Voćari kažu da nekih godina na valja ni kada jabuka rodi, ni kada ne rodi. Ako rod zbog mraza ili bilo kojeg drugog razloga podbaci, šteta je velika na samom startu proizvodne godine. Međutim, u godinama sa žarkim letima, kakva su bila u prethodna dva-tri leta, pogotovo kada se u skladišta unose plodovi iz zasada koji se ne navodnjavaju, šteta se otkriva tek prvih meseci skladištenja. Tek tada se na plodovima stvaraju pege koje im smanjuju tržišnu vrednost i kvalitet.
Piše: Svetlana Mujanović
U ovom slučaju gubici su još veći, jer se naprave troškovi oko unosa roda, iznosa i bacanja plodova koji se ne mogu upotrebiti, a u čiju proizvodnju je uložen novac. Voćari s manje iskustva često pitaju kako sprečiti nastanak pega, da li postoji efikasan preparat, kada prskati?
Na ovo pitanje odgovor nam je dao dr Dejan Stefanović iz Poljoprivredne savetodavne stručne službe u Negotinu. Prema njegovim rečima, ovo oboljenje nije patogene prirode, ne prouzrokuje ga parazit, već se definiše kao fiziološki poremećaj, „zaradi se u vegetaciji“ i pretežno se otkriva u skladištima. Ponekad se može uočiti i pre berbe, posebno na osetljivim sortama kakve su mucu, jonagold, fudži, nešto ređe na manje osetljivim poput greni smita, zlatnog delišesa i ajdareda, a veoma retko na gali.
Šta smeta voćkama da usvajaju kalcijum
Na jabukama koje su na čuvanje unete zdrave i sočne, u zavisnosti od sorte, ubrzo se uočavaju nekrotične pege u mezokarpu (“mrtve” ćelije) blizu površine ploda, vidljive spolja. Što je skladištenje duže, na mestima gorkih pega pokožica se sve više uleže. Pege su braon-crne boje, suve, veličine do dva centimetra. Slične promene mogu da nastanu i od udara grada. Pegavi plodovi postaju gorki i gube tržišnu vrednost.
Dr Stefanović objašnjava da je krivac za ove promene nizak sadržaj kalcijuma u plodovima, što ne znači da ga u zemljištu nema. Biologija zemljišta i biljaka i uticaj klime su usko povezani i sve to valja posmatrati kao jednu celinu.
Da pojasnimo. Kalcijum obezbeđuje stabilnost u ćelijskom zidu. Kada ga nema u plodu, može doći do fiziološkog raspada ćelijskih zidova. Biljka ga usvaja ili zbog toga što ovog elementa nema dovoljno u zemljištu, što je redak slučaj, ili je sprečavaju klimatski uslovi. Problem je češći u sušnim godinama i kada su visoke temperature. Niska vlaga u zemljištu smanjuje sposobnost voćke da usvoji kalcijum iz zemljišta i prenese ga do ploda, i u takvim uslovima plodovi reaguju stvaranjem gorkih pega.
Ovo fiziološko oboljenje nastaje kada postoji konkurencija za kalcijum između listova i plodova i povezano je s transpiracijom. Poznato je da kretanje ovog elementa prati transport vode kroz biljku. Listovi imaju veću stopu transpiracije od ploda i stoga “dobijaju” više kalcijuma, tako ostavljaju plodove s manjkom ovog hraniva, a oni na taj nedostatak reaguju poremećajem, poznatim kao gorke pege. Na stablima na kojima su plodovi proređeni, ili je u kruni zametnut slabiji rod pa ima puno listova, zbog uvećane transpiracije u drugoj polovini vegetacije, kada su više temperature i manje je padavina, uvećava se i broj gorkih pega.
Na ovu pojavu negativno utiče i prekomerno đubrenje azotom koji, poznato je, osnažuje vegetativni porast i dovodi do viška listova u odnosu na plodove. Krupniji plodovi su podložniji pojavi gorkih pega.
