Na putu Kraguejevac – Kraljevo u selu Pečenog, u srcu Šumadije, živi svoj život, težak, ali dostojan heroja, Gorica Marković majka i ćerka, domaćica, poljoprivrednik. Sve je ona, sve što je život od nje zahtevao, a ona nije zahtevna. Dovoljno joj je to što ima, mala plantaža špargle, taman da normalno živi u nenormalnim uslovima. A sve što radi, radi jednom rukom. Jednom rukom plevi usev, bere, pakuje, jednom rukom brine o bolesnom ocu i sinu koji je na dijalizi.
– Operisana sam od kancera 1999. godine i od tada mi jedna ruka nije u funkciji. Negujem oca koji ima 94 godine i oboleo je od kancera. Sin mi je od 12. godine imao problem s hipertenzijom i od pre četiri godine je na dijalizi, čeka se transplantacija, ali tu se ništa ne dešava. Majku sam negovala, sad oca i sve to sama radim. Mora da se radi, makar i s jednom rukom. Iako uskoro punim 61 godinu, nemam problem satim. To sam što sam, blagodarna sam bogu na svemu – i pored svih problema Gorica nema vremena za tugovanje, ona samo ide napred, optimista je.
– Čovek mora da se trudi. Po prirodi sam optimista, plačem kad sam sama, okolini i najbližima se trudim da budim maksimalna podrška, bez obzira na moj problem.
I zaista, bez obzira na probleme, baš u trenucima kada je brinula o bolesnoj majci, Gorica je odlučila da se oproba kao uzgajivač špargle. Kako to, neretko biva, slučajno.
– Baš u vreme kad sam negovala majku, pre dve godine, igrom slučaja se desilo da vidim objavu Dragomira Ivanovića koji je osnivač grupe za proizvodnju špargle. U startu mi je to nešto bilo novo i zanimljivo. Uzela sam prvo pedeset komada, čisto da probam, jednostavno da vidim kako se to radi, kakva je biljka, šta zahteva. Međutim, sledećeg proleća sam uzela još 450 i mislila sam da to proširujem na 1.000 komada, ali je to preveliki posao za mene. Sve se to radi ručno, mora da se non-stop bude tu – Gorica i pored sve volje i želje ne može sama toliki posao na sebe da preuzme. Posao oko špargle možda ne traje dugo, ali je za nju zahtevan, pored svih ostalih dnevnih obaveza.
– Ako se radi kako je ja radim, da nema trave, da svaku biljku preko dana obiđem, to je oko dva sata dnevno. Ostatak vremena je nabavka, kuvanje, čišćenje, pranje, održavanje dvorišta, nega oca, kontakt s lekarima – kaže. U međuvremenu, bavi se i plasmanom, ali vodi računa o tome da svoje zasade ne eksploatiše previše, svesna da su biljke mlade i da im treba vremena da budu u punom rodu.
– Nešto sam probala preko Fejsbuka da plasiram. Moja špargla je ove godine krenula s rodom te može da se eksploatiše, ali ne mnogo. Mlade su, dve godine imaju i nije pametno mnogo je seći jer se biljka iscrpljuje. Ostavila sam da to bude sledeće godine u punom rodu – a do sledeće godine, ono roda što ima je nešto prodala, a nešto je u pregovorima.
– Ove godine su male količine, nešto se prodalo, nešto je u pregovorima. Bitno mi je da ljudi čuju za mene. Sledeće godine, ako bog da da to bude količina koja je veća, da stvarno vredi da se pojavljujem, ja ću biti na tržištu. Mnogi ne znaju za to, Kraljevo je mala sredina za tako nešto. Meni uzgoj špargle znači, nisam materijalista, ali kad sin ne može da radi, bar ja mogu. Bitno mi je da na prvom mestu budem čovek – zaključila je ova hrabra žena iz sela Pečenog kod Kraljeva.
Njene špargle možete poručiti na telefon 060/0313562, može se dostaviti i pouzećem.
Tekst: Zorica Dragojević
Foto: privatna arhiva
