Otkako je osnovan 2013. godine, Razvojni fond Vojvodine na razne načine trudi se da oživi i unapredi privredu i poljoprivredu u Pokrajini. Zahvaljujući kreditnoj politici koja se ogleda u povoljim rokovima otplate, fiksnim i niskim kamatnim stopama, privrednicima i poljoprivrednicima u Vojvodini kroz kredite i konkurse omogućeno je da unaprede preduzeće, odnosno gazdinstvo.
- Protekla godina jedna je od uspešnijih godina u poslovanju Razvojnog foda Vojvodine još od osnivanja – kaže direktor Razvojnog fonda Vojvodine Goran Savić. – Iz godine u godinu sve je veće interesovanje za naše kreditne linije te je trend uspešnog poslovanja, koji je započeo još 2017, nastavljen i u godini koja je za nama.
Po rečima našeg sagovornika, Razvojni fond prošle godine odobrio je preko 220 kreditnih zahteva, u ukupnom izosu od oko 900 miliona dinara.
- Pravna lica i preduzetnici u Razvojnom fondu Vojvodine prepoznali su sigurnog partnera, te je ova grupa klijenata podnela zahteve za kredit u iznosu većem od pola milijarde dinara, dok im je odobrena polovina ovog iznosa.
Među onima koji se za podsticaje i subvencije obraćaju RFV jesu i poljoprivredni proizvođači. Kako ističe Goran Savić, i prošle godine vlasnici poljoprivrednih gazdinstava bili su veoma zainteresovani za kreditne linije.
– Odobrili smo im preko 170 kreditnih zahteva, u ukupnom iznosu većem od 520 miliona dinar – kaže naš sagovornik i dodaje da je najveće interesovanje i 2019. vladalo za dugoročne kredite za kupovinu poljoprivrednog zemljišta, kao i da je u tu namenu odobreno nešto više od 220 miliona dinara. – Poljoprivrednici su bili veoma zainteresovani i za kreditnu liniju koja je namenjena investicijama u poljoprivredi pa im je na dugi rok odobreno blizu 150 miliona, dok je za nabavku nove poljoprivredne mehanizacije odobreno oko 130 miliona – poručio je Savić i dodao da su veoma tražene i konkursne linije kojima je omogućeno kreditiranje nabavke poljoprivredne mehanizacije.
– Ovo interesovanje veoma je izraženo u vreme kada Pokrajina ili Republika izađu pred poljoprivrednike s konkursnim linijama namenjenim subvencionisanju ovih investicija. Raspisani javni pozivi za IPARD program u protekloj godini imali su značajan uticaj na broj zainteresovanih poljoprivrednika za kreditna sredstva za nabavku poljoprivredne mehanzacije, kako pogonske tako i priključne. Poljoprivredna gazdinstva mahom sz iskoristila pružene povoljnosti, obnovila poljoprivrednu mehanizaciju i unapredila poljoprivrednu proizvodnju, dok će investicije u savremene, digitalizovane farme malo sačekati – poručio je naš sagovornik.
Razvojni fond Vojvodine ulaže novac u razvoj različitih poljoprivrednih oblasti. Pitanje je, međutim, ko ima najviše sluha za okretanje državi kao načinu da razvije posao – privreda, mala i srednja preduzeća ili poljoprivrednici.
- Registrovana poljoprivredna gazdinstva naši su najveći korisnici, barem kada je broj klijenata u pitanju – kaže direktor RFV. – Pravna lica i preduzetnici navikli su da se prvenstveno okreću poslovnim bankama koje mogu da im ponude fleksibilnije uslove. Poljoprivredna gazdinstva nisu toliko interesantna poslovnim bankama, pre svega zbog nižeg nivoa prometa koji ostvare preko tekućeg računa, te su uslovi definisani u našim konkursnim linijama za njih daleko prihvatljiviji. Zemljoradničke zadruge polako se uključuju u savremene tokove poslovanja, te se i one u poslednje vreme javljaju za podršku poslovanju. U saradnji sa Zadružnim savezom Vojvodine planiramo da posetimo zemljoradničke zadruge i njihove kooperante, kako bismo im predstavili program Razvojnog fonda Vojvodine i sve povljnosti naših kreditnih linija.
Razvojni fond Vojvodine trenutno ima šest otvorenih konkursa za dugoročno finansiranje i jedan za kratkoročno: to su konkurs za dugoročne kredite za poljoprivredu, konkurs za kupovinu poljoprivrednog zemljišta, konkurs za podršku IPARD programu, konkurs za nabavku nove poljoprivredne mehanizacije, konkurs za razvoj seoskog turizma, konkurs za nabavku nove opreme i sistema za navodnjavanje iz kanalske mreže, kao i konkurs za kratkoročne kredite za obrtna sredstva. Kreditne linije, namenjene razvoju turizma i nabavci nove opreme i sistema za navodnjavanje iz kanalske mreže subvencionišu resorni pokrajinski sekretarijati, koji u celosti refundiraju uplaćenu kamatu i naknadu po ovim konkursnim linijama, tako da su ove kreditne linije beskamatne.
- Ono što predstavlja specifičnost RFV, a pre svega njegovu prednost jeste to što klijenti u svakom momentu znaju na čemu su kada je u pitanju kreditiranje koje obezbeđuje RFV. Kredite odobravamo po raspisanim konkursima u kojima su definisani minimalni uslovi i potrebna dokumentacija za apliciranje. Propisana pravila i uslovi jednaki su za sve, bez obzira na to da li ste mikropreduzeće ili kompanija koja ostvaruje značajne poslovne rezultate, odnosno poljoprivednik s malom registrovanom površinom ili pak s impresivnom setvenom strukturom – kaže Goran Savić.
Kako je poručio, Razvojni fond Vojvodine usvojio je akcioni plan koji za cilj ima dobijanje akreditacije Zelenog klimatskog fonda za finansiranje klimatski održivih projekata u privredi i javnom sektoru. Princip održivog (zelenog) finansiranja postaje jedan od globalnih kriterijuma odobravanja novih investicija, a vodeće multilateralne razvojne banke, kao i druge vodeće finansijske institucije, u skladu s njim prilagođavaju korporativnu politiku.
- I pored dostupnosti međunarodnih klimatskih fondova i programa, Srbija koristi pogodnosti uglavnom davanjem saglasnosti na predefinisane regionalne ili lokalne projekte međunarodnih organizacija i institucija npr. EBRD, EIB, UNDP, FAO, koje direktno pristupaju multilateralnim fondovima, poput Zelenog klimatskog fonda, zbog nedostatka organizacionog kapaciteta ili akreditacije nacionalnih finansijskih institucija za transparentno upravljanje dodeljenim sredstvima – kaže Savić i dodaje da će uz pristup sredstvima Zelenog klimatskog fonda, Razvojni fond Vojvodine biti prepoznat kao jedan od glavnih pokretača razvoja na ovim prostorima.
- Za tekuću godinu već je spremno 12 novih konkursa – kaže direktor Razvojnog fonda Vojvodine. – Korisnike naših sredstava i u 2020. godini očekuju kreditne linije sa fiksnim kamatnim stopama koje se kreću u rasponu od 1 do 3% na godišnjem nivou i periodima otplate do sedam godina, sa čak dve godine grejs perioda. Te kreditne linije subvencionišu pokrajinski sekretarijati, te će se tako uplaćena kamata i naknada ove godine u celosti refundirati za kreditne linije za razvoj turizma, razvoj seoskog turizma i za nabavku nove opreme i sistema za navodnjavanje iz kanalske mreže.
U priču o razvoju poljoprivrede sve više se upliće turizam. Vinski turizam već se lepo razvija, a proizvođači drugih proizvoda, specifičnih za ovo područje, očekuju da će država i njima pružiti šansu za ovu vrstu razvoja.
Razvojni fond Vojvodine je prošle godine prvi put raspisao konkurs za dugoročne kredite za razvoj turizma. On je bio dostupan i pravnim licima i preduzetnicima i poljoprivrednim gazdinstvima. U želji da se uslovi konkursa približe i prilagode potencijalnim korisnicima, raspisana su dva konkursa: za dugoročne kredite za razvoj turizma, namenjen pravnim licima i preduzetnicima, i konkurs za dugoročne kredite za razvoj seoskog turizma, namenjen poljoprivrednim gazdinstvima. Oba subvencioniše Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam, odnosno, u celosti refundira sve troškove po odobrenom kreditu za ove konkursne linije.
– Ciljevi dodele ovih sredstava jesu razvoj turističke delatnosti karakteristične za geografsko područje Vojvodine, odnosno razvoj lovnog i ribolovnog turizma, enogastronomskog turizma, verskog turizma, kulturnog turizma, zdravstvenog turizma, agroturizma i turizma u seoskom domaćinstvu, malih porodičnih hotela u selima, kampova, etno sela, etno kuća, izletišta, folklora i slično – kaže Goran Savić – Kad se pogleda dosadašnje interesovanje za ove kreditne linije, možemo slobodno reći da je Vojvodina na dobrom putu da postane značajna turistička destinacija.
Osnaživanje žena na selu
Jedan od prioriteta je i osnaživanje žena na selu. Razvojni fond Vojvodine ima u vidu da je važno da se na neki način subvencioniše ova, prilično marginalizovana socijalna grupa, uključivanjem žena direktno u proizvodnju.
- Žene se u poslednje vreme sve češće ohrabruju da stvari uzmu u svoje ruke, te je broj žena, korisnika naših kredita, u stalnom porastu. – ističe Goran Savić, direktor Razvojnog fonda Vojvodine. – U Razvojnom fondu Vojvodine nemamo posebne uslove za ovu kategoriju klijenata, nego ocenu kreditnog zahteva baziramo isključivo na kreditnoj sposobnosti podnosioca zahteva, tako da svi zainteresovani imaju jednake mogućnosti za dobijanje naši sredstava. Pored brojnih aktivnosti i projekata u koje je Razvojni fond uključen, posebno bi istakli projekat C.H.E.E.S.E.: Cheese NETWORKING – Cultural Habits with Excitement and Enjoyment, gde smo se prijavili kao vodeći partner projekta. Njegova svrha je povećanje vrednosti gastronomsko-turističke ponude u Vojvodini uključivanjem proizvođača sira iz domaće radinosti i njihovim povezivanjem s ostalim učesnicima u mreži kreiranja i isporuke vrednosti –„Putevi sira“. Glavni nosioci poslovnih aktivnosti upravo su žene koje su pokazale da sir iz domaće radinosti može biti predstavljen kao gastro-turistička destinacija. Time bi se doprinelo ne samo razvoju kulture konzumiranja sira, već i unapređenju ukupne turističke ponude u ovom području.
