Kad u ove tmurne dane zavlada jesenje sivilo i kad se počnu otvarati tegle s pekmezom i ukusni sokovi iz ostave, gloginje, zrele i rumene, čekaju da se nađu u korpici nekog zaljubljenika u njihov opor ukus. To su plodovi gloga, po mnogima jedne od najlekovitijih biljaka za srčane tegobe, koji su najkvalitetniji posle prvih mrazeva.
– U narodu pod nazivom glog poznato je oko 280 različitih vrsta. Međutim, lekovita svojstva ispoljavaju dve, beli i crveni glog – kaže dr sc. Marko LJ. Nestorović, savetnik u Prirodnjačkom muzeju u Beogradu, i naglašava da obe pripadaju familiji ruža.
Raste uz puteve, rubove šuma i livada
Glog je jedna od najstarijih vrsta koje su se koristile kao lekovite. Kinezi su od njega pravili fermentisano piće, čiji su ostaci pronađeni u devet hiljada godina starim posudama. Smatra se da je tada bio značajan u religiji, a prema staroj legendi, od ovog grma glatke kore i trnovitih grana napravljen je Hristov venac, odnosno kruna od trnja. Za glog su vezane i mnoga verovanja, čak i ona o vampirima, kad se koristi glogov kolac.
KAPI ZA SRCE I ŽIVCE
Dvadeset grama usitnjenih listova i cvetova preliti s 200 ml 70-procentnog alkohola i povremeno promešati. Nakon 20 dana procediti i piti dvadeset kapi dnevno s malo tečnosti. Ove kapi deluju preventivno, ali i kao pomoćna terapija za bolesti srca i nervnog sistema.
U to vreme rastao je u Evropi, Aziji, Severnoj Americi, odakle se proširio po celom svetu. Raste uz puteve, rubove šuma i livada, a karakterističan je po trnju, trokrakim i petokrakim listovima. Veoma je izdržljiv i podnosi niske temperature – čak i do minus 30 Celzijusovih sepeni, a nema ni naročite zahteve prema zemljištu. Bolje cveta i plodonosi na suncu, mada mu ne smeta ni polusenka.
Glog ima više naziva, a između ostalih beli bagrem i trn, glogić, glogovac, glogovina, oštri trn, trnka, žetica, gloginja, medvedove hruške.
Svi njegovi delovi su lekoviti. Kora se sakuplja u proleće kad kreću sokovi i koristi osušena ili sveža, cvetovi pre otvaranja, između aprila i juna, a plodovi u kasnu jesen.
Čarobnjakovo drvo starih Kelta
Nekada su se u našim krajevima koristile osušene i samlevene gloginje i mešale s brašnom za hleb. Semenke su u vreme ratova zamenjivale kafu, a mladi listovi duvan. U našem narodu nedovoljno se populariše vrednost gloginja u ishrani, pa se ne prerađuju i uopšte se malo koriste.
Da gloginje ne bi ostale samo hrana za ptice i domaće životinje postarali su se meštani Glogišta Gornjeg, gde ih ima u izobilju. Pre nekoliko godina organizovali su Gloginjijadu – radi edukacije i popularizacije gloginja tog kraja, koje štite srce i sprečavaju infarkt, ali i od kojih se mogu praviti razne đakonije i, naravno, lekovita rakija.
SIRUP OD BOBICA GLOGA
U blender staviti kilogram bobica gloga i preliti vodom tako da ogreznu. Izblendirati i ostaviti 24 sata. Na laganoj vatri zagrejati do ključanja i ostaviti da odstoji pola sata. Procediti, a kada se masa ohladi staviti u frižider. Bobice se ponovo izblendiraju dodajući im novu vodu. Kuvaju se pola sata i odstoje još toliko, a zatim procede kroz gazu. Taj sok pomeša se s onim iz frižidera i lagano kuva dok ne ostane četvrtina mase. Usuti u sterilisane tegle i koristiti 6 do 12 kašika dnevno.
Beli glog ima dugu istoriju korišćenja, a brojni klinički dokazi govore o tome da deluje kardiotonično. U svrhu lečenja koriste se listovi, cvetovi i plodovi gloga, međutim, klinički je dokazan učinak kombinacije listova i cvetova. Jedna je od najstarijih poznatih lekovitih biljaka evropske medicine. O kardiotoničnim učincima gloga pisao je još Dioskorid. Keltima je bio čarobnjakovo drvo, kasnije je postao drvo demona.
Blagi biljni sedativ
Istraživanjima je utvrđeno da glog sadrži oligomerne procijanidine, flavonoide poput hiperozida, viteksin-ramnozida, rutina i viteksina, amine, katehine, fenolne karboksilne kiseline, purine; sterole i triterpenske kiseline (oleanolna, ursolna i krategolična kiselina).
Glog dokazano pojačava kontraktilnost srčanog mišića, ubrzava rad srca i smanjuje pojavu aritmija.
Koristi se u obliku čajeva, tinktura i kapsuliranog ili tabletiranog suvog ekstrakta kod kongestivnog zatajenja srca do druge faze bolesti. Osim toga, može se koristiti u slučajevima blage bradiaritmije, paroksizmalne tahikardije, hipertenzije, arterioskleroze, te ishemijske bolesti srca. Glog se može kombinovati sa srčanim glikozidima radi poboljšanja rada srca. Takođe, može se koristiti i kao blagi, biljni sedativ. Za puni učinak potrebno je pripravke na bazi gloga uzimati barem šest nedelja.
Plodovi belog gloga sadrže čak oko 200 mg% vitamina C. Listovi su takođe bogati ovim vitaminom, a ponekad služe, pomešani s listovima drugih rozaceja, kao zamena za ruski čaj. Od cvetova belog gloga u Engleskoj priprema se poseban liker.
Prolećne pupoljke i sasvim mlade listove ovog gloga u nekim zemljama beru i smatraju vrlo zdravom hranom. Dodaju ih različitim salatama, a pripremaju od njih i posebnu vrstu peciva.
ČAJ SMANJUJE NAPETOST
Čaj od gloga se tradicionalno upotrebljava za lečenje i sprečavanje kardiovaskularnih smetnji. Međutim, pozitivno utiče i protiv anksioznosti, nervoze i napetosti. Za pripremu čaja mogu se upotrebiti cvetovi i listovi pojedinačno ili pomešani u jednakim delovima s plodovima. Kašičicu mešavine preliti s dva decilitra ključale vode. Po želji se može zasladiti medom. Preporučuju se dve do tri šoljice čaja dnevno, a trodnevna pauza se pravi posle sedam dana.
Sprečava arteriosklerozu
Plodovi crvenog gloga dozrevaju u septembru i oktobru. Meso im je brašnasto, a ukus dosta kiseo i opor – tek posle prvih mrazeva postaju ukusniji. Gloginje se sa šećerom mogu na različite načine preraditi u zdrava jela, jer su bogate vitaminom C i karotenom. Sadrže i dosta šećera, vinske i limunske kiseline, pektina, glikozida itd. Nemci i Švajcarci mešaju ih zbog njihovog svojstva želiranja s drugim ukuvanim voćem, a spremaju od njih marmelade, želee i kompote. Zbog sadržine nekih termolabilnih materija koje deluju na srce, treba izbegavati konzumiranje plodova u sirovom i neprerađenom stanju.
Glog sadrži aktivne materije s antioksidativnim delovanjem. U cvetovima se, uz nešto eterskog ulja, nalazi trimetilamin i glikozid oksiakantin. Plodovi sadrže etarsko ulje, tanin, saponin, glikozide i fruktozu, ali i kalijum, natrijum, kalcijum i soli fosforne kiseline.
Brojna istraživanja potvrdila su da je glog vredan lek za srce, odnosno biljka srca koja ima sposobnost da obogati krv i srčani mišić kiseonikom. Među ohrabrujućim zaključcima je i da sprečava pošast modernog doba – infarkt.
Ova biljka se koristi za održavanje zdravlja krvnog sistema, u slučaju visokog pritiska, slabljenja srčanog mišića i srčane aritmije. Preporučuje se nakon srčanog udara. Glog, takođe, pomaže ako patite od umora, manjka energije, lošeg sna, teškog disanja, vrtoglavice, lupanja srca, nervoze i šuma u ušima.
Može se koristiti kao pomoć za mršavljenje, jer pojačava izbacivanje viška vode iz organizma. To svojstvo ga čini korisnim i protiv celulita, edema i bolesti zglobova. Jača vezivno tkivo na zglobovima, a zbog antiupalnog delovanja savetuje se u terapiji ulceroznog kolitisa i probavnih tegoba.
Štiti od delovanja slobodnih radikala i sprečava arteriosklerozu. Brojne studije o glogu ustanovile su da je on sigurna biljka i da se dobro podnosi. Međutim, ne preporučuje se trudnicama i dojiljama.
PREVENTIVA ZA INFARKT
Po preporuci istraživača Ričarda Šulca, na sledeću način se pravi tinktura za prevenciju infarkta:
Sastojci: 240 ml sirupa od gloga, po 30 mililitara tinkture od srčanika, korena đumbira te kaktusa Selenicereus grandiflora i mlevene crvene paprike
Priprema: Bocu od pola litre napuniti glogovim sirupom do pola. U odvojenoj posudi sjediniti tinkture i dodati sirupu. Piti po jednu kašiku tri do osam puta dnevno.
LJUTA GLOGOVAČA SA LEKOVITIM SASTOJCIMA
U dobru domaću rakiju, komovicu ili lozovaču, staviti izmrvljen glog – za jedan litar rakije dovoljna je šaka plodova, svežih ili osušenih. Radi bolje ekstrakcije bilo bi dobro da se crveni glog izdrobi. Sasvim zadovoljavajuća varijanta za pravljenje glogove rakije je i korišćenje cvetova crvenog gloga u proleće – dve šake cvetova.
Ne treba stavljati veće količine gloga u rakiju jer to onda postaje jaka tinktura a glogove kapi se ne piju na način na koji se pije rakija, mnogo su jače i nisu za slobodnu kućnu upotrebu bez uputstva.
Flašu rakije s gloginjama ostaviti mesec dana da odstoji na tamnom mestu, uz povremeno mućkanje. Može ostati i dva-tri meseca. Rakija će stajanjem od gloginja poprimiti ružičastu boju.
Nedelju dana pre korišćenja u flašu staviti tri do četiri kašike što ljuće mlevene paprike, kajen, čili, alevu papriku. Ako je paprika baš ljuta staviti tri kašike da bi rakija poprimila ljutinu.
Sedam dana kasnije procediti rakiju kroz gazu i fini filter papir. Ovako pripremljena glogovača širi krvne sudove i zagreva telo.
-Ako želite da ljuta rakija deluje na holesterol i arteriosklerozu, kada dodajete ljutu papriku u rakiju, dodajte i jednu glavicu očišćenog sitno iseckanog belog luka.
-Svi oni koji imaju plućne probleme, u rakiju mogu staviti umesto belog luka neku lekovitu biljku kao što je majkina dušica, rtanjski čaj, timijan.
-Za jačanje krvne slike, pluća, čišćenje jetre, dobar izbor je hajdučka trava, mada rakija od nje postaje gorka.
Rakija se pije dva puta dnevno, ujutru i pred ručak, ili uveče pre večere, jedna čašica kao preventiva. Kod gušenja i akutnih stanja treba popiti nekoliko čašica za nekoliko minuta, ako nemate lekove pri ruci, i pozvati lekara. Rakiju ne treba piti na silu. Ona nije lek, ali ima lekovito dejstvo.
D. Radivojac
Dobro jutro broj 559 – Novembar 2018.
