Proizvođač ulja od crnog kima Florian Rajčanji iz Čonoplje, inače vlasnik firme „Linum“, kaže da taj proizvod najviše kupuju ljudi koji pate od raznih alergija ili imaju karcinom pluća.
Crni kim leči sve osim smrti, piše u muslimanskoj svetoj knjizi Kuran, a time se vodi i proizvođač ulja od te kulture Florian Rajčanji iz Čonoplje, inače vlasnik firme „Linum“, čije i iskustvo potvrđuje da taj proizvod najviše kupuju ljudi koji pate od raznih alergija ili imaju karcinom pluća. I baš kad krenu razna cvetanja, prodaja ulja crnog kima, koje se kod nas i proizvodi samo u pomenutom selu kod Sombora, skoči i za 600 posto.Ne moram ni da gledam kad su koji alergeni aktuelni, po porudžbinama vidim da je s njima krenulo – potvrđuje nam Rajčanji koji za sebe više voli da kaže da je slobodni umetnik, nego vlasnik neke firme. – Otkud crni kim u našoj proizvodnji? To je pitanje na koje mogu odgovarati dva sata i na kraju vam ništa neću reći. Ali, biću iskren… Za crni kim smo slučajno saznali i to od prijatelja u Hrvatskoj koji isključivo cedi ta semena. Onda nam je rečeno da se time niko ne bavi u Srbiji, pa uvoze iz inostranstva a na flašicama napišu da je proizvedeno u našoj zemlji. Ja ne volim kad ljudi tako rade. Tako smo mi, ima već sedam godina, počeli da se bavimo njime.
Naš kim je dobar kao iranski, ali ga je teško gajiti
Cela priča uz čitav niz okolnosti i sitnica oko porekla i kvaliteta semena, dovela je do toga da naš sagovornik naruči tonu crnog kima i iscedi ga. Iako sadi tu biljku na svojs tri-četiri hektara zemlje, ipak je 80 odsto proizvodnje od uvezenog semena i to, po mogućstvu, iz Irana ili Sirije, jer je odande najbolje.
Evropski stručnjaci kažu da je najbolji iranski ili sirijski kim, pa se ja i trudim da ga nabavim odande, ali ako nema tih, onda naručim indijski ili egipatski – navodi Rajčanji. – Budući da semena moramo da nosimo dva puta godišnje na hemijsku analizu, nisam primetio da ima neke razlike između tih koje uvozimo i ovih naših koje sejemo. Crni kim je ista biljka gde god da raste. Verujem da se pre 20 godina nije mogao kod nas saditi, jer ne bi uspevao zbog klime, ali kako nam je došlo pretoplo leto, a on to voli, sad uspeva i kod nas. Recimo, imamo jednog kupca koji zahteva da ulje bude od semena sa našeg geografskog terena, ali taj proizvod nije zahvalan, jer crni kim je stabljika sa mnogo cvetića, njega korov izuzetno guši ako ga ne poprskaš na vreme. A i kod prskanja je problem jer nije uobičajena kultura, pa nemamo neki izbor herbicida. Tako da, kad bih morao da sejem više hektara, ne bih to radio. A i da me neko pita da seje crni kim, ne bih mu savetovao…
Crni kim se isplati u onom trenutku kada se pretvori u ulje, jer litra košta više od 20 evra. Ali, isto tako, izuzetno je osetljiv za preradu i u neku ruku nezahvalan jer najviše opterećuje prese.
Medalja sa svih strana, a pomoći niotkuda
Isto tako, iako firma „Linum“ postoji već 13 godina, od države nije dobila ni dinar pomoći, zbog čega je vlasnik naročito ogorčen.
- Izvozimo proizvode za inostranstvo, imamo medalja ko blata, pobednici smo na sajmovima i kod nas i sa strane, a dinar nismo dobili od države – kaže Florian, dodajući da je ulje lana proglašeno za najbolje u svetu, zapravo deleći prvo mesto sa kanadskim.
Jako seme muči prese
Velika je razlika u proizvodnji i preradi u odnosu na druge uljarice. Crni kim je karakterističan i problem u proizvdnji je taj što ta biljka ima jako seme i presi pruža otpor koji povećava trenje, samim tim i temperaturu. Kad se radi crni kim, treba dosta paziti. On je čvrst i jak, pa kad presa radi, čuješ je kako zavija i sa 10-15 metara, a moje prese su, verujte, izuzetno moćne. Kad radimo orase, badem i lešnike, moramo prići metar do mašine da vidimo da li uopšte radi, a sa crnim kimom uvek moramo biti prisutni uz presu – pojašnjava naš sagovornik i dodaje da je mak, ipak, najgora kultura za obradu.
Kod ceđenja crnog kima ne dobije se baš ni nešto mnogo ulja, a ako dođe do manjka u finalnom proizvodu, materijalni gubitak je velik.
Na 100 kila crnog kima neki iranski da 24 litre, a kad naletiš na neki lošiji, dobiješ svega 19-20 litara. Zbog toga je teško napraviti kalkulaciju, pa onda kupimo tri-četiri tone, iscedimo i podvučemo crtu i tek onda vidimo koliko smo dobili. Naizgled deluje da nije velika razlika u te tri-četiri izgubljene litre, ali to je gubitak od skoro 100 evra. Kad na suncokretu imaš tu razliku, ni ne računaš je, izgubio si 500 dinara, a ovde ako nešto na presi ne štima, ako je crni kim manje kvalitetan, ako radnik nije obratio pažnju na neke stvari, ti za jedan dan ‘ladno možeš da izgubiš 200 do 300 evra samo na razlici ulja – naglašava Florian Rajčanji iz Čonoplje.
Crna testenina ima dobru prođu
Ipak, osim lekovitog dejstva, crni kim ima još nekih prednosti… Recimo, od svih 30 vrsta sirovina koje se obrađuju u „Linumu“, jedino je crni kim bezbedan od miševa i leptirica. Još ako u magacinu nema vlage, seme može da izdrži i 50 godina! Čak i da je povuče, ne bi se pokvario, ali na hemijskim analizama ne bi dao zadovoljavajuće rezultate.
Proizvodi crnog kima mogu da se koriste na razne načine. Kada su u vidu ulja, onda je odličan za salate ili jednostavno „uzimanje na kašikicu“, dok se od takozvane pogače, iliti onoga što ostane od ceđenja, pravi testenina koja je, neočekivano, veoma popularna po našim restoranima.
Testenina nam je dosta interesantna jer ne sadrži jaja, aditive, a crne je boje zbog čega fantastično izgleda. Veoma je aromatična i mislim da je više za mediteranske narode, jer smo mi Vojvođani duduci za začine. Kad smo počeli da pravimo testeninu, da sam se kladio, kladio bih se protiv, ali se ispostavilo da se zapravo lepo prodaje u Srbiji. Čak jedan restoran u Somboru mesečno nam odnese 20 kila testa od crnog kima – i dalje u čudu priča o tome Rajčanji, mada je, moramo priznati, i nama nejasno kako testo baš toliko dobro ide kod nas, kad je poprilično gorko, čak toliko da vas i grlo peče.
Skupa sirovina otežava izvoz
Budući da „Linum“ uvozi seme crnog kima iz Azije, novonastala situacija sa virusom Covid-19 i zatvaranje granica, srećom, nije uticala na nabavku i dalju proizvodnju, ali na distribuciju je ostavila traga.
Mi smo imali crnoga kima, a nismo znali da će biti zatvorene granice, jednostavno smo pre korone dobili turu – priseća se naš domaćin. – Jednostavno, tako nam se potrefilo, uvozili smo oko Nove godine. Za vreme korone nam se malo smanjila prodaja po prodavnicama jer je bilo je dosta onih koje nisu radile, ali nam je zato porasla internet prodaja. Međutim, i tu je bilo velikih problema zbog brzih pošta koje su i utrostručile cenu za pošiljke! Bilo je slučajeva da su skupa ulja bila jeftinija od brze pošte, a mi tu ne možemo ništa…
Još jedna boljka u našoj zemlji, bar kad je reč o izvozu, jesu cene. Tačnije, kako Florian tvrdi, Srbija je najskuplja, čak i Mađari, Rumuni i Bugari kilogram nekih semena prodaju i duplo jeftinije.
Na primer, sa uljanom repicom, koja kod nas fantastično raste i u Evropi sve više dobija zamah, što je šansa za nas samo takva, gde god smo slali ponude, odgovor je bio isti, a to je da smo 20-30-40 centi skuplji od Mađara, Rumana, Hrvata – ističe Rajčanji, ogorčen što je takva situacija sa cenama, pa nam je teško da se probijemo na inostranom tržištu, a imamo potencijala.
L. Radlovački
Dobro jutro broj 581 – Septembar 2020.
