомба“, па није препоручљиво да се обедује сваки дан, али је радо једу деца, млади и стари, подједнако жене и мушкарци.
-И једе се прстима, тако што се делови поклопца умачу у надев, па тек пошто се он поједе прелази се на доњи, претопом натопљен и најукуснији део. А и он се једе тако што се прстима откида залогај по залогај. Код нас се уз лепињу на сто не износи есцајг. Гости са стране обично је гризу као пљескавицу и по томе се дају лако препознати они који нису из ових крајева – каже у пекари „Шуљага“.
Текст и фото: Жељко Дулановић
