Prof. Dr Zoran Keserović
Godina za nama ostaće upamćena po dobrom kvalitetu plodova voća i dobroj ceni kod većine voćnih vrsta, a pogotovo kod jagode, maline, borovnice, kao i krupnoplodnih sorti višnje, kajsije i jabuke. Bilo je i voćara nezadovoljnih cenom, pogotovo kod oblačinske višnje i sorti šljiva stenlej i čačanske rodne, ali se ni oni, ukoliko su imali visok prinos i kvalitet, nisu žalili na zaradu.
Voćarstvo se i u 2020. godini afirmiše kao jedna od perjanica poljoprivrede koja beleži veliki uspon u uvođenju savremenih tehnologija i udruživanju u zadruge. Kao rezultat, imamo povećanje proizvodnje i izvoza, razvoj pojedinih regija, ostajanje mladih na selu. Voćarstvo u poslednjih nekoliko godina zauzima prvo mesto u spoljnotrgovinskoj razmeni, mereno vrednošću izvoza. Potencijali Srbije za razvoj voćarstva, ipak, još nisu ni približno iskorišćeni, pa zato i u narednom periodu u merama agrarne politike proizvodnja i prerada voća treba da zauzmu još značajnije mesto. Pored pet zlatnih voćnih vrsta u koje treba dalje ulagati – borovnice, jabuke, maline, jagode i trešnje, perspektivne voćne vrste u koje vredi investirati jesu i orah, leska, krupnoplodne sorte višnje, kruške, dunje, sorte šljiva kasnijeg vremena sazrevanja.
Rđaste prevlake kao kolateralna šteta
I godina za nama jasno je pokazala koji su ograničavajući faktori za postizanje visokih prinosa voća i vrhunskog kvaliteta plodova u Srbiji. To su nagle temperaturne promene u zimskom periodu, prolećni mrazevi, grad, olujni vetrovi, visoke letnje temperature, napadi bolesti, slaba ishrana i nedostatak navodnjavanja. Poslednjih godina sve češća je pojava kasnih prolećnih mrazeva. Niske temperature tokom i posle mirovanja u našim uslovima ključni su faktor smanjenja voćarske proizvodnje. To nam se ponavlja iz godine u godinu, a pogotovo od 2012. godine do danas, kada je svake godine dolazilo do smanjenja prinosa zbog niskih zimskih temperatura i prolećnih mrazeva.
Svedoci smo u poslednjih 20 godina da je došlo do klimatskih promena. Često se u januaru, a najčešće u prvoj ili drugoj dekadi februara, ili početkom marta, jave nešto više dnevne temperature koje utiču na brže razvijanje generativnih pupoljaka, pogotovo kod nekih koštičavih voćnih vrsta (kajsije, breskve i trešnje) i sorti koje imaju kraći period zimskog mirovanja. I ova godina pokazala je da voćne vrste i sorte treba saditi u agroekološkim uslovima u kojima daju najbolje rezultate što se tiče prinosa i kvaliteta.
Obično posle ovako neuobičajeno visokih temperatura na početku godine, dolazi zahlađenje, i to najčešće upravo u fenofazama koje su najosetljivije na niske temperature, kao što su početak cvetanja, cvetanje i precvetavanje. Pored direktnih šteta od niskih temperatura, pogotovu u fenofazi precvetavanja, javljaju se i rđaste prevlake koje su ove godine bile vidljive ne samo na jabuci i kruški, već i na nekim koštičavim voćnim vrstama, na primer, na kajsiji, breskvi i šljivi.
Izbor vrste i sorte kao preventiva
Najveće štete voćnjacima 2020. godine naneli su prolećni mrazevi, ali smo, pored štete od niskih temperatura, platili danak velikim količinama padavina koje su kod višnje, a pogotovu kod trešnje, prouzrokovale veliko pucanje plodova. U pojedinim regionima velike štete naneli su grad poplave, kao i bakterioze ili napadi askolitida na mladim voćkama, pogotovo kod trešnje. Kod šljive je primećen veliki broj plodova blizanaca koju je prouzrokovala suša u 2019. godini, u vreme obrazovanja cvetnih začetaka.
Visoke temperature u januaru, februaru, a pogotovu u drugoj dekadi marta i u 2020. godini, uticale su na brži razvoj generativnih pupoljaka, i to kod voćnih vrsta koje imaju ranije cvetanje, kao što su kajsija i breskva. Kajsija se nalazila u fenofazi cvetanja ili precvetavanja, a te fenofaze su najosetljivije na niske temperature. Štete od niskih temperatura u voćnjacima su zabeležene početkom treće dekade marta, početkom prve dekade aprila i sredinom treće dekade aprila u svim delovima Srbije, a posebno u Vojvodini.
U Vojvodini su niske temperature zabeležene u nekoliko navrata, a posebno u Subotičko-horgoškom regionu. Temperature su se spuštale i ispod -7,5 stepeni, a poznato je da prve štete možemo očekivati već na temperaturama ispod -1,7 stepeni, pogotovu ako se pojedine voćne vrste nalaze u fazi precvetavanja, kao što se desilo ove godine s kajsijom. Izveštaji i analize govore da su štete bile primetne na svim voćnim vrstama u ravničarskom delu, ali su najveće kod kajsije i trešnje koja je kalemljena na Gizeli 5 i 6. Evidentno je da se, posebno u Vojvodini, ne uvažava dovoljno izbor optimalnih agroekoloških uslova za pojedine voćne vrste, pa je poznato da kod kajsija u Subotičko-horgoškoj regiji od 10 godina prosečno samo 2 do 3 budu rodne. Treba reći da se štete u realnosti dešavaju i kada je zasad podignut u odgovarajućim agroekološkim uslovima, ali se to retko dešava.
Najsigurnija mera protiv ovakvih šteta je izbor voćne vrste i sorte za odgovarajuće agroekološke uslove. U svetu se za sprečavanje šteta od niskih temperatura koristi orošavanje voćaka iznad krune, orošavanje ispod krune voćaka, ali i vetroturbine, pokretni grejači vazduha, helikopteri. Takođe koristi se i paljenje vatre u zasadima, zadimljavanje, kao i primena različitih jedinjenja za snižavanje tačke mržnjenja. Oni se međusobno razlikuju po efikasnosti, tehničkoj izvodljivosti i ceni.
Birati otpornije sorte i povoljnije pozicije
Jedine uspešne protivmere jesu gajenje opornih sorti i izbegavanje sadnje u regionima s učestalim niskim zimskim temperaturama. Na primer, breskve i kajsije treba gajiti na većim nadmorskim visinama, a ne u ravnicama. Razlog? Primećeno je da je kod ovih voćnih vrsta, u godinama izmrzavanja, ako se gaje na na nadmorskim visinama manjim od 170 metara, dolazilo do značajnijih izmrzavanja. Zato je i preporuka struke da se zasadi formiraju iznad te visine.
Raznovrsnost prirodnih uslova naše zemlje, a naročito klimatskih, odredila je i karakter voćarske proizvodnje u pojedinim našim krajevima. U pojedinim voćarskim krajevima, prema obimu proizvodnje izdvojile su se pojedine voćne vrste, jer im uslovi za njihovo uspevanje tu najviše odgovaraju.
Možemo zaključiti da kasni prolećni mrazevi u Srbiji prouzrokuju velike štete kod većine voćnih vrsta. Velike promene u prinosu iz godine u godinu nastaju usled izmrzavanja cvetova i tek zametnutih plodića, pogotovu kod breskve, kajsije i šljive. Veliko izmrzavanje zabeleženo je 1998, 2002, 2009, 2010, 2012. i 2013. godine, kao i 2017, 2018, 2019. i 2020. godine, ali i u ovim godinama neke voćne vrste i sorte pokazale su veliku adaptabilnost. I 2020. godina pokazala je da savremena intenzivna proizvodnja voća u velikoj meri zavisi od uslova sredine. Ako uslovi spoljne sredine nisu odgovarajući, čak i najbolja sorta uz najbolju agrotehniku i pomotehniku, neće dati dobre rezultate. Uzimajući u obzir ovo, ali i činjenicu da su voćke višegodišnje biljke, veoma je važno da se umanje bilo kakvi rizici uticaja spoljne sredine.
Ali, bez obzira na sve ograničavajuće klimatske faktore i napade bakterioza i štetočina, a i pojavu koronavirusa, proizvođači voća uspeli su da na vreme i kvalitetno primene sve agrotehničke i pomotehničke mere. Raspored padavina u 2020. bio je povoljniji nego prethodne godine, što je pomoglo proizvođačima koji nemaju sistem za navodnjavanje da dobiju dobar kvalitet plodova, dosta bolji u odnosu na 2019. Godinu.
Izvezli nešto manje, zaradili znatno više
U prvih 9 meseci 2020. godine izvezeno je oko 385.668,2 tone svežeg voća i prerađevina od voća. To je nešto manje nego u istom periodu 2019, kada smo izvezli 400.476,3 tone, ali je vrednost izvoza u 2020. godini od 485,3 miliona evra, bila za 21 posto veća nego prethodne godine, koja nam je donela 400,9 miliona evra.
Na prvih devet mesta po vrednosti izvoza voća nalaze se smrznute maline, sveže jabuke, kuvano voće, smrznute kupine, smrznute višnje, brusnica i borovnica, sveže jagode, sveže nektarine i sveže šljive. U posmatranom periodu zabeležili smo povećanje vrednosti izvoza kod maline za 24 odsto, jabuke za 13 odsto, kuvanog voća za 54 odsto, kupina za 18 odsto, borovnice za 127 odsto, nektarine 49,2 odsto i sveže šljive 39,8 odsto. Najveće povećanje vrednosti izvoza bilo je kod borovnice i brusnice. Može se brzo očekivati, s obzirom na podignute savremene plantaže borovnice, da će ova voćna vrsta za tri do četiri godine ući među 10 izvoznih poljoprivrednih proizvoda iz Srbije. U 2019. godini, recimo, izvezeno je 1.226,6 tona borovnice i brusnice u vrednosti od 7,3 miliona evra, a u 2020. godini 2.923,9 tona za 16,5 miliona evra.
Loša godina za kajsiju
Prvi mraz pojavio se 22/23. marta 2020. godine i u nekim lokalitetima temperature su se spuštale i do ispod -7 stepeni. Ovaj mraz trajao je čak šest časova, što se retko dešava. Drugi jači mraz bio je 30. mart/1. april i treći početkom druge dekade aprila.
Najveće štete od prolećnih mrazeva su bile kod kajsije. Analizom izmrzavanja kajsije koja se nalazila u najosetljivijim fenofazama cvetanju i precvetavanju, utvrđeno je da su na Rimskim šančevima izmrzle sve sorte: NS-4, Novosadska rodna, Novosadska kasnocvetna, SK3, Buda, jedino je kod NS 6 I SK 1 konstatovano oko 10 odsto zdravih. Na drugom lokalitetu u Maloj Remeti najveću otpornost su pokazale sorta Buda, izmrzlo je svega 6,25% i selekcije SK1 14,28%, Aurora 20,58 odsto, NS4 28,57 odsto i Novosadska rodna 48 odsto. Ovi podaci govore da je, pored izbora lokaliteta, za proizvodnju kajsije veoma važan faktor izbor sortimenta. U zasadima kajsije najbolje je kombinovati ranocvetne sorte sa kasnocvetnim sortama. U Remeti se pokazalo da su sorte Buda i SK,1 koje su ranocvetne, imale krupnije plodiće koji su bili otporniji na niske temperature, dok se Novosadska rodna nalazila u najosetljivijoj fenofazi precvetavanju i ona je i najviše izmrzla. Od svih sorti u ovoj godini po otpornosti na svim lokalitetima Vojvodine izdvojila se selekcija SK1 i sorta Roksana.
Sve više proizvođača kajsije u Vojvodini postavlja sistem za zaštitu od poznih prolećnih mrazeva orošavanjem. Jedna od novijih pomotehničkih mera kod kajsije je letnja rezidba, kojom se podstiče razvijanje prevremenih grančica. Prevremene grančice cvetaju 3 do 5 dana posle ostalih rodnih grančica i na taj način se produžava cvetanje i smanjuje rizik od izmrzavanja. Preporučuje se izbor najmanje 4 do 6 sorti različitog vremena cvetanja, a najbolje je da su u zasadu zastupljene i ranocvetne i kasnocvetne sorte.
